Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НА АУТО­КО­МАН­ДИ

Се­ћа­ње на То­пов­ске шу­пе не­ста­ло, ло­гор за­бо­ра­вљен

Укра­де­на спо­мен-пло­ча по­ста­вље­на 2005. го­ди­не про­на­ђе­на је, али још ни­је по­ста­вље­на. – Не­ма­ром над­ле­жних пр­ви за­твор за Је­вре­је де­це­ни­ја­ма за­пу­штен
„Дел­та” ни­је од­у­ста­ла од град­ње тр­жног цен­тра на овом про­сто­ру, али твр­де да ће очу­ва­ти се­ћа­ње на стра­дал­ни­ке (Фо­то­ Жељ­ко Јо­ва­но­вић)

Је­дан зид – јед­на стра­шна успо­ме­на. По­там­нео од сун­ца и ки­ше и об­ра­стао у ши­бље, по­след­њи је бра­ник се­ћа­ња на жи­во­те и стра­да­ње не­ко­ли­ко хи­ља­да љу­ди ко­је је там­ни­чио. А го­то­во да ни­ко и не зна шта он озна­ча­ва. На Ауто­ко­ман­ди, у згра­да­ма по­ред Та­ба­но­вач­ке ули­це не­ма ни­ка­квог обе­леж­ја да је на овом ме­сту био пр­ви ло­гор за Је­вре­је у Ср­би­ји – То­пов­ске шу­пе. Скром­на пло­ча на овом зи­ду, са не­ко­ли­ко ис­пи­са­них ре­чи, је­ди­но све­до­чан­ство о зна­ча­ју обје­ка­та у ко­јем су осим Је­вре­ја сме­шта­ни и Ро­ми, ле­тос је укра­де­на. Ни­ко се ни­је се­тио да је за­ме­ни и да пар­че зе­мље на ко­ји­ма су осим зи­да и још две ба­ра­ке, до­стој­но обе­ле­жи. Као да су сви ди­гли ру­ке и ову пар­це­лу, на ко­јој су пре 76 го­ди­на ис­пи­са­не нај­ту­жни­је стра­ни­це на­ше исто­ри­је, оста­ви­ли за­бо­ра­ву.

То и не чу­ди, бу­ду­ћи да су над­ле­жни у овом слу­ча­ју за­ка­за­ли. То­пов­ских шу­па се­ти­ли су се от­при­ли­ке у исто вре­ме ка­да је Ми­ро­слав Ми­шко­вић, вла­сник „Дел­те”, 2005. го­ди­не обе­ло­да­нио да ће на овом про­сто­ру гра­ди­ти нај­ве­ћи тр­жни цен­тар на Бал­ка­ну, и он­да град­ским сред­стви­ма уре­ди­ли део пла­ца.

– На про­сто­ру не­ка­да­шњег ло­го­ра оста­ла су очу­ва­на два јед­но­спрат­на објек­та у ко­ји­ма су би­ли сме­ште­ни за­тво­ре­ни­ци, као и про­стор из­ме­ђу њих где су за­ро­бље­ни­ци му­че­ни и ве­ша­ни. У не­по­сред­ној бли­зи­ни, по­диг­ну­то је спо­мен-обе­леж­је жр­тва­ма ло­го­ра. Са­чу­ва­ни објек­ти и уре­ђен спо­мен-парк да­нас све­до­че о жр­тва­ма ге­но­ци­да и стра­да­њу је­вреј­ског и ром­ског ста­нов­ни­штва Бе­о­гра­да у Дру­гом свет­ском ра­ту – об­ја­шња­ва­ју у Ми­ни­стар­ству за рад, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња.

Али, ка­да је на­ша еки­па об­и­шла То­пов­ске шу­пе, парк нам је по­све­до­чио је­ди­но о не­ма­ру. Објек­ти не­за­у­ста­вљи­во про­па­да­ју, а уре­ђен је са­мо при­лаз и ру­жич­њак у цен­трал­ном де­лу. Од­мах по­ред је не­у­слов­но на­се­ље, а ме­мо­ри­јал­ни зид све ви­ше об­ра­ста у ши­бљак. Пло­ча, ко­ју је по­ли­ци­ја про­на­шла и вра­ти­ла Је­вреј­ској оп­шти­ни Бе­о­град, још ни­је по­ста­вље­на, па и не чу­ди за­што љу­ди ко­је смо сре­ли у бли­зи­ни овог ме­ста, „пој­ма не­ма­ју” да је на за­пу­ште­ној пар­це­ли не­ка­да био ло­гор.

