недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обележен Дан примирја у Првом светском рату

Никола Селаковић у име председника положио венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали (Фото Танјуг/Р.П.)

Полагањем венаца и одавањем почасти код спомен-костурнице бранилаца Београда на Новом гробљу, данас је обележен Дан примирја у Првом светском рату у знак сећања на дан и тренутак када је 1918. године на снагу ступило примирје у Великом рату.

Централну државну церемонију предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који је поручио да најмање што наша и будуће генерације могу да учине јесте да негују успомену на претке и значај њиховог подвига.

Ђорђевић је на церемонији рекао да се из пепела разарања у Великом рату, супротно очекивањима, није родио феникс „Златног доба” са почетка 20. века, већ су тек након незамисливих злочина и разарања у Другом светском рату, европске државе одустале од реваншизма и почеле интензивно да раде на интегративном процесу.

Данас, подвукао је, француско-немачка сарадња представља једну од најважнијих основа ЕУ.

„Нажалост, регион Западног Балкана морао је да прође кроз још једно крваво историјско раздобље да би се коначно нашао на путу евроинтеграција. Али баш зато, што је наше сећање на ратну беду и ужасе свежије, утолико је и наша вера у европске интеграционе процесе снажнија, чак и када се на другим местима на нашем континенту њихов значај отворено доводи у питање”, поручио је министар.

Како је рекао, сада смо спремни да на примеру наших некадашњих непријатеља, а данас пријатеља и партнера Немаца учимо и усвојимо нешто чему до сада нисмо били вични: не само да побеђујемо по сваку, а често веома високу цену, већ да из сваког нашег евентуалног пораза изађемо снажнији и мудрији.

„Стратешко опредељење Србије зато су евроинтеграције и војна неутралност. Инвестициона политика и мере фискалне консолидације усмерене су ка томе да за наше становништво, уз социјалну одговорност и солидарност обезбедимо квалитетне услове за живот и рад у Србији”, поручио је Ђорђевић.

Према његовим речима, данас, 99 година након Дана примирја у Првом светском рату, и након свега што смо у том периоду прошли заједно са својим суседима, можемо потврдити да не постоји рат који ће окончати све ратове, али да мир, разумевање, сарадња и испружена рука пријатељства могу бити почетак нечег што нам је, можда неправедно, до сада бивало ускраћено.

Министар је подсетио да је српски народ много пропатио у Првом светском рату, у ком је изгубио 60 одсто мушке популације.

Поручио је да је херојска српска изгнаничка војска, делујући преко и изнад својих могућности вођена једино мишљу о ослобођењу отаџбине, дала је немерљив допринос победи Антанте у том рату.

„У Версајској Европи и новонасталој Југославији људи су прибегавали хедонизму, а догађаји из ратних дана олако су заборављани. Зато је најмање што наша и будуће генерације могу да учине јесте да негују успомену на претке и увек опомињу на значај њиховог подвига”, поручио је Ђорђевић.

Централна државна церемонија представља чин одавања почасти свим припадницима оружаних снага и цивилима невино пострадалим током Првог светског рата и сврстава се у ред најзначајнијих које ће данас у исто време у свим главним градовима државама-победницама у Првом светском рату, бити одржане у част годишњице великог историјског догађаја.

Венце и цвеће су положили представници града Београда, представници страних амбасада, удружења која негују традиције слободарских ратова, а након одавања почасти, уследио је уметнички програм „Рађање слободе”.

Селаковић у име председника положио венац на Авали

(Фото Танјуг/С.Р.)

Уз највише државне и војне почасти, изасланик председника Републике, генерални секретар председника Никола Селаковић, у пратњи министра одбране Александра Вулина и команданта Гарде генерал-мајора Миломира Тодоровића, положио је данас ловоров венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали, поводом Дана примирја у Првом светском рату - 11. новембра.

У спомен књигу изасланик председник Србије уписао је:

„Већ скоро један век Србија живи у слободи и у Србији живи идеја слободе коју сте ви утемељили. Ваша победа није само војна, већ је апсолутна. Она је постала мерило нашег деловања и путоказ ка врховној вредности - идеји слободе. Жртву коју сте поднели српство ће памтити докле постоји”.

Уз интонирање државне химне, Селаковић је положио венац с посветом „Јунацима Великог рата, поносни потомци - председник Републике Србије Александар Вучић”. (Танјуг)

Принц Александар положио венац на гробљу Комонвелта

Принц Александар Карађорђевић присуствовао је комеморацији поводом Дана сећања на Ратном гробљу Комонвелта у Београду, где је положио венац заједно са другим високим званичницима.

Венце у знак сећања на оне који су изгубили животе у Великом рату положили су представници Министарства рада, Министарства одбране, Града Београда, амбасадори Аустралије, Велике Британије, Канаде, Индије, Кипра, Нигерије, Пољске, Чешке, Француске, Малезије, као и представници више удружења, саопштено је из кабинета Крађорђевића.

Земље Комонвелта биле су савезници Србије у Првом светском рату и помогле Србији и српском народу. Стотине лекара и медицинских сестара пружале су као добровољци помоћ Војсци Србије и српском народу у тим тешким временима, наводи се у саопштењу. Неколико болница у Србији добило је имена по британским и шкотским лекарима и медицинским сестрама након рата.

