Цена бакра расла у 2016., РТБ Бор репризирао губитке

РТБ Бор у 2016. години је репризирао губитке из ранијих година, показује финансијски извештај. Прошлогодишњи губитак је, истина, мањи него пре, али и даље импозантан. Мањак је износио 5,25 милијарди динара, док је годину дана пре тога био 13,7 милијарди динара. Губици су направљени упркос бољој цени бакра на светском тржишту, али и томе што је група предузећа – Рудник бакра Бор, Рудник бакра Мајданпек и Топионица и рафинација – ушла у унапред припремљен план реорганизације (УППР). Подсећања ради, тада им је отписано више од милијарду евра дуга према државним повериоцима.

Осим тога, РТБ Бор је у 2016. години имао буџетску помоћ од две милијарде динара за текућу ликвидност како би постигао боље резултате пред приватизацију, а интересантно је да на такву помоћ у овој години не може да рачуна.

По медијској тишини која влада када је реч о приватизацији овог борског предузећа, чини се да од тога нема ништа. Помињало се да су заинтересоване кинеске фирме, али се све на томе и завршило.

У Фискалном савету, који је много пута упозоравао на фискални ризик РТБ-а Бор, кажу да ово државно предузеће у 2017. има боље резултате пословања захваљујући повећању цене бакра и његовој већој производњи.

– Цена бакра континуирано расте од октобра 2016. године, када је износила око 4.700 долара и средином септембра 2017. достигла је 6.800 долара по тони. На успешније пословање утиче и то што ће количине произведеног бакра у 2017. бити веће него претходних година, пошто ће ове године нова топионица практично први пут радити пуним капацитетом. Наиме, тек 2016. отклоњене су последице пожара у новој топионици, који је избио у марту 2015. Процењујемо да ће пораст цене и произведених количина бакра повећати пословне приходе РТБ-а Бор за 20–30 одсто у односу на 2016, што би омогућило остваривање замашног пословног добитка од око седам милијарди динара, плаћање обавеза предвиђених УППР-ом, након чега би РТБ-у Бор преостало неколико милијарди динара слободних новчаних средстава, кажу у Фискалном савету.

По њиховим тврдњама, слободна новчана средства требало би искористити за ургентне инвестиције, као што су јаловишта, или за проналажење модалитета да РТБ Бор учествује у готово извесној надокнади штете претрпљене од грчког „Митилинеоса”.

– Важно је имати у виду да раст цена бакра краткорочно смањује финансијске притиске на предузеће и буџет, али се тиме не умањује императив да се предузеће реформише и приватизује. Прво, даљи степен и динамика раста цене бакра су неизвесни. Раст цене у претходном периоду сматра се донекле пренаглашеним, а питање је да ли ће неки узроци скока цене бити присутни у будућности, као што су динамичнији развој светске и кинеске привреде и пад вредности долара – кажу у Фискалном савету.

Према њиховој анализи, не треба губити из вида честе, бурне и непредвидиве промене цене овог берзанског производа, па и могућност да се поново преокрене тренд цене бакра, што би РТБ Бор поново вратило у зону губитка и потребе да се из буџета финансира активност предузећа. Друго, и искуство упућује на опрез. РТБ Бор у појединим годинама није пословао позитивно чак ни при високим ценама финалних производа. У 2014. просечна цена бакра била је 6.860 долара, а пословни резултат око нуле, у 2013. цена бакра је била 7.300 долара, а пословни добитак био је занемарљив. Могуће је да је преломна тачка за позитиван пословни резултат РТБ-а Бор сада на нижем нивоу него раније, услед више извађене руде и нове топионице, због боље екстракције бакра из руде, али је прерано да се сматра да су добри резултати РТБ-а Бор загарантовани и са овим нивоом цене бакра. Осим тога, потребне инвестиције у РТБ-у Бор мере се стотинама милиона евра, а предузеће из пословања неће моћи да генерише ни приближно овом износу, нити може да се задужује без гаранције државе, јер то више није могуће. Уз то, неке инвестиције су хитне, услед попуњених јаловишта и еколошких ризика.

Сматрају да је проблем и то што се упорно одбија преко потребно реструктурирање предузећа, тако да до данас, ни након усвајања обавезујућег УППР-а крајем претходне године, нису спроведене најосновније предвиђене краткорочне мере, као што је смањење броја запослених за 300 или промена менаџмента. То показује да се повољнија ситуација, услед повољних околности на тржишту, користи као прилика да се не спроведу неке од важнијих мера за трајно уређење предузећа.

– Постоје изгледи да РТБ Бор и у наредном периоду послује позитивно. Управо повољне околности на светском тржишту треба искористити за привлачење стратешког партнера. У супротном, уколико РТБ Бор остане у државном власништву, потребне инвестиције и реформа предузећа остале би без резултата и пословање РТБ-а Бор представљало би трајни фискални ризик – кажу у Фискалном савету.