– За вре­ме со­ци­ја­ли­стич­ке Ју­го­сла­ви­је по­сто­ја­ла је зва­нич­на по­ли­ти­ка се­ћа­ња. Во­ди­ло се ра­чу­на о ме­сти­ма на ко­ји­ма су стра­да­ли бор­ци, а по­сле то­га фо­кус се пре­ба­цу­је на срп­ске жр­тве. То­пов­ске шу­пе оста­ју на мар­ги­ни јер у њи­ма ни­су стра­да­ли ни бор­ци, ни ан­ти­фа­ши­сти, ни Ср­би – сма­тра Ми­ло­ван Пи­са­ри, из Цен­тра за ис­тра­жи­ва­ње и еду­ка­ци­ју о Хо­ло­ка­у­сту, и апе­лу­је да ово ме­сто про­гла­си кул­тур­ним до­бром у ко­ме би се учи­ло о Хо­ло­ка­у­сту, али и на­стан­ку на­ци­зма и фа­ши­зма.

Исто­ри­чар Ми­лан Ко­ља­нин ка­же да се ни­смо по­ка­за­ли ни ка­да је реч о Ста­ром сај­ми­шту ко­је је де­це­ни­ја­ма та­во­ри­ло за­пу­ште­но и за­бо­ра­вље­но.

– Због зна­ча­ја То­пов­ских шу­па као ме­ста на ко­ме је не­ка­да био Је­вреј­ски про­ла­зни ло­гор и исто­вре­ме­но и про­стор у ко­ме су би­ле срп­ске из­бе­гли­це из НДХ, објек­те мо­ра­мо са­чу­ва­ти. Др­жа­ва тре­ба да бри­не о то­ме да не­гу­је кул­ту­ру се­ћа­ња, и ка­да Сај­ми­ште ко­нач­но по­ста­не ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс, мо­ра­ло би да бу­де цен­тар мре­же ме­мо­ри­ја­ла у ко­ји би сва­ка­ко би­ле укљу­че­не и То­пов­ске шу­пе – ис­ти­че Ко­ља­нин.

И но­вом ин­ве­сти­то­ру ста­ло је да овај про­стор бу­де обе­ле­жен ка­ко тре­ба. Ми­шко­ви­ће­ви не­и­ма­ри на те­рен не из­ла­зе ни по­сле 10 го­ди­на, али у „Дел­ти” твр­де да ком­па­ни­ја ни­је од­у­ста­ла од на­ме­ре да гра­ди шо­пинг-мол „Дел­та пла­нет” на 200.000 ква­дра­та, али и да очу­ва се­ћа­ње на стра­дал­ни­ке из То­пов­ских шу­па. Је­дан обје­кат ком­плек­са на­ла­зи се на обо­ду њи­хо­ве пар­це­ле а, ка­ко ис­ти­чу, на до­стој­ном обе­ле­жа­ва­њу ме­ста не­ка­да­шњег са­бир­ног ло­го­ра ова фир­ма ра­ди још од ка­ко је по­че­ла да раз­ми­шља о по­ди­за­њу тр­жног цен­тра.

– Овај део ло­ка­ци­је ду­го је био за­пу­штен и да­ле­ко од оног пи­је­те­та ко­ји за­слу­жу­ју не­ду­жне на­ци­стич­ке жр­тве. Ми ак­тив­но раз­го­ва­ра­мо са свим пред­став­ни­ци­ма је­вреј­ске за­јед­ни­це у Ср­би­ји и тра­жи­мо ре­ше­ње да То­пов­ске шу­пе до­би­ју аде­кват­но спо­мен-обе­леж­је – ка­жу у „Дел­ти” и ис­ти­чу да по­др­шку про­јек­ту да­је и ар­хи­тек­та Ами Мур ко­ји је Је­вре­јин, па се са по­себ­ном па­жњом и емо­ци­јом по­све­тио идеј­ном ре­ше­њу овог де­ла ком­плек­са. 

