Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У дому отворен интернет кафе

Држава уложила око пет милиона динара у обнову стационара београдског дома „Вождовац”, а у 2018. години следи реновирање свих кровних конструкција
Жижа Дамјановић и Дана Храмов уживају у хобијима (Фо­то Жељко Јовановић)

Да­ни­ца Хра­мов (82), ак­ту­ел­на је пред­сед­ни­ца Скуп­шти­не ко­ри­сни­ка бе­о­град­ског До­ма за ста­ре „Во­ждо­вац”. Под кро­вом уста­но­ве сме­ште­не на ис­точ­ној па­ди­ни ове оп­шти­не жи­ви већ 17 го­ди­на. Усе­ли­ла се на соп­стве­ну ини­ци­ја­ти­ву, што ни­ко из ње­не фа­ми­ли­је ни­је по­здра­вио. Сви су се, ка­ко ка­же, љу­ти­ли на њу, али су на кра­ју ипак при­хва­ти­ли ње­ну од­лу­ку. 

– Ни­сам се по­ка­ја­ла. Баш ско­ро сам би­ла код кћер­ке. По­сле не­ког вре­ме­на са­мо сам јој ре­кла да мо­рам да кре­нем ку­ћи. Она је би­ла згра­ну­та, а ме­ни је би­ло са­свим нор­мал­но да то ка­жем. Јер, дом за ста­ре за­и­ста је по­стао мој је­ди­ни дом – искре­на је Да­ни­ца.

Она је јед­на од 270 ко­ри­сни­ка ко­ли­ко их има у во­ждо­вач­ком до­му. Сви они жи­ве рас­по­ре­ђе­ни у че­ти­ри објек­та од ко­јих нај­ви­ше ста­на­ра има у ста­ци­о­на­ру – 111. Ова згра­да је не­дав­но ком­плет­но ре­но­ви­ра­на о тро­шку др­жа­ве ко­ја је у об­но­ву уло­жи­ла око пет ми­ли­о­на ди­на­ра. 

– Ре­кон­струк­ци­ја је за­вр­ше­на за ше­зде­се­так да­на, ка­да су за­ме­ње­ни сви по­до­ви и осве­же­ни зи­до­ви. Исто­вре­ме­но смо до­би­ли и 40 но­вих ле­жа­ја и ду­ше­ка са по­сте­љи­ном од Фон­да­ци­је прин­це­зе Ка­та­ри­не, чи­ја је вред­ност 18.000 евра – на­бра­ја но­ви­те­те Иван Је­здић, управ­ник До­ма за ста­ре „Во­ждо­вац”. 

У ста­ци­о­на­ру бо­ра­ве не­по­крет­не осо­бе на­ру­ше­ног здрав­стве­ног ста­ња, са ума­ње­ним спо­соб­но­сти­ма за бри­гу о се­би ко­ји­ма је нео­п­ход­на здрав­стве­на не­га и ме­ди­цин­ски над­зор 24 ча­са.

– У том објек­ту је би­ло пла­ни­ра­но оспо­со­бља­ва­ње оде­ље­ње за де­мент­не ко­ри­сни­ке ко­ји су по­крет­ни. За­сад смо од­у­ста­ли од те за­ми­сли. Јер, да би­смо има­ли та­кав ку­так нај­пре би­смо мо­ра­ли да на­пра­ви­мо ва­ља­ну огра­ду, обез­бе­ди­мо ви­део-над­зор, па тек он­да да оспо­со­би­мо оде­ље­ње – об­ја­шња­ва Је­здић, под­се­ћа­ју­ћи да је у овој уста­но­ви за тре­ће до­ба пре не­ко­ли­ко го­ди­на уве­де­но цен­трал­но гре­ја­ње, док су све со­бе до­би­ле уре­ђа­је за СОС по­зи­ве ко­ри­сни­ка. 

У до­му ра­ди и са­вет ко­ри­сни­ка, те­ло ко­је иде­је ста­на­ра про­сле­ђу­је упра­ви. Од управ­ни­ка су, от­кри­ва он, тра­жи­ли да им се отво­ри ин­тер­нет ка­фе, што је учи­ње­но у апри­лу ове го­ди­не. 

– По­же­ле­ли су и лет­њу ба­шту и би­ли­јар клуб ко­ји је не­дав­но по­чео да ра­ди. Ти­ме су по­себ­но за­до­вољ­ни, као и чи­ње­ни­цом да од­не­дав­но у објек­ту Е ра­ди и тре­ћа ам­бу­лан­та. Осим ње, ам­бу­лан­те по­сто­је и у ста­ци­о­на­ру и цен­трал­ној згра­ди. Што се ти­че про­бле­ма, и да­ље је нај­ве­ћи до­тра­ја­ло са­ни­тет­ско во­зи­ло, ста­ро 33 го­ди­не. На­да­мо се да ће­мо га уско­ро за­ме­ни­ти но­ви­јим – уве­рен је Је­здић. 

Оно што би тре­ба­ло по­пра­ви­ти су и ста­ре бе­тон­ске ста­зи­це ко­је во­де око па­ви­љо­на. У ве­о­ма су ло­шем ста­њу, бе­тон се кру­ни, а сте­пе­ни­це пу­ца­ју. За­сад ни­је на ви­ди­ку њи­хо­ва об­но­ва, али управ­ник за­то на­ја­вљу­је ре­ше­ње за мно­го ве­ћи про­блем. У то­ку на­ред­не го­ди­не тре­ба­ло би да поч­не те­мељ­на об­но­ва свих кров­них кон­струк­ци­ја ко­је ни­су так­ну­те от­ка­ко је дом отво­рен пре 45 го­ди­на. 

Дру­же­ње, чи­та­ње, рад­не те­ра­пи­је

Ста­на­ри се тру­де да у дом уне­су део се­бе. У сва­ком од че­ти­ри објек­та на­ла­зи се са­лон у ко­јем се ста­на­ри дру­же и гле­да­ју ТВ, а на рас­по­ла­га­њу су им и фри­зер, кро­јач, би­бли­о­те­ка... Ту је и ку­так за рад­ну те­ра­пи­ју, ко­јим ру­ко­во­ди рад­ни те­ра­пе­ут Ма­ри­на Ар­сић. 

– Сви на­ши ко­ри­сни­ци су укљу­че­ни у раз­не ак­тив­но­сти до­ма, у спорт­ске и кул­тур­не, али не мо­же баш сва­ко да се ба­ви де­ку­па­жом, хе­кла­њем, из­ра­дом на­ки­та, укра­сних пред­ме­та... У овом кут­ку углав­ном су они ко­ји не­ма­ју про­бле­ме с очи­ма, ка­та­рак­ту или ар­три­тис – от­кри­ва Ар­си­ће­ва.  

За­мер­ку на жи­вот у до­му не­ма ни Жи­жа Да­мја­но­вић, ба­ка ко­ја је ста­нар­ка већ 16 го­ди­на. Рад­ни век про­ве­ла је као про­фе­сор књи­жев­но­сти па са­да сво­је зна­ње же­ли да пре­не­се и оста­лим „ко­ле­га­ма” из до­ма.

– Оп­ти­ми­ста сам по при­ро­ди, та­ко да не­ћу да се жа­лим. Уско­ро ћу го­во­ри­ти о Ђу­ри Јак­ши­ћу, по­во­дом го­ди­шњи­це ње­го­ве смр­ти – от­кри­ва Жи­жа.

Нај­ста­ри­ја ста­нар­ка има 96 го­ди­на

Ста­рин­ски на­кит, на­о­ча­ре за чи­та­ње, ико­не, умет­нич­ке сли­ке, без­број ша­ре­них дуг­ми­ћа, укра­сни та­њи­ри и шо­љи­це... Уни­кат­ни лич­ни пред­ме­ти Шар­ло­те Пе­шић – ле­ген­де До­ма за ста­ре „Во­ждо­вац”, ба­ке ко­ја је у ње­му жи­ве­ла ду­же од че­ти­ри де­це­ни­је – за­у­зи­ма­ју по­себ­но ме­сто, у пре­двор­ју цен­трал­ног па­ви­љо­на. У ста­кле­ним ви­три­на­ма уред­но су сло­же­ни вред­ни екс­по­на­ти за ко­је зна сва­ки од 270 ста­на­ра. 

Шар­ло­та је би­ла за­штит­но ли­це до­ма у ко­јем је жи­ве­ла од 1972. Тај­на ње­не ви­тал­но­сти би­ла је у ве­жба­њу. Ње­на па­си­ја би­ли су и дуг­ми­ћи ко­јих је са­ку­пи­ла ви­ше од 20.000. Пра­ви­ла је и лут­ке од ко­же, на­сли­ка­ла број­не сли­ке. Хе­ро­и­на из Ка­чер­ске ули­це ни­је би­ла је­ди­на ду­го­веч­на ста­нар­ка. У че­ти­ри па­ви­љо­на жи­ви још осо­ба ко­је су за­га­зи­ле у де­се­ту де­це­ни­ју жи­во­та. Јед­на од њих је и Бе­о­гра­ђан­ка Ми­ли­ца Жи­вић (96), тре­нут­но нај­ста­ри­ја ста­нар­ка у во­ждо­вач­ком до­му. 

– Ов­де сам већ осам го­ди­на. Углав­ном про­во­дим вре­ме чи­та­ју­ћи. Тре­нут­но ужи­вам у Ћо­си­ће­вом „Вре­ме­ну смр­ти”. Осим то­га, про­ше­там по ход­ни­ку, и то је то. За­до­вољ­на сам жи­во­том и трет­ма­ном у ста­ци­о­на­ру, али имам за­мер­ку на кре­ве­те. Је­сте да су но­ви, али не­ка­ко су пре­ви­со­ки, а ду­ше­ци твр­ди и тан­ки – при­ме­ћу­је ба­ка Ми­ли­ца, ко­ја де­ли со­бу са исто­ми­шље­ни­цом Ми­ло­ван­ком Ми­ла­ко­вић (87).    

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Branko MB
Dobro je sto se domovi popravljaju jer su bili dugo vremena zapustenog.Treba da prihvatimo stanje da u Beogradu ima mnogo starackih domacinstava.Mnogo decenija je proslo a da grad i drzava nisu sagraditi ni jedan dom za smestaj starih.Mi stari smo zasluzili bolji zivot.Znamo da svemu ima pocetak i kraj.Srbijo probudite se i pomoximo da stari zive kao ljudi dok zivimo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.