Понедељак, 26.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Подаци о пацијентима драгоцени на црном тржишту

Хаковане информације о здравственом стању криминалци обично користе за изнуду, али могу да буду од интереса и за осигуравајуће куће и послодавце
(Фото Ројтерс)

Од нашег специјалног извештача
Даблин – На мети масовног напада уцењивачким вирусом „вонакрај” (WannaCry) нашле су се пролетос, поред великих компанија, и државне болнице у Великој Британији, којима је овај штетни компјутерски програм, такозвани малвер, „заробио” документацију и тражио откуп да ослободи систем. То је, међутим, тек наговештај онога што чека здравствене установе у будућности, у којој ће, како се предвиђа, на интернет бити повезани бројни уређаји, од пејсмејкера, преко инсулинских пумпи, до скенера за магнетну резонанцу.

На самиту у Даблину посвећеном сајбер-безбедности истраживачи компаније „Касперски лаб” скренули су пажњу на више потенцијалних ризика који се могу очекивати наредних година.

– Сваки уређај и сваки податак о здравственом стању пацијента који се креће кроз мреже у систему здравствених установа у опасности је да постане мета сајбер-напада. Ти подаци су изузетно драгоцени на црном тржишту, а пошто од ових система зависе животи пацијената, здравствене установе могу да постану лаке мете изнуде – нагласио је Денис Макрушин, истраживач у глобалном тиму „Касперског”. Као пример је навео скорији случај једне клинике за пластичну хирургију, из које су хаковане фотографије и искоришћене за уцену пацијената. За осетљиве податке о здрављу могу да буду заинтересоване и осигуравајуће куће и послодавци, а не само криминалци.

Због напада на британске болнице, који су британски истраживачи приписали Северној Кореји, било је отказано више од 7.000 прегледа, међу којима и пацијентима оболелим од рака. Накнадна истрага показала је да је напад могао да се спречи да је софтвер благовремено ажуриран.

Дејвид Џејкоби у истраживачком тиму руске компаније једини има звање „евангелисте сајбер-безбедности”, што значи да се не бави искључиво техничком страном и да је део његове одговорности успостављање комуникације са корисницима, клијентима и заједницом уопште. Фокусиран је на психолошки аспект, едукује људе, саветује владе и компаније, јер сам антивирусни софтвер није довољна заштита. Са психолошке тачке гледишта, највећа претња у домену сајбер-безбедности, према његовом мишљењу, јесте немар.

– Имамо на располагању бројне технологије, антивирусе и решења за бекап података (копије података оригиналног извора за случај да се оригинални извор података оштети или изгуби – прим. нов.), али људи их не користе. Моји пријатељи користе исту лозинку за различите налоге, иако годинама причамо да је то ризично. Знају и да треба да ажурирају софтвер, али ни то не раде – каже Џејкоби.

У скоријој будућности овај стручњак из Шведске очекује масовније нападе ДДОС типа, засноване на уређајима повезаним на интернет, што значи да ће и паметни апарати за кафу и фрижидери моћи да буду злоупотребљени у нападима. Вируси који траже откуп вероватно ће и даље бити актуелни, јер криминалцима не изискују трошкове, а веома су ефикасни.

– Иста технологија коју годинама пропагирамо као начин заштите, енкрипција података, сада се окренула против нас, јер је лоши момци користе да аутоматским процесом, без нашег знања, киднапују све документе на рачунару и траже да платимо откуп да бисмо добили кључ. У сарадњи са другим компанијама из бранше и Еурополом покренули смо онлајн платформу „No ransomware” (против вируса који хакерима служе за уцене – прим. нов.), где су понуђени бесплатни алати који можда могу да помогну да се фајлови поврате – каже Џејкоби.

Ако то не успе, стручњацима је тешко да дају прави савет корисницима да ли да плате откуп, јер, осим што финансирају криминалну активност, нема гаранције да ће добити кључ.

Друга могућност је да се опросте од докумената и схвате напад као опомену да убудуће праве резервне копије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.