Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Курс није једини покретач извоза

Највећи српски извозници који губе на јаком динару, предност у односу на конкуренцију остварују по основу ниских трошкова рада и ниске цене енергената
"Фијат" две трећине компоненти увози из иностранства (Фото Р. Крстинић)

Јапански гувернер Харухико Курода на удару је светске јавности сваки пут кад јапански јен ослаби. Посебно гласан у критикама на његов рачун је амерички председник Доналд Трамп који га оптужује да намерним слабљењем јапанске националне валуте помаже својим извозницима да остваре нефер предност у односу на америчке извознике. У Србији је, са друге стране, гувернерка Јоргованка Табаковић на удару стручне јавности сваки пут када динар ослаби.

Одговор на питање зашто је то тако крије се, заправо, у структури јапанске и српске привреде. Јапан, који је извозно оријентисана економија, врло често намерним слабљењем своје валуте стимулише извоз, док се у Србији, која је увозно оријентисана привреда, највећа бука дигне сваки пут кад динар почне да слаби.

Сада се, међутим, код нас догађа обрнут процес. Од почетка године, национална валута ојачала је 3,5 одсто. У овдашњој стручној јавности се готово као мантра понавља да слабљење динара погодује извозу, док јачање националне валуте (као што је сада случај) смањује извозне потенцијале привреде.

Да ли је то баш тако, ако овдашњи извозници у производњи користе увозне компоненте и ако се задужују у девизама? Иван Николић, уредник билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) подсећа да су главни носиоци српског извоза велике глобалне компаније, које робу продају на глобалном тржишту.

– За њихово пословање много су важнији услови на глобалном тржишту, него курс у Србији. Без обзира на то што динар слаби, а они своју робу продају у еврима, они конкурентску предност на глобалном тржишту много више остварују по основу ниских производних трошкова у Србији. Почев од ниских трошкова рада, преко ниже цене комуналних услуга и ниске цене енергената. Да не причам о подстицајима које овде добијају – каже Николић.

Он, такође, додаје и то да су наши највећи извозници уједно и највећи увозници. „Фијат”, на пример, две трећине својих компоненти увози из иностранства, док је само трећина делова из Србије. Ова компаније је прошле године, на пример, извезла робе у вредности од милијарду евра, што представља дванаестину укупног српског извоза у 2016.

Николић подсећа да је, у последњих неколико година дошло до значајног повећања удела извоза у бруто домаћем производу односно свему што грађани и привреда створе за годину дана.

– Тај удео данас је виши од 50 одсто. Пре кризе је био двоструко нижи. То је допринос тих страних инвестиција – истиче Николић.

Да у пракси није баш све тако црно-бело показују и анализе централне банке. „Вођење политике девизног курса са циљем побољшања спољнотрговинског биланса нема оправдање већ се то мора радити структурним мерама”, кажу из Народне банке Србије (НБС) за „Политику”.

У преводу, извоз се не може стимулисати само преко слабљења динара, већ је за то неопходан читав низ других мера. Треба имати у виду да јaчина овог утицаја зависи од специфичности земље, додају из централне банке и тврде да утицај реалног курса на реални извоз и увоз није висок.

„То је и логично ако се има у виду да бројни извозни производи у себи садрже високу увозну компоненту, што у знатној мери умањује утицај курса на ценовну конкурентност на међународном тржишту. Осим тога, ову оцену недвосмислено потврђују и извозни резултати које смо постигли у протеклом периоду, односно у периоду који обухвата и периоде када постоје притисци да динар јача”, истичу из НБС.

Додају да извоз, упркос неповољним временским условима, и у овој као и претходној години бележи двоцифрене стопе раста. У централној банци очекују да извоз прерађивачке индустрије у 2017. години достигне око 14 милијарди евра, док је у 2014. износио око 10 милијарди евра.

Највише расте извоз метала

Посматрано по областима, у поменутом периоду, највећи раст извоза бележимо код основних метала (око 75 одсто), гума и пластике (око 60 одсто), индустрије електричне опреме (око 55 одсто), хемијске индустрије (око 60 одсто), прехрамбене индустрије (око 20 одсто) и производње машина и опреме (око 60 одсто), наводе у централној банци. Од укупно 23 области, раст извоза у том периоду забележен је у 22 области, напомињу.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

jamesbond
Drugarce I drugovi kurs dinara zavisi od u prenosnom smislu Vucica u bukvalnom of partije na vlasti kako to divno objasnio guvernerka prije neku godinu.E sad kakve to veze I'ma sa privredom objasnila je guvernerka is opozicije prije nje tj nikakvu.Centralna banka I njeni guvernerka daklem sluze za slikanje za propagandu partija.Elem sta pokrece privredu ostaje tajna dok se ne rodi neka vidovita baba a to se ocekuje uskoro al kako received ruski Patrijarh nece bitno uticat na tokove istorije jerbo see njegovi istrazivacki pohodi u spiritual i stavovi poklopili sa Mormonskim o skorom kraju svijeta...amen...
preskupa postarina
Srpski izvoz bi porastao kao kineski kad bi procvetala online trgovina i izvoz srpskih proizvoda na malo.Na zalost nasa posta dere sa postarinom pa se ne isplati poslati strancu proizvod.
Ivan grozni
Ziva istina! Posta nam je skuplja i sporija od vecine u centralnoj i istocnoj Evropi - kad se salje u inostranstvo. Probajte da posaljete knjige - skuplja postarina od samih knjiga! Online trgovina je takodje problem zbog nasih zakona o prijemu novca iz inostranstva itd...
Извозник
Зашто Јапан као пример? Много бољи пример је Кина која, као Србија, углавном увози енергенте па ипак невероватно много извози на основу, између осталог, ниског курса. Уосталом, из искуства знам да су цене српских производа у извозу превисоке.
Леон Давидович
Ако са оваквим бедним зарадама извозници не могу постићи повољну цену у односу на конкуренцију онда такви не заслужују ни да постоје. Ако домаћи новац губи вредност у односу на стране валуте онда то обично вуче и раст цена на домаћем тржишту , не само увезених производа већ и домаћих поготово са увозним компонентама. Ако није ништа увозна компонента јесте макар енергент. Поскупљење енергента значи не само повећање дирктних трошкова производње за бројне производе већ поскупљује и транспорт. Зато је добро имати стабилну вредност домаћег новца. Домаћа производња морала би доминантно да задовољи домаће тржиште, а од тога нема ништа јер је производња уништена. И онда се догађа да се дижу кредити и за тај новац увозе свакојаке робе, плус новац који дође од радника по свету итд. Реална економија би била уравнотежен извоз и увоз, а са превеликим увозом и то наравно не производних машина и опреме већ роба за потрошњу нема напретка економије , нема развоја.
сима
А шта је увозно орјентисан привреда ? То је оксиморон ! Шта ће да се мења за ту увезену робу , а да дугови . Ми вам робу ви нама дуг . Лепо , плаћаће неке друге нерођене генерације , само тада ће бити 6 милиона становника у Србији , а можда и 5.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.