Да је са­да­шња си­ту­а­ци­ја не­при­хва­тљи­ва ми­сли и Ха­рис Дајч, ко­ор­ди­на­тор рад­не гру­пе за Ста­ро сај­ми­ште, ко­ји под­се­ћа да Је­вреј­ска оп­шти­на Бе­о­град сва­ки Ме­ђу­на­род­ни дан Хо­ло­ка­у­ста обе­ле­жа­ва и на ло­ка­ли­те­ту То­пов­ских шу­па. За ово ста­ње, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, кри­ва је де­це­ниј­ска успа­ва­ност и нео­д­го­вор­ност свих стра­на укљу­че­них у евен­ту­ал­ну ме­мо­ри­ја­ли­за­ци­ју То­пов­ских шу­па.

– Са­вре­ме­ни спо­мен-парк, ко­ји би био из­гра­ђен уз све стан­дар­де ко­је ин­сти­ту­ци­је овог ти­па мо­ра­ју да са­др­же, био  би аде­кват­но ре­ше­ње. То је огро­ман иза­зов и са­мо уз за­јед­нич­ки рад свих, од­но­сно Са­ве­за је­вреј­ских оп­шти­на Ср­би­је, Је­вреј­ске оп­шти­не Бе­о­град, вла­сни­ка зе­мљи­шта и др­жав­них уста­но­ва ко­је је­ди­не има­ју нео­п­ход­ну струч­ну екс­пер­ти­зу, и во­де­ћих свет­ских ме­мо­ри­ја­ла, мо­гу­ће је до­би­ти ре­ше­ње ко­јим би би­ли за­до­вољ­ни чла­но­ви на­ше за­јед­ни­це и су­гра­ђа­ни. То би нам омо­гу­ћи­ло да оста­ви­мо ка­мен­чић за по­би­је­не по­сле ви­ше од 70 го­ди­на че­ка­ња – ис­ти­че Дајч.

Нај­ва­жни­је пи­та­ње за ње­га је­сте ка­ко ће из­гле­да­ти бу­ду­ћи спо­ме­ник.  

– Уко­ли­ко бу­де по­диг­ну­то на са­вре­мен на­чин, то спо­мен-обе­леж­је мо­же би­ти при­ли­ка за еду­ка­ци­ју на­ших су­гра­ђа­на. Не­го­ва­ње за­бо­ра­ва је ду­го тра­ја­ло и ва­жно нам је да гра­ђа­ни мо­гу да са­зна­ју шта се ту до­го­ди­ло. Ни­је Бе­о­град, ни Ср­би­ја, по­себ­на по та­квом за­бо­ра­ву, то је ка­рак­те­ри­стич­но за Ис­точ­ну Евро­пу – до­да­је Дајч.

За­шти­та за­во­да

За би­ло ко­ју ин­тер­вен­ци­ју на про­сто­ру То­пов­ских шу­па ин­ве­сти­тор ће мо­ра­ти да се обра­ти град­ском За­во­ду за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре, по­што ком­плекс ужи­ва та­ко­зва­ну прет­ход­ну за­шти­ту.

– За град­њу на про­сто­ру на Ауто­ко­ман­ди обра­тио нам се Се­кре­та­ри­јат за ур­ба­ни­зам и гра­ђе­вин­ске по­сло­ве са зах­те­вом за из­да­ва­ње ло­ка­циј­ских усло­ва за из­град­њу тр­го­вин­ског објек­та, шо­пинг мо­ла – ка­жу у град­ском За­во­ду за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре.

У Ми­ни­стар­ству за рад, бо­рач­ка и со­ци­јал­на пи­та­ња пре­ци­зи­ра­ју да ин­ве­сти­тор по­себ­ну па­жњу мо­ра да усме­ри на очу­ва­ње по­сто­је­ћих обје­ка­та и спо­мен-пар­ка са пло­чом, а да је на пре­о­ста­лом про­сто­ру до­зво­ље­но по­ди­за­ње но­вих згра­да.

