Понедељак, 23.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НАУКА

Медицина без инжењера није могућа

Уместо да буду иноватори који ће одржавати и унапређивати медицинске апарате, инжењери биомедицинe у Србији нису уврштени ни у класификацију занимања
Медицински робот Да Винчи користи се за операције у САД (Фото Википедија)

И док њи­хо­ве ко­ле­ге ши­ром све­та раз­ви­ја­ју ро­бо­те хи­рур­ге и ве­штач­ка ср­ца, би­о­ме­ди­цин­ски и кли­нич­ки ин­же­ње­ри у Ср­би­ји ни­су увр­ште­ни ни у спи­сак за­ни­ма­ња. Уме­сто да бу­ду ино­ва­то­ри ко­ји ће одр­жа­ва­ти, про­јек­то­ва­ти и уна­пре­ђи­ва­ти ме­ди­цин­ске апа­ра­те – што је са­мо део њи­хо­вог опи­са по­сла – пред­став­ни­ци овог есна­фа у на­шој зе­мљи нај­че­шће се сво­де на тех­нич­ко осо­бље ко­је при­кљу­чу­је ка­бло­ве и по­пра­вља ква­ро­ве. 

То је уто­ли­ко чуд­ни­је ако се зна да Ср­би­ја има ду­гу тра­ди­ци­ју би­о­ме­ди­цин­ског ин­же­њер­ства за ко­је се и да­нас шко­лу­ју ка­дро­ви на не­ко­ли­ко ов­да­шњих фа­кул­те­та. Ме­ђу њи­ма је и Ма­шин­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду, на ко­јем је не­дав­но одр­жан па­нел о свим овим про­бле­ми­ма.

Јед­на од кључ­них по­ру­ка са струч­ног ску­па под на­зи­вом „Би­о­ме­ди­цин­ско ин­же­њер­ство у на­ци­о­нал­ном окви­ру ква­ли­фи­ка­ци­ја и кла­си­фи­ка­ци­ја за­ни­ма­ња у Ср­би­ји” би­ла је да би ову про­фе­си­ју што пре тре­ба­ло пре­по­зна­ти као ре­ле­вант­ну ка­ко би они ко­ји се за њу шко­лу­ју зна­ли да их че­ка по­сао. То кон­крет­но зна­чи, ка­ко је по­ја­снио де­кан Ма­шин­ског фа­кул­те­та проф. др Ра­ди­во­је Ми­тро­вић, отва­ра­ју­ћи па­нел, да би у На­ци­о­нал­ну кла­си­фи­ка­ци­ју за­ни­ма­ња тре­ба­ло увр­сти­ти два но­ва за­ни­ма­ња: би­о­ме­ди­цин­ски ин­же­њер и кли­нич­ки ин­же­њер. Ово је уто­ли­ко ва­жни­је ако се зна да Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја пре­по­ру­чу­је да на 50 бол­нич­ких кре­ве­та у здрав­стве­ним уста­но­ва­ма тре­ба ан­га­жо­ва­ти по јед­ног пред­став­ни­ка те стру­ке.

Ука­зу­ју­ћи да су све тех­но­ло­шке ино­ва­ци­је у ме­ди­ци­ни, „од обич­ног сте­то­ско­па до сај­бер-но­жа” осми­сли­ли љу­ди с ин­же­њер­ским, али и од­ре­ђе­ним ме­ди­цин­ским зна­њем, др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству здра­вља др Ме­хо Мах­му­то­вић је оце­нио да је у овој обла­сти по­треб­но да „ин­же­ње­ре учи­мо ме­ди­ци­ни а док­то­ре тех­ни­ци”.

„Тре­ба­ло би да еду­ку­је­мо тех­нич­ки пи­сме­не док­то­ре и ме­ди­цин­ски пи­сме­не ин­же­ње­ре ко­ји не би са­мо одр­жа­ва­ли ме­ди­цин­ску опре­му већ би, на при­мер, има­ли и ва­жну уло­гу у раз­во­ју софт­ве­ра, бу­ду­ћи да су по­да­ци о па­ци­јен­ти­ма у Ср­би­ји са­да ин­те­гри­са­ни у је­дин­стве­ни ин­фор­ма­ци­о­ни си­стем”, ре­као је др Мах­му­то­вић.

То што би­о­ме­ди­цин­ски и кли­нич­ки ин­же­ње­ри одр­жа­ва­ју апа­ра­те у бол­ни­ца­ма са­мо је део њи­хо­вог по­сла јер су они, пре­ма ми­шље­њу ака­де­ми­ка Љу­би­ше Ра­ки­ћа, ре­дов­ног чла­на СА­НУ, рав­но­прав­ни са­рад­ни­ци ле­ка­ра и спе­ци­ја­ли­ста.

