Уторак, 16.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски суд одбио жалбу принудне управе Агрокора

Након што је првостепени суд одбио захтев Анте Рамљака о признању „лекс Агрокора”, то је учинио и Апелациони привредни суд
Осим „Меркатора С”, под капом „Агрокора” у нашој земљи послују трговински ланац „Меркатор С”, „Фриком”, Дијамант”, „Мг мивела”, „Кикиндски млин”, „Нова слога” и „Суперкартица” (Фото Д. Јевремовић)

Привредни апелациони суд одбио је прошле недеље жалбу Анте Рамљака, принудног управника „Агрокора” да компаније, које у Србији послују у оквиру овог хрватског концерна, пређу под надлежност „лекс Агрокора”, сазнаје „Политика”. Реч је о Закону о системски важним компанијама, које је хрватски Сабор усвојио у априлу, након чега је држава практично национализовала имовину бизнисмена Ивице Тодорића. 

Првобитно, Анте Рамљак затражио је 26. јула ове године од Привредног суда у Београду да се над неколико предузећа уведе такозвани „страни поступак изванредне управе”.

У преводу, Рамљак је тражио да може да води прекогранични стечај над компанијама које у Србији послују у оквиру овог хрватског концерна. Под капом „Агрокора” у нашој земљи послују трговински ланац „Меркатор С”, „Фриком”, Дијамант”, „Мг мивела”, „Кикиндски млин”, „Нова слога” и „Суперкартица”.

Међутим, месец дана касније (28. августа) Привредни суд у Београду одбио је захтев принудне управе „Агрокора”. Рамљак је, затим, искористио право жалбе и обратио се другостепеном суду. Његова жалба је пре неколико дана званично одбијена.

Увертира за ову правну сагу почела је много раније. Усвајањем „лекс Агрокора” сва права повериоца су суспендована па су банке широм региона, које су кредитирале пословање Ивице Тодорића, на суду покушавале да заштите своја потраживања. У Србији су то учиниле руска Сбербанка и Банка Интеза. Руски банкари Тодорићу су својевремено позајмили више од милијарду евра, док је Банка Интеза крајем јануара ове године „Агрокору” одобрила 15 милиона евра. Како није било гаранција да ће им оно што је позајмљено бити и враћено, Тодорићеви кредитори, обратили су се суду. Тако је руска Сбербанка Привредном суду у Београду и Привредном суду у Зрењанину поднела захтев за забрану располагања имовином „Фрикома” и „Дијаманта”.

Почетком јуна надлежни првостепени судови у Србији донели су решења за одређивање привремених мера обезбеђења. Тиме је повереник Анте Рамљак практично добио забрану „отуђења и оптерећења” у овим компанијама. Руска Сбербанка онемогућила је хрватској држави да приликом узимања новог кредита као залог стави ове две српске фирме, али и да одлучује о њиховој евентуалној продаји.

 Банка Интеза се, такође, обратила Привредном суду у Зрењанину па су у име ове банке привремене мере такође стављене на „Дијамант”. И то није крај Интезине правне саге са „Агрокором”. Пред Привредним судом у Београду ова банка покренула је парнични поступак и тужила: „Конзум”, „Јамницу”, „Звијезду”, „Агрокор трговине” и ПИК „Врбовец”.

Рамљаков захтев Привредном суду у Београду практично је био одговор на мере које су банкари предузели, али и део регионалне пословне стратегије која је имала за циљ да се привременој управи хрватског концерна у Србији дају одрешене руке.

Идентичан захтев Рамљак је поднео и Окружном суду у Љубљани. Међутим, епилог је био другачији. Одлуком суда у Словенији цео „Меркатор” је прешао у надлежност „лекс Агрокора”. Окружни суд у Љубљани је, средином јула, потврдио Рамљаков захтев и донео одлуку о признавању страног поступка због инсолвентности, што практично значи прекогранични стечај. Међутим, другостепени суд преиначио је одлуку првостепеног суда, и одбио захтев Анте Рамљака.

Сличну одлуку недавно је донео и суд у Црној Гори. Са друге стране, за Рамљака су из Лондона стигле добре вести, јер је тамошњи суд донео одлуку о признању „лекс Агрокора”.

– Све тужбе које се буду покретале пред британским судовима биће враћене на поступак у Хрватску – закључио је Рамљак пре неколико дана.

Принудни управник „Агрокора” претходно је оспорио потраживања Сбербанке, што је разбеснело Германа Грефа, председника те финансијске институције. Правни основ за оспоравање руских дугова Рамљак је нашао управо у томе што Сбербанка, низом судских спорова, покушава да се наплати у иностранству. Хрватски закони, иначе, дају могућност да се не призна дуг ако кредитор покушава да га наплати у иностранству.

– Такво понашање према једном од главних кредитора, не може се схватити другачије него као уцена – закључио је Греф.

Могућа нагодба са банкама

По завршетку реструктурирања „Агрокора”, од тог концерна ће вероватно остати само пољопривредна производња у Хрватској, а добре компаније из његовог састава ће променити власника чим се нађе квалитетан купац, уверен је консултант из Загреба Драго Муњиза, који је до 2006. био и председник Управе „Конзума”. 

„Након што се постигне нагодба са повериоцима, у коју снажно верујем, ући ће се у сценарио конверзије дуга у власништво. Значи, повериоци ће ући у власништво, и свако ће сходно свом потраживању добити деонице у номиналном износу тог дуга, а већ други дан ће те деонице пасти 70, 80 и 90 одсто”, каже Муњиза у интервјуу за Танјуг.

„Не верујем да ће ’Фриком’ или сарајевски ’Кисељак’ остати у власништву ’Агрокора’, па ни ’Меркатор’... деонице ће се препродавати и на крају ће у ’Агрокоровом’ власништву остати вероватно само пољопривредна производња у Хрватској”, сматра Муњиза.

И БиХ одбила да призна лекс Агрокор

Кантонални суд у Сарајеву одбио је да призна Закон о ванредној управи Агрокора за подручје Босне и Херцеговине, изјавио је за сарајевски Дневни аваз руководилац адвокатског тима Агрокора у БиХ Бранко Марић.

У образложењу суда наводи се да би позитивна одлука била супротна јавном поретку и да би се тиме угрозило право сваке индивидуе на парничење, каже Марић. Објаснио је да оваква одлука, на коју је најавио жалбу Врховном суду Федерације БиХ, може у крајњој инстанци да доведе до комадања компанија у власништву Агрокора у БиХ.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan R.Tošić
Stvar je jednostavna,ukoliko vlasništvo nad imovinom pripada Hrvatskoj,po spec.Zakonu,tada Srbija može samo da se koprca i odlaže neminovno preuzimanje nad vlasništvom Agrokora u Srbiji.Privatna svojina je postulat kapitalizma e sad da li će ta imovina otići poveriocima prilikom naplate dugova odmah ili će je Hrvatska država preuzeti i iscediti kapital sa posledicama otpuštanja radnika to je druga stvar.U svakom slučaju zato Kitarevićka nije zadovoljna ali to je njena stvar.
Драгољуб Збиљић
MERCATOR -- ЈАВНА ОКУПАЦИЈА НЕ САМО ТУЂИМ ПИСМОМ НЕГО И ЈЕЗИКОМ У СРБИЈИ. Ако није директни рат у питању, највећа и најбржа и најуспешнија је окупација када једну земљу јавно испишете на страном језику и писму. То је јавна окупација Србије на коју се постепено привикавамо. Тако је и хрватска абецеда смишљено, плански и лукаво окупирала Србију. Почело се од сто одсто ћирилице, па од два писма, па све проценат по проценат да би данас српска азбука била јавно исписан само у изузецима од непуних десетак процената. Mercator (на слици) је добар пример легализоване (прећутно одобрене) јавне окупације Србије туђим језиком и писмом и то је опривикавање Срба на ту и, касније, сваку другу окупацију. Окупацију српског језика и Србије хрватском абецедом нормирали су српски плаћени лингвисти у Правопису српскога језика Матице српске, у коме је туђем писму одређен статус алтернативног писма, што као пракса није примењено више ни у једном другом језику у Европи.
slobodan
Sasvim normalan potez sudova u Srbiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.