Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тра­гич­ни крај срп­ског Џем­са Ди­на

У Кинотеци из­ло­жба о глум­цу Ми­ло­шу Ми­ло­ше­ви­ћу, ко­ји је ше­зде­се­тих го­ди­на 20. ве­ка сни­мао у Хо­ли­ву­ду
Милош Милошевић (Фото Кинотека)

Кра­јем пе­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка Ми­лош Ми­ло­ше­вић до­шао је из Кња­жев­ца у Бе­о­град без би­ло ка­квог сна о филм­ској ка­ри­је­ри, а још ма­ње на­де да ће убр­зо обре­сти у дру­штву слав­них филм­ских глу­ма­ца и као рет­ко ко­ји Ср­бин ус­пе­ти да за­поч­не хо­ли­вуд­ску ка­ри­је­ру.

Са по­ро­ди­цом Ми­ло­ше­вић ста­ну­је на Чу­бу­ри, у Мак­си­ма Гор­ког број  6.  Иде у Пр­ву му­шку гим­на­зи­ју и 1960. упи­су­је екс­пе­ри­мен­тал­ну шко­лу глу­ме на Цр­ве­ном кр­сту, у кла­си Јо­ве Пут­ни­ка, у До­му кул­ту­ре „Бо­жи­дар Аџи­ја”. Смео и ку­ра­жан, са дру­го­ви­ма се оп­кла­дио да ће по­ста­ти дру­ги Џемс Дин.

Це­ла по­ро­ди­ца има­ла је ве­ли­ке ци­ље­ве. У по­ро­дич­ној исто­ри­ји Ми­ло­ше­ви­ћа за­бе­ле­же­но је да је Ми­ло­шев де­да, та­ко­ђе Ми­лош, био пред­сед­ник кња­же­вач­ке оп­шти­не. Де­да и пра­де­да Ан­та би­ли су вла­сни­ци чу­ве­не тр­го­вач­ке фир­ме „Ан­та Ми­ло­ше­вић и син”. Ми­ло­шев стриц Пре­драг био је ком­по­зи­тор и ди­рек­тор Бе­о­град­ске опе­ре, а Ми­ло­шев отац Бо­жи­дар сту­ди­рао је еко­но­ми­ју и му­зи­ку у Бе­чу, и био пр­ви се­кре­тар Удру­же­ња из­во­зни­ка Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је.

Кад су до­шли ко­му­ни­сти, Ми­ло­шев отац тр­пи мал­тре­ти­ра­ња, јер је на­вод­но са­ра­ђи­вао са оку­па­то­ром. Осу­ди­ли су га на три го­ди­не за­тво­ра као не­при­ја­те­ља на­ро­да и од­у­зе­ли му имо­ви­ну. Мај­ка Ју­ли­ја­на, ко­ја је упи­са­ла курс дак­ти­ло­гра­фи­је, са по­ро­ди­цом пре­ла­зи за Бе­о­град, а Ми­ло­ше­ва се­стра Зо­ри­ца, сли­кар­ка, уда­је се за сли­ка­ра Бру­на Ма­ска­ре­ли­ја, и да­нас жи­ви у Ри­му, где је и њен син ко­ји но­си то „по­ро­дич­но” име Ми­лош.

У Му­зе­ју ју­го­сло­вен­ске ки­но­те­ке, у Ко­сов­ској, до кра­ја ме­се­ца тра­је из­ло­жба „Се­ћа­ње на јед­ну мла­дост”, по­све­ће­на се­ћа­њу на Ми­ло­ша Ми­ло­ше­ви­ћа (1941-1966). Успо­ме­не на дру­же­ња са овим глум­цем за наш лист ево­ци­ра, Ми­ло­шев друг из мла­до­сти, прав­ник Ра­до­слав Ла­ле Ву­ја­ди­но­вић.

Би­ло је то до­ба ка­да еки­па из кра­ја за­јед­но иде на кли­за­ње на Таш, гле­да­ју фил­мо­ве и бокс ме­че­ве, по­се­ћу­је жу­ре­ве и осва­ја­ју ле­пе де­вој­ке. Пе­ри­од игран­ки у Бо­жи­дар­цу и на Ка­ле­мег­дан­ској те­ра­си, од­ла­за­ка у ле­ген­дар­ну ди­ско­те­ку Еури­ди­ка, до­ба ши­ми ци­пе­ла и зво­на­стих пан­та­ло­на.