„Би­о­ме­ди­цин­ски ин­же­ње­ри тре­ба да ре­ша­ва­ју про­бле­ме од ди­јаг­но­сти­ке до те­ра­пи­је и због то­га је ва­жно да по­ста­ну део здрав­стве­ног си­сте­ма. Они би мо­гли да по­мог­ну и да се с ква­ли­фи­ко­ва­ним на­уч­ним про­јек­ти­ма кон­ку­ри­ше код ве­ли­ких ме­ђу­на­род­них фон­да­ци­ја. Њи­хо­во шко­ло­ва­ње би тре­ба­ло да оста­не на ма­шин­ским и елек­тро­тех­нич­ким фа­кул­те­ти­ма, јер уко­ли­ко их бу­де­мо шко­ло­ва­ли на ме­ди­цин­ским фа­кул­те­ти­ма, ства­ра­ће­мо од њих ла­бо­ран­те ко­јих већ има­мо”, на­гла­сио је ака­де­мик Ра­кић.

На бо­га­ту тра­ди­ци­ју би­о­ме­ди­цин­ског ин­же­њер­ства у Ср­би­ји, чи­ји ко­ре­ни се­жу од сре­ди­не про­шлог ве­ка, под­се­тио је ака­де­мик Де­јан По­по­вић, та­ко­ђе ре­дов­ни члан СА­НУ. Он је ука­зао да су се­дам­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка ју­го­сло­вен­ске стру­ков­не ор­га­ни­за­ци­је за би­о­ло­шку и ме­ди­цин­ску тех­ни­ку би­ле у члан­ству ре­ле­вант­них ме­ђу­на­род­них те­ла из ове обла­сти док се да­нас, ка­ко је на­гла­сио, у но­ви­на­ма не мо­же на­ћи ни оглас да су не­ком по­треб­ни би­о­ме­ди­цин­ски и кли­нич­ки ин­же­ње­ри.

На­су­прот то­ме, у све­ту је при­лич­но дру­га­чи­је јер, пре­ма ре­чи­ма Па­вла Ко­ва­че­ви­ћа, про­фе­со­ра но­во­сад­ског Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та, ова за­ни­ма­ња спа­да­ју у нај­при­ма­мљи­ви­ја уну­тар чи­та­ве ин­же­њер­ске стру­ке.

„Би­о­ме­ди­цин­ски ин­же­ње­ри по­ве­ћа­ва­ју ефи­ка­сност и сма­њу­ју тро­шко­ве здрав­стве­ног си­сте­ма”, ре­као је Ко­ва­че­вић, на­во­де­ћи као при­мер опе­ра­ци­о­ну са­лу без љу­ди – про­је­кат ко­ји се већ при­ме­њу­је у САД, а за­сни­ва се на то­ме да ро­бо­ти уме­сто ле­ка­ра оба­вља­ју хи­рур­шке ин­тер­вен­ци­је. 

На­по­слет­ку, зна­чај ове стру­ке са­же­то је ис­ка­зао Зо­ран Бје­ли­ца, пред­сед­ник Управ­ног од­бо­ра Асо­ци­ја­ци­је кли­нич­ких ин­же­ње­ра Ср­би­је, ре­чи­ма: „Тех­ни­ка без ме­ди­ци­не је не­моћ­на, ме­ди­ци­на без тех­ни­ке је не­мо­гу­ћа.”

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Milanovic
Pa jes', nema inzenjera koji nikad nije bio kod ljekara.
Sasa Trajkovic
Svesni smo informatičke revolucije koja je neminovnost savremenog društva ali se bojim da veštačka inteligencija NE preuzme primat u MEDICINI gde će faktor mašine biiti važniji od ljudskog. Ako malo boilje pogledate videćete da su nam informatičke tehnologije donele boljitak ali da su nam i donele štetu ljudi su sve otuđeniji, NE umeju da komuniciraju, da razmišljaju... telefoni su sve PAMETNIJI ali ljudi koj ih koriste sve Gluplji. Internet je sredstvo manipulacije i svih oblika kriminala od špijunaže do pedofilije.
Маре
А Србија је иначе позната по развоју медицинских апарата па јој требају овакви стручњаци. Мислим, лепо је желети да то радиш, али реалност је да Србији требају само људи који ће да раде одржавање, а то се стиче курсевима, као што људи овде одржавају и аутомобиле, клима уређаје, авионе и другу опрему која се у Србији не производи. ми смо јако далеко од било какве производње, а ови са Машинца ако се већ ту гурају, нека направе неки патент, бар прототип. Него, све празна прича.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.