На Ратном гробљу Комонвелта налазе се посмртни остаци војника Комонвелта који су пренети са више од шездесет мањих гробаља и других локација широм бивше Југославије. Највећи број донет је са војног гробља у Милни и Краљевског морнаричког и лучког гробља на острву Вису, где се налазила војна база.

Међу сахрањенима на Ратном гробљу налазе се и пребегли ратни заробљеници из Италије и Грчке. Међу сахрањеним цивилима су један рударски техничар, професор енглеског језика, новински дописник, члан особља британске амбасаде и дете другог члана особља амбасаде. Сви они су били сахрањени или поново покопани на гробљу уз дозволу специјалне Комисије Комонвелта. (Танјуг)

Откривена спомен-плоча фоторепортеру Ристи Марјановићу

Спомен-плоча првом српском фоторепортеру Ристи Марјановићу откривена је у холу Дома Војске Србије поводом Дана примирја у Првом светском рату. Марјановић је аутор великог броја фотографија из балканских ратова и Првог и Другог светског рата.

На откривању спомен-плоче менаџер града Београда Горан Весић рекао је да без Марјановића „велика победа (у Првом светском рату) никада не би била сачувана” и да се о њој не би толико знало.

Он је додао да је Марјановић овековечио победе српске војске на Колубари и Церу, повлачење преко Албаније и „све трагедије кроз које су прошли српски народ и војска у Првом светском рату”.

„Захваљујући његовим фотографијама у свету су организоване акције помоћи српској војсци - у Великој Британији, Сједињеним Државама, али и Царској Русији”, рекао је Весић. Он је додао да је Марјановић 1941. године одбио је сарадњу са Немцима и да је 1944. године направио фотографије ослобођења Београда.

„Риста Марјановић сведочи о једном времену, о 20. веку, када смо као држава учествовали у два светска рата. Београд је у том периоду пет пута разаран, а сваки пут смо били на правој страни историје и имали пријатеље широм свете. Из његових фотографија би требало да научимо да више никада не доводимо своју земљу у ситуацију да мора да буде разарана и да буде жртва великог сукоба. Његове фотографије су велико богатство и важно је што су Војска Србије и Град Београд донели одлуку да чувају успомену на њега”, рекао је Весић.

На самом здању Дома Војске Србије је откривена спомен плоча Ристи Марјановићу 20. октобра ове године, поводом бележавања 73. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату. (Бета)

 

Коментари4
cb405
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje
Iz Prvog Sv rata Srbija je izasla razorena i tesko ozledjena. Obzirom da je izgubila trecinu stanovnistva i, kao sto nas je ministar podsetio, oko 60 posto muske populacije, nadam se da se u udzbenicima istorije Srbija nece pominjati kao VELIKA POBEDNICA.
Matija Soskic
Svuda u svetu ovaj dan se slavi kao Dan secanja na poginule u ratovima, samo u Srbiji se slavi primirje. Zar je primirje vredno takve pocasti?
Mirjana sa Dorcola iz Beograda
Dragi moji zemljaci Srbi i svi drugi koji smo raseljeni po belom svetu - cestitam na ovom dragocenom prazniku secanja na sve zrtve naseg naroda iz svih ratova za borbu protiv porobljavanja nase zemlje Srbije. Da ne bi doslo ponovo do takvih uzasnih ratova i ne nabrojenih zrtava - boraca i civilnog stanovnistva, imam mali savet sa velikom misijom - da svi ponovo procitamo, jedanput ili vise puta - pripovetku naseg genijalnog pisca Milovana Dj. Glisica, napisanu skoro pre 150 god.: "Glava secera", jer ono sto se desava u toj pripovetci dovodi nas da postanemo robovi materijalizma i gubljenja slobode. Vjecnaja pamjat /vecito secanje/ na sve nase heroje koji su dali zivote da ocuvaju slobodu Srbije - na vjeki vjekov AMIN! Arizona
Драгољуб Збиљић
НАЈВЕЋА ЖРТВА БИЛА ЈЕ ЋИРИЛИЦА, СТО ОДСТО ЗАБРАЊЕНА У КОРИСТ ТУЂЕГ ПИСМА У великом рату мало ко истиче да је жртва била и српска ћирилица. Чим је непријатељ завладао Србијом, забранио је ћирилицу и уместо ње увео је хрватско латиничко писмо. После ослобођења Србија српском народу је враћена и српска ћирилица, а гајица је враћена хрватском народу. Писма су све време Краљевине Југославије била равноправна на нормалан начин: Срби су користили своје ћириличко писмо, а Хрватри своје латиничко писмо. Међутим, после Другог светског рата комунистичка власт је са српским лингвистима за Србе испланирала друкчију равноправност. Уведено је за Србе "богатство двоазбучја" почела је свида, уместо ћирилица, оштра фаворизација латинице, а избацивање из јавности српске ћирилице. Таква "равноправност писама" и "богатство двоазбучја" довели су до данашње јавне употребе и у Србији 90 одсто хрватског писма у српском језику, а само десетак бедних процената српске азбуке.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља