Срби разумеју да им ММФ помаже

Волим да дођем овде, моји утисци о Србији су позитивни. После скоро три године примене програма могу да кажем да су резултати много бољи него што је било ко очекивао у фебруару 2015. Овим речима Џејмс Руф, шеф Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ), сумира осму и последњу ревизију аранжмана из предострожности.

– На почетку програма постојале су велике неравнотеже у српској економији, а то је посебно било видљиво у буџету.

Ви сте у то време били у Пољској?

Тачно. Из Пољске сам посматрао шта се дешава у Србији и ситуација је била далеко од идеалне. Али, српска влада се одлучно прихватила решавања тих проблема у оквиру аранжмана са ММФ-ом и сада можемо да видимо да је фискална ситуација потпуно преокренута. На крају ове године буџет државе биће у суфициту, а пре него што смо почели програм дефицит је износио 6,5 одсто. Јавни дуг, који је пре програма убрзано растао, сада је у паду. Камате по којима се данас задужују држава, становништво и привреда много су ниже него што су биле, и то је одраз поверења. Економска активност расте. Удео проблематичних кредита је смањен, незапосленост такође. Такав преокрет је импресиван.

Разумем да сте импресионирани Србијом, али зашто и животни стандард у овој земљи није тако импресиван?

Зато што, једноставно, за то треба времена.

Колико?

Већ видимо неке помаке: минимална зарада је ове године повећана, уследиће разумно повећање пензија, као и плата запослених у јавном сектору. Људи ће то све више видети у свом новчанику. Важно је да те повишице буду одрживе, а не да журбом угрозите постигнуту макроекономску стабилност.

Људи овде од деведесетих чекају бољи живот. Зашто он касни за добрим резултатима у реформама које спомињете?

Разлог зашто људи толико дуго чекају бољи живот је што ове реформе нису биле одлучно спроведене у прошлости. Резултате можете да видите тек кад завршите тај процес и Србија се по томе не разликује од било које друге земље на свету. Нажалост, реформе су овде доста касниле у односу на неке друге источноевропске земље. Међутим, Србија је много учинила у последње три године. Сада је важно да се тај посао настави.

Како да сачувамо те добре резултате?

Многе неравнотеже су отклоњене. Сада треба унапредити начин на који функционишу јавна администрација, порески и правни систем, здравство и школство. То је од кључне важности за привредни раст.

Историја наше сарадње показује да је обично, након истека аранжмана са ММФ-ом, настајао хаос у јавним финансијама. И сада имамо захтеве за већом потрошњом...

То је нешто што смо видели не само у Србији, него и у другим земљама. Али, то не значи да ће тако бити и овог пута. Буџет за 2018. биће фискално одговоран.

Како ће он изгледати?

Очекујемо скроман дефицит од 0,7 одсто БДП-а, што је веома одговорно. Планиран је раст плата и пензија, али и повећање инвестиција и смањење неких пореза за раднике са ниским примањима, што ће допринети расту запошљавања у будућности. Очување фискалне дисциплине биће изазов, али би то требало да буде лако у односу на тешко фискално прилагођавање које је већ постигнуто.

Сигурно знате да људи у Србији не воле много ММФ, због тешких мера штедње које су морале да буду примењене. Овога пута доносите добре вести...

Људи у Србији разумеју да смо ми ту да им помогнемо. Првобитне мере биле су непопуларне, јер је ситуација у Србији била тешка. У то време другог избора није било. Заправо, фискално прилагођавање није утицало на смањење привредног раста. Добра вест је да је најтежи део посла обављен и да ће Србија од њега извлачити корист у будућности. Под условом да реформе буду настављене.

Пре ове ревизије рекли сте да раст плата и пензија треба да прати економски раст, што се очигледно неће догодити, јер су најављене повишице које иду и до 10 одсто...

Слажемо се да је важно да људи осете корист од побољшања фискалне ситуације. Повећање укупног фонда зарада биће у складу са номиналним економским растом. Смањен је број запослених у јавном сектору, тако да ће поједини запослени, попут оних који раде у здравству, на пример, добити веће повишице него што ће номинално порасти БДП. То је важно, јер доктори напуштају Србију. Али ће, збирно посматрано, укупан фонд зарада остати у планираним оквирима.

Очигледно је да су током програма остварени добри фискални резултати, али шта је са реформом јавних предузећа?

Доста је урађено кад је реч о државним предузећима. „Галеника” и „Железара” су приватизоване. Ситуација се поправила у јавним предузећима, посебно у „Железници”. Трошкови у буџету по основу предузећа губиташа скоро су елиминисани. Има још много незавршеног посла, али је доста урађено на том плану.

Колико је ово питање важно видели смо на примеру ЕПС-а, јер је мања производња угрозила очекиване стопе привредног раста за ову годину?

То јесу важна предузећа за економију. Сва државна предузећа морају ефикасније да користе ресурсе, да више инвестирају како би унапредили ниво услуга које пружају грађанима и да избегавају стварање трошкова за буџет.

Зашто је тешко поставити професионалну управу у јавна предузећа? Милорад Грчић, в. д. директора ЕПС-а, истовремено је члан Српске напредне странке...

Постоје изазови у управљању државним предузећима уопште. Не бих посебно издвајао ЕПС у том погледу.

Да ли је лош резултат у првом тромесечју последица само лоших временских услова или је било и лошег управљања компанијом?

Мислим да је тај резултат последица комбинације оба фактора. Временски услови јесу важни за производњу у сектору енергетике, али је исто тако важно и завршити реформе у овој компанији, у којој, као што је познато, има вишка запослених. Истовремено, морају и да се унапреде управљање и пословање, али и да се повећају инвестиције.

У извештају сте написали да ММФ ургира код владе да не угрожава средњорочне изгледе зарад краткорочних циљева. Можете ли да преведете шта сте овим компликованим језиком хтели да кажете? Примедба се односи на ЕПС, претпостављам...

Реч је о томе да је ЕПС покушавао да надокнади заостатак из првог тромесечја и ове године достигне прошлогодишњи ниво производње. Наша сугестија односила се на то да није важно само једноставно повећање производње, већ је много важније обезбедити дугорочну одрживост система. Често постоје снажни појединачни интереси који се противе реформама.

Министар финансија Душан Вујовић рекао је да би за нас био идеалан такозвани инструмент координације политика (ПЦИ). Да ли је Србија званично тражила нови аранжман са ММФ-ом?

Сада смо се фокусирали на то да успешно завршимо овај аранжман. После тога видећемо на који ће начин наша сарадња бити настављена. Постоје различити начини на које ММФ може да пружи подршку својим члановима. ПЦИ је нови инструмент и свакако је једна од опција, јер је предвиђен за земље којима није неопходна финансијска подршка. Постоје и друге опције. Али то није најважније. Много је важнија политика коју би Србија требало да спроводи у будућности, а коју ми треба да подржимо.

Пенали неће бити укинути

Да ли је било званичне иницијативе за укидање пенала за превремено пензионисање?

Веома је важно одржати правичност и доследност пензионог система. Уколико неко у пензију оде раније, дуже ће примати пензију, тако да његова месечна пензија треба да буде смањена. У супротном би неправично били кажњени они који су радили до испуњења старосног услова за пензионисање.