‒ А Ми­лош зго­дан и па­ме­тан. За ње­га су дор­ћол­ске ле­по­ти­це го­во­ри­ле да је леп к’о смрт, са­вр­ше­но гра­ђен и из­у­зе­тан џен­тлмен. Бе­ху то го­ди­не ка­да је по­стао краљ „штаф­те” у Кнез Ми­ха­и­ло­вој ко­ја се без ње­га ни­је мо­гла за­ми­сли­ти. Јед­ну Но­ву го­ди­ну смо сла­ви­ли та­ко што смо гле­да­ли фил­мо­ве у би­о­ско­пу на Цр­ве­ном кр­сту. У по­ноћ је би­ла лу­три­ја и је­дан  наш друг осво­јио је пе­че­но пра­се. Пре­шли смо у ка­фа­ну „Та­бор” и лум­по­ва­ли до зо­ре. Бе­о­град је та­да био ма­ли, сви смо се зна­ли ‒ ка­же Ву­ја­ди­но­вић. Он је о Ми­ло­шу Ми­ло­ше­ви­ћу пи­сао и у сво­јој књи­зи „Кр­ста­ши, Чу­бур­ци”, с под­на­сло­вом „Ка­да су ле­ген­де би­ли са­мо мом­ци из кра­ја”. 

Ка­ко је у Бе­о­гра­ду у то вре­ме би­ло знат­но јеф­ти­ни­је сни­ма­ти фил­мо­ве не­го у Хо­ли­ву­ду, или би­ло где у Евро­пи, на­ша пре­сто­ни­ца је по­ста­ла филм­ска Ме­ка. У Ко­шут­ња­ку су по­че­ле да се сни­ма­ју ве­ли­ке ко­про­дук­ци­је. Јед­на од пр­вих би­ла је филм „Мар­ко По­ло” где је Ми­ло­ше­вић на ка­стин­гу иза­бран за ду­бле­ра Але­на Де­ло­на. Још се пре­при­ча­ва зго­да ка­ко је Де­лон имао кри­ве но­ге па су на пла­жи за ту свр­ху сни­ма­ли Ми­ло­ше­ве. Ка­ко је сни­ма­ње фил­ма пре­ки­ну­то је због фи­нан­сиј­ских про­бле­ма, наш глу­мац на Де­ло­нов по­зив од­ла­зи за Па­риз.

Ми­ло­ше­вић у Па­ри­зу пле­ни па­жњу же­на. За­љу­бљу­је се у Фран­сис Ка­но­вас ко­ја ка­сни­је узи­ма име На­та­ли и уда­је се за Але­на Де­ло­на, а Де­лон по­том Ми­ло­ша упо­зна­је са Син­ти­јом Бу­рон, са ко­јом Ми­ло­ше­вић 1964. од­ла­зи у Аме­ри­ку. Пар нај­пре жи­ви у Њу­јор­ку где овај мла­дић по­ха­ђа шко­лу „Se­ven Arst Stu­dio”. Узи­ма умет­нич­ко име Ми­лош Ми­лош. Сни­ма фил­мо­ве „Ру­си до­ла­зе, Ру­си до­ла­зе” Нор­ма­на Џу­и­со­на и „Ин­ку­бус” Ле­сли­ја Сти­вен­са.

Још јед­ну ле­по­ти­цу, ми­си­цу Бар­ба­ру Ен То­мас Ру­ни, су­пру­гу по­зна­тог глум­ца Ми­ки­ја Ру­ни­ја, Ми­лош Ми­ло­ше­вић упо­зна­је у ре­сто­ра­ну „Адри­а­тик” у Лос Ан­ђе­ле­су, ко­ји су др­жа­ли Гор­да­на Ко­ва­че­вић Ши­по­вац, Ми­ло­ше­ва дру­га­ри­ца из основ­не шко­ле из Кња­жев­ца и њен су­пруг фуд­ба­лер. То је ме­сто за оку­пља­ње умет­нич­ког кре­ма: На­та­ли Вуд, Ел­вис При­сли...

‒ Ми­ло­ше­вић и Бар­ба­ра по­чи­њу да се за­ба­вља­ју док је она још у про­це­су раз­во­да од Ми­ки­ја Ру­ни­ја. Ме­ђу­тим, њи­хо­ва ве­за окон­ча­ва се тра­гич­но. Ми­ло­ше­вић је про­на­ђен мр­тав по­ред Бар­ба­ре Ру­ни  30. ја­ну­а­ра 1966. у ку­па­ти­лу у ви­ли Ми­ки­ја Ру­и­ја у Лос Ан­ђе­ле­су. На пи­што­љу ни­је би­ло оти­са­ка. Кад је ње­го­во те­ло до­пре­мље­но у Бе­о­град, и са­хра­ње­но на Но­вом гро­бљу, ви­де­ло се да је  имао фрак­ту­ру ло­ба­ње и на­пр­слу кост на ру­ци. Сав је био у ра­на­ма и мо­дри­ца­ма, а у зва­нич­ном из­ве­шта­ју је пи­са­ло да је реч о уби­ству и са­мо­у­би­ству. У то ни­су по­ве­ро­ва­ли ни Ми­ло­ше­ва се­стра, као ни при­ја­те­љи, јер је био млад, же­љан жи­во­та ‒ ка­же наш са­го­вор­ник.

Екс­пер­ти­за у Бе­о­гра­ду по­ка­за­ла је да им је у ви­ски си­пан бар­би­ту­рат ко­ји их је ома­мио. У то до­ба Ру­ни се ле­чио на при­ват­ној кли­ни­ци и на­га­ђа­ло се да би му Бар­ба­ра у бра­ко­ра­звод­ној пар­ни­ци узе­ла ве­ли­ку су­му нов­ца. Исто та­ко, Ру­ни­јев син је ка­сни­је ре­као: „Ја не ве­ру­јем да је мо­ју мај­ку убио тај Ју­го­сло­вен”, под­се­ћа Ву­ја­ди­но­вић.

Сви они ко­ји су не­што зна­ли у афе­ри Ми­ло­ше­ве смр­ти убр­зо су не­ста­ли. Ми­ло­ше­ву су­пру­га Син­ти­ју уби­ли су се­дам го­ди­на по­сле Ми­ло­ше­ве смр­ти и на­ђе­на је уна­ка­же­на у ге­пе­ку ауто­мо­би­ла. Уби­јен је и де­тек­тив ко­ји је ра­дио на ра­све­тља­ва­њу овог слу­ча­ја.

Ми­ло­ше­вић, ко­ји је тек за­гри­зао свој аме­рич­ки сан, уби­јен је на по­чет­ку сни­ма­ња исто­риј­ског спек­та­кла „Пад Рим­ског цар­ства” Ен­то­ни­ја Ма­на, а у Бе­о­гра­ду су на­кон ње­го­вог уби­ства кре­ну­ле ку­ло­ар­ске при­че ка­ко је имао ве­зе са са кри­ми­на­лом, да је плеј­бој; реч­ју, лош мо­мак, чак и да је имао ин­це­сту­о­зну ве­зу са мај­ком...

‒ Био је све сем то­га. По­штен, га­лан­тан, ве­ли­ки друг. При­ја­те­љи­ма је слао по 2. 000 до­ла­ра ка­ко би им по­мо­гао. Дра­го ми је да се са­да ре­ди­те­љи ја­вља­ју с же­љом да сни­ме филм о Ми­ло­шу, мом­ку ко­ји је про­кр­чио се­би пут ван на­ших гра­ни­ца и на­жа­лост тра­гич­но за­вр­шио у сво­јој 25. го­ди­ни. Та­кви љу­ди не за­слу­жу­ју за­бо­рав ‒ ка­же Ву­ја­ди­но­вић, о мла­ди­ћу чи­ји је жи­вот вре­ме­ном пре­шао у ур­ба­ну ле­ген­ду.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Divna sentimentalna priča o običnom čoveku koji je sledio svoj san ... Kada bi smo se kao narod bavili svojom kulutrom i bogatom istorijom malim ali i velikim ljudima koji su ostavili traga na filmu u pričama ili anegdotama napisali bi na stotine knjiga ali i lepih filmova.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.