– Ка­ко би се очу­ва­ле спо­ме­нич­ке вред­но­сти про­сто­ра, гра­ђе­вин­ску ли­ни­ју но­вог објек­та тре­ба пла­ни­ра­ти на ми­ни­мал­ној уда­ље­но­сти од пет ме­та­ра од по­сто­је­ћих обје­ка­та ло­го­ра То­пов­ске шу­пе и спо­мен-пар­ка – ис­ти­чу у овом ми­ни­стар­ству.

„Ре­зер­во­ар та­ла­ца” за стре­ља­ње

Ло­гор То­пов­ске шу­пе на­стао је на про­сто­ру не­ка­да­шњег вој­ног ком­плек­са „Ло­гор кра­ље­ви­ћа Ан­дре­ја” и за не­ко­ли­ко ме­се­ци ко­ли­ко је ра­дио кроз ње­га је про­шло око 5.000 Је­вре­ја и од 1.000 до 1.500 Ро­ма, об­ја­шња­ва исто­ри­чар Ми­лан Ко­ља­нин. Би­ло је то, ка­ко на­во­ди, ка­да су фолк­сдој­че­ри из Ба­на­та про­те­ра­ли Је­вре­је на те­ри­то­ри­ју Бе­о­гра­да, а за­тим из­да­ли на­ред­бу да из је­вреј­ских уста­но­ва, си­на­го­ге и при­ват­них ку­ћа бу­ду ин­тер­ни­ра­ни у ове објек­те. У по­чет­ку, за­ро­бље­ни­ци су одав­де сла­ти на при­нуд­ни рад, али су он­да по­ста­ли „ре­зер­во­ар та­ла­ца” на ко­ји­ма су спро­во­ђе­не нај­стра­шни­је ка­зне.

– Са рас­плам­са­ва­њем устан­ка 1941. го­ди­не, на­ци­сти уво­де ме­ре стре­ља­ња та­ла­ца у раз­ме­ри 100 за јед­ног уби­је­ног, и 50 за јед­ног ра­ње­ног вој­ни­ка. Ка­зне­на екс­пе­ди­ци­ја се за­о­штра­ва, кре­ћу ма­сов­на ин­тер­ни­ра­ња у ло­го­ре и ма­сов­ни зло­чи­ни. Је­вре­је и Ро­ме из То­пов­ских шу­па ша­љу на стре­ља­ње у Ја­бу­ку код Пан­че­ва, Де­ли­блат­ску пе­шча­ру... – ис­ти­че Ко­ља­нин. Пре­о­ста­ли за­тво­ре­ни­ци зло­гла­сних обје­ка­та уче­ству­ју на адап­та­ци­ји Сај­ми­шта у ко­је су ка­сни­је и са­ми од­ве­де­ни.

Не­ма по­да­та­ка, ка­же Ми­ло­ван Пи­са­ри, да су љу­ди стре­ља­ни баш на овом про­сто­ру на Ауто­ко­ман­ди, иако су, до­да­је, за­бе­ле­же­ни слу­ча­је­ви да су два Је­вре­ја по­ку­ша­ла да по­бег­ну па су их обе­си­ли на про­сто­ру из­ме­ђу шу­па.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nedeljko
žalosno kako je zapušteno.
lela petronijevic
Postovani sugradjani i svi ostali gradjani Srbije. Kako cemo bez stida i oborenog pogleda odgovoriti potomstvu na pitanje:"Kako je moguce da se na mestu ogromne patnje i stradanja izgradi trzni centar i zaboravi zlocin? " Kakvi smo to ljudi i kakvima ce nas potomstvo pominjati?
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Da bi se objekat zastitio potrebna je volja localnih gradjana, da organizuju akciju pa i da stanu pred buldozere.Tokom 1992 bio sam pozvan od gradjana iz Belgije da im se pridsrjuzim u kampanji da sacuvalu zgradu stare zeleznicke stanice u Antwerp-u koja je bia planirana za rusenje. Kampanja je dugo gtrajala i donela pobedu. Formirano je drustvo gradjana koje je peduzelo staranje o ovom objektu i stara se o njegovoj renovaciji. Da bi se nesto zastitilo potrebna je volja i napor sredine koja tu zivi. U suprotnom izgubicete ono sto imate.
Zoran Matejić
SRPSKA SRAMOTA, ne umemo da obelezimo, zapisemo, postujemo i cuvamo!
istina
Oni koji zaborave svoju istoriju moraju da je ponavljaju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.