Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Црни петак” на српски начин

Светски дан распродаје одомаћио се и на нашем тржишту, а цене су снижене за 20 до 80 одсто
(Фото Ж. Јовановић)

„Црни петак” стигао је и у Србију. Готово да нема трговца који се ове године није прикључио планетарно познатом дану распродаје, који се сваке године одржава четвртог петка у новембру. За разлику од америчког тржишта, где се сматра увертиром за почетак божићних распродаја, код нас је ово више празник за трговце и одлична прилика за чишћење залиха и привлачење купаца. Прошле године назвали су га црним по пазарима, јер нити су попусти били драстични, нити су купци на крају месеца били платежно способни за велике куповине.

Рекламе за „црни петак” кренуле су још прошле недеље, а најгласнији су били продавци техничке робе. Међутим, распродаје су најављене и у свим великим тржним центрима, а цене су снижене за 20 до, наводно, 80 одсто. И док се на Западу ноћ уочи ове куповине еуфорично заузимају места у редовима, разапињу шатори испред продавница и прави стратегија како купити што више робе на попусту, а радње отварају пре зоре, у српској варијанти „црног петка” то изгледа другачије.

Радње се отварају у девет и роба по сниженим ценама продаје до истека залиха. Како наводе у „Техноманији”, нема одложеног и плаћања на више рата, а чекови, како је наглашено, пролазе одмах. Ограничења постоје и у онлајн куповини, јер је купцима дозвољено да преко интернета купе само један комад артикла који је на попусту. У „Гигатрону” су, рецимо, распродају развукли на цео викенд, али су куповину ограничили на три иста артикла по једном рачуну, док су други трговци техничком робом услове поставили само на онлајн куповину.

Иако је ово ограничење вероватно дефинисано с намером да више купаца дође до јефтиних производа, трговци су овим ипак прекршили Закон о заштити потрошача, који забрањује ограничавање приликом куповине. Али на „црни петак” је, изгледа, све дозвољено, па ни надлежни не намеравају да реагују на евентуалне жалбе купаца. Како кажу – важно је да распродаја има.

С почетком светске економске кризе потрошачки ентузијазам почиње да опада, чак и на „црни петак”. Према подацима које су објавили амерички медији, грозница распродаја поново узима маха тек од 2014. године.

Чак 66 одсто испитаника у Америци пре три године се изјаснило да ће куповати тог дана. Међутим, проблем за класичне трговце почео је са растом онлајн трговине, јер се све више купаца одлучивало за куповину из фотеље, односно преко интернета. Е-трговина ће, према последњим проценама, забележити раст за више од десет одсто, али трећина испитаника тврди да их само попуст од најмање 50 одсто може подстаћи да нешто купе.

Занимљиво је да се само осам до десет одсто потрошача изјаснило да је спремно да вози пет до десет минута до прве радње за попуст од 10 долара за робу која иначе кошта 50 долара. Зато је већ тада било познато да ће велики трговачки ланци и брендови преселити продају на друштвене мреже. У међувремену је баш за ове купце организован такозвани „сајбер понедељак”, који се спонтано преселио на први понедељак после „црног петка”. Утркивање је настављено, па су Кинези, по угледу на америчке трговце, увели кинески онлајн шопинг празник „синглс деј”, који је прошлог новембра најпознатијем онлајн трговцу „Алиекспресу” за само 24 сата донео продају од готово 18 милијарди долара, уз невероватне попусте.

Поређење са српским тржиштем ипак није до краја могуће. Иако ће данас у свим тржним центрима у Београду и Србији сигурно бити више купаца, у нашој традицији празничне куповине почињу у последњој недељи децембра, када би распродаје свакако пре добродошле.

 

После Дана захвалности у куповину

Како се овај дан распродаје одомаћио најпре у Америци, а онда и широм света? Амерички медији преносе да се назив „црни петак” први пут помиње у Филаделфији. Како пада дан после Дана захвалности, „црни петак” је овај назив добио касних шездесетих година прошлог века, али не због шопинг еуфорије, него несносних гужви у саобраћају и на улицама. Тек двадесет година касније, овај назив добио је комерцијално значење, када су га трговци прогласили даном највеће куповине у години, током које профити из црвеног прелазе у „црно”.

 

Коментари18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ива
Прво, зашто је то празник? О каквом слављењу говоре неки коментатори? Друго, је ли обавеза да се купује тог дана? Није. Нико никог не бије по ушима да троши паре ако неће. Што се мене тиче, овакав "црни петак" може да буде и сваки дан, долазио из Америке или не.
milorad draskovic
Odakle vam ono \svetskipraznik\ Serbiland slavi.Nisam siguran da se slavi u Kini,indiji Rusije...Afrika i juzna Amerika ponegde.Za vas je svet SAD.Oni ga cesto zovu cureci dan. Sve ovo je tako tuzno,to kopiranje,titermini kao shoping ...a najgore je taj za nas crni petek
Оливера Радић
А некако се на крају текста елегантно заобишло зашто је данашњи дан добио то тако популарно име. Те гужва, те половина 20. века... Црни петак је био дан када су се продавали шкарт црно робови у Америци. Оно што је преостало, оно болесно, кљакаво и полукрепало после мучења, понижавања и тортуре је продавано буд-зашто на данашњи дан. Ето у име чега се данас продају гаће и телевизори. Чисто да се не заборави.
Jeremija
U EU se na kraju ghodine plaća porez na zalihe, pa im je ovo prilika da očiste te viškove koje ne mogu prodati tako lako. Toga nema u Srbiji.
Bosko
Vi se bre ljudi zalite i negodujete ne samo kada stvari poskupe nego i kada treba da pojeftine. Smeta vam sto je "crni petak" stigao iz Amerike? Pa niko vas ne tera da kupujete, kupite ako hocete, nemojte ako necete i pustite ostale da zive.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.