Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

За 25 минута од Вреоца до Ваљева

Завршена обнова деонице Ресник–Ваљево на прузи Београд–Бар
Зорана Михајловић и Александар Мишарин данас у Ваљеву (Фото Бета)

Ваљево – Нешто више од 25 минута било је потребно дизел моторном возу серије 711, набављеном из руског кредита, да у среду превали 44 километра од Вреоца до Ваљева и удобно превезе потпредседницу Владе Србије Зорану Михајловић, првог потпредседника Руских државних железница Александра Сергејевича Мишарина, бројне високе представнике руских и српских железница, друге госте и новинаре, на свечаност поводом завршетка модернизације деонице Ресник–Ваљево, на прузи Београд–Бар.

​Планови
– Чека нас не само модернизација пруге Београд–Будимпешта, већ и наставак реконструкције пруге Београд–Бар и других пруга на Коридору 10 које нису реконструисане. У наредне три године Србија може да покаже да има најмање 520 километара пруге на којој ће просечна брзина бити 120 до 150 километара на сат – истакла је потпредседница владе Зорана Михајловић.

– После 40 година обновљено је 77,6 километара пруге Београд–Бар. Није довољно, знам, али је добар почетак после четири деценије и сигурна сам да нећемо чекати још четири деценије да бисмо имали комплетно модернизовану деоницу ове за нас веома важне пруге – изјавила је у Ваљеву потпредседница владе Зорана Михајловић, додавши да се воз којим је стигла на неким деоницама кретао и просечном брзином од 100 километара на сат. Она је најавила нова велика улагања не само у ову пругу на Коридору 11, већ и даљу модернизацију Коридора 10, саопштивши да је управо потписан још један важан уговор из руског кредита.

Србија је после три године, потпуно уговорила комплетан руски кредит, саопштила је Михајловићева, уз подсећање да је пре три године када је изабрана влада и она постала министар, тај кредит стајао, да практично ниједан долар није био потрошен.

Модернизација пруге Ресник–Ваљево, на међународном железничком коридору Београд–Бар, започета у јулу 2016, завршена је у року, коштала је нешто мање од 80 милиона долара и финансирана је из руског кредита. Редован железнички саобраћај на овом делу барске пруге успостављен је 14. новембра.

Обнова деонице Ресник–Ваљево је заједнички пројекат руских и српске железнице, руске и српске владе, све је завршено на време и квалитетно, истакао је у Ваљеву Александар Сергејевич Мишарин, први потпредседник Руских државних железница. Овај пројекат је, према његовим речима, за добробит грађана ваљевског краја који сада имају прилику да се возе возовима просечном брзином од 90 километара на сат, док железничари могу бити поносни на услугу коју пружају. Руске железнице су и даље спремне да деле своје искуство и најсавременије технологије са српском страном, рекао је Мишарин и додао да је око 400 милиона долара из кредита већ утрошено, као и да су потписани нови уговори за деоницу пруге Београд–Будимпешта, што ће бити важан допринос економији Србије.

Истичући мото извођача радова „Градимо заједно, градимо за будућност”, генерални директор „РЖД интернешенел” Сергеј Алексејевич Павлов изразио је велико задовољство што је његова компанија реконструисала деоницу Ресник–Ваљево.

– Потрудили смо се да овај посао изведемо као да радимо за себе, јер се овде осећамо као код куће – поручио је Павлов.

На реконструисаних 77,6 километара пруге више нема лаганих вожњи, нагласио је Мирољуб Јевтић, генерални директор железничке компаније „Инфраструктура железнице Србије” која је званични инвеститор пројекта.

– После више од 60 година ремонтован је тунел Бела река у дужини од 3,8 километара. Ремонтовано је 17 мостова и 12 пропуста. На 27 путних прелаза промењена је комплетна сигнално-сигурносна опрема. На 16 путних прелаза у потпуности су обављени грађевински радови. Изграђено је 14,5 километара нових одводних канала поред пруге, санирано десет косина које су до сада биле највећи проблем – набројао је Јевтић. Деоницу коју су до сада прелазили за 90 до 100 минута путнички возови ће убудуће савладавати за 65 минута, додао је он.

Пројекат реконструкције пруге Ресник–Ваљево урадио је Саобраћајни институт ЦИП, извођач радова је била руска компанија „РЖД интернешенел” са својим огранком у Београду.

Одговорност за трагедију

На новинарско питање о одговорности за недавну трагедију на незавршеном делу Коридора 11, деоници ауто-пута Лајковац–Уб, потпредседница владе Зорана Михајловић је навела да полиција и тужилаштво већ испитују како је дошло до померања бетонске баријере на укључењу и како се уопште возач нашао на тој саобраћајници. Уз то, истакла је, према њеним сазнањима, смењен је надзор у „Путевима Србије” због тога што није чешће контролисана сигнализација на тој деоници, а један од извршних директора тог предузећа кажњен је тромесечним умањењем плате 20 одсто.

Београд – Нови Сад за мање од пола сата...

Мирољуб Јевтић је саопштио да је потписан и анекс уговора о руском кредиту којим се предвиђа реконструкција, модернизација и изградња пруге за брзине од 200 километара на сат на деоници Стара Пазова – Нови Сад.

– Изградњом ове пруге моћи ћемо да путујемо од Београда до Новог Сада за мање од пола сата – поручио је директор „Инфраструктуре железнице Србије”.

 

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

fjodor
Gospođa Mihajlović je prije manekenka nego ministarka. Može joj se kada građani Srbije plaćaju njeno odijevanje. Uživajte gospođo, život brzo prolazi.
Radosavko
Ugovoreni su samo radovi na građevinskoj infrastrukturi na pruzi od Stare Pazove do Novog Sada dok za elektro radove nema više novca iz Ruskog kredita. Para nema dovoljno jer je država obračunavala PDV na svoj strateški projekat, što je apsurd sam po sebi. Ukoliko se ne obezbede sredstva i za izvođenje elektro radova na toj deonici faktički brza pruga od Beograda do Subotice neće biti kompletna jer kontaktna mreža i elekro oprema i uređaji neće biti ugrađeni. Očekuje se da će i te radove uraditi kinezi.
petar tomic
zar nije za Srbiju vaznije, ekonomski interesantnije da se uradi prava brza pruga do Soluna, zasto Bar, da gospoda koja su gradila vikendice na crnogorskom primorju pre 50-60 godina mogu lakse da odu na letovanje? A doline koje silaze prema grckoj mi izgledaju lakse za radove? saista neznam.
Jeremija
Dizel-motorni? Pa zar ta pruga nije elektrificirana?
Istina i samo istina.
Da bi prosek u naredne tri godine bio 120-150 km/h znači da će biti pruga za brzine do i preko 200km/h. Da li? Sem brze pruge Beograd Budimpešta o kojo j se jedino makar samo i priča, ostale se ne pominju. Pruga Nis Presevo, i Nis Dimitrovbgrad je samo u planu da se vrati na staru projektovanu brzinu DO 120 km/h i to samo na kraćim deonicama. Tako da prosek može da bude u jaboljem slučaju 70-85 km/h.
dragan
Da bi pruga Beograd-Budimpesta imala ikakvog smisla mora da se uradi i deo do Preseva,uostalom Kina je uzela Pirej,treba im ta veza sada

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.