Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
УМРО ЧАРЛС МЕНСОН, МЕТАФОРА ЗЛА

Масовни злочинац који није сам убијао

Као мозак групе осуђен је за планирање и наређивање најмање осам убистава, а међу жртвама је била и холивудска глумица Шарон Тејт
(Фото Ројтерс)

Је­дан од нај­по­зна­ти­јих ма­сов­них уби­ца на све­ту Чарлс Мен­сон (83) над­жи­вео је сво­је жр­тве за го­то­во по­ла сто­ле­ћа: пре­ми­нуо је 19. но­вем­бра ове го­ди­не при­род­ном смр­ћу у бол­ни­ци у аме­рич­ком гра­ду Беј­кер­сфил­ду. Вест ко­ја је у ро­ку од не­ко­ли­ко ча­со­ва об­и­шла пла­не­ту об­ја­ви­ли су зва­нич­ни­ци за­тво­ра у Ка­ли­фор­ни­ји где је Мен­сон про­вео ви­ше од по­ла жи­во­та.

Ме­та­фо­ра зла – ка­ко га је опи­сао Вин­сент Бу­љо­зи, глав­ни ту­жи­лац у слу­ча­ју бру­тал­них се­риј­ских зло­чи­на у Ка­ли­фор­ни­ји 1969 – пре 46 го­ди­на осу­ђен је на смрт због ор­га­ни­зо­ва­ња уби­ста­ва ко­је су спро­ве­ли мла­ди при­пад­ни­ци ње­го­ве ко­му­не „По­ро­ди­ца”.

Иде­ја ове ква­зи­хи­пи­јев­ске гру­пе би­ла је да уби­стви­ма по­кре­ну рат до ис­тре­бље­ња из­ме­ђу цр­на­ца и бе­ла­ца на аме­рич­ком кон­ти­нен­ту. Од апо­ка­лип­се, по Мен­со­но­вом пла­ну, тре­ба­ло је да бу­де по­ште­ђе­на је­ди­но ње­го­ва „По­ро­ди­ца”.

Ме­ђу нај­ма­ње осам жр­та­ва ор­га­ни­за­то­ра зло­чи­на (сма­тра се да је број уби­је­них да­ле­ко ве­ћи, али то ни­је до­ка­за­но) на­ла­зи­ла се и ле­па хо­ли­вуд­ска глу­ми­ца Ша­рон Тејт (26), су­пру­га ре­ди­те­ља Ро­ма­на По­лан­ског, ко­ју је од по­ро­ђа­ја де­ли­ло све­га не­ко­ли­ко сед­ми­ца. Из­бо­де­на је 16 пу­та, а то­ком ис­тра­ге про­тив Мен­со­но­ве гру­пе Су­зан Ат­кинс, јед­на од ње­го­вих след­бе­ни­ца, хва­ли­ла се ка­ко је глу­ми­ца пре­кли­ња­ла да по­ште­ди ње­ну бе­бу.

„Же­но, не­мам ми­ло­сти за те­бе”, од­го­во­ри­ла јој је Ат­кин­со­ва и на­ср­ну­ла но­жем на не­срећ­ну глу­ми­цу.

Ка­сни­је је утвр­ђе­но да је Ша­рон Тејт би­ла „ко­ла­те­рал­на ште­та”, јер је пра­ва ме­та уби­ца тре­ба­ло да бу­де про­ду­цент ко­ји је не­ка­да жи­вео у ку­ћи – по­при­шту зло­чи­на у но­ћи из­ме­ђу 8. и 9. ав­гу­ста 1969. Мен­сон је ре­шио да свој кр­ва­ви пир поч­не баш од тог зда­ња у Лос Ан­ђе­ле­су, ве­ру­ју­ћи да ће ту про­на­ћи про­ду­цен­та ко­ји му је ра­ни­је на­вод­но обе­ћао ал­бум и уго­вор с из­да­вач­ком ку­ћом, али обе­ћа­ње ни­је ис­пу­нио. Во­ђа и чла­но­ви „По­ро­ди­це” у по­ме­ну­тој ку­ћи ни­су на­шли про­ду­цен­та ко­ји се у ме­ђу­вре­ме­ну пре­се­лио, већ Ша­рон Тејт и још че­тво­ро љу­ди, али их то ни­је оме­ло у пла­ну: уби­ли су их све, а пре­ма на­ла­зи­ма па­то­ло­га при том су жр­тва­ма на­не­ли ви­ше од сто убо­да но­жем.

Зло­чи­ни у Ка­ли­фор­ни­ји на­ста­ви­ли су се и сле­де­ћих ве­че­ри, а жи­те­љи Лос Ан­ђе­ле­са са стра­хом су до­че­ки­ва­ли ноћ. На­ро­чи­то их је ужа­са­ва­ла су­ро­вост не­де­ла: по­сле ка­са­пље­ња жр­та­ва њи­хо­вом кр­вљу мла­ди след­бе­ни­ци „По­ро­ди­це” пи­са­ли су „Смрт сви­ња­ма”, „Рат”, али и „Хел­тер-скел­тер” што је на­зив пе­сме „Битлса”. 

Мен­сон и ње­го­вих че­тво­ро след­бе­ни­ка ус­пе­ли су да из­бег­ну ег­зе­ку­ци­ју 1972. го­ди­не јер је по ка­ли­фор­ниј­ском за­ко­ну та­да уки­ну­та смрт­на пре­су­да. То­ком де­вет и по ме­се­ци муч­ног су­ђе­ња зло­чи­нац ома­ле­ног ра­ста је чи­тав про­цес пре­тва­рао у фар­су: ска­као је и пра­вио сце­не пред су­ди­јом, а опо­на­ша­ли су га ње­го­ви след­бе­ни­ци у пу­бли­ци. Јед­ног да­на по­ја­вио се у суд­ни­ци с ку­ка­стим кр­стом ис­те­то­ви­ра­ним на че­лу, а већ су­тра­дан исту озна­ку но­си­ли су и при­пад­ни­ци ње­го­ве сек­те. Ту­жи­лац је до­ка­зао да је Мен­сон био „мо­зак” ко­му­не ко­ји је сми­шљао зло­чи­не, пла­ни­рао их и на­ре­ђи­вао при­пад­ни­ци­ма „По­ро­ди­це” да их из­вр­ше. Оста­ће за­пам­ћен као зло­чи­нац ко­ји сам ни­је по­чи­нио уби­ства, већ је на то на­вео дру­ге.

„Ни­ка­да ни­ко­га ни­сам убио... Ка­да бих по­чео да уби­јам, ни­ко­га ви­ше не би би­ло”, ре­као је Мен­сон у јед­ном од ин­тер­вјуа и до­дао да ње­го­ва де­ца тек до­ла­зе. 

Кон­тро­верз­на лич­ност – му­зи­чар, гу­ру, во­ђа сек­те и ма­сов­ни уби­ца Чарлс Мен­сон пред крај жи­во­та из­ја­вио је да је за­твор је­ди­ни дом ко­ји је ика­да имао. За­и­ста, пре зло­чи­на 1969. го­ди­не та­да три­де­сет­пе­то­го­ди­шњи го­то­во не­по­зна­ти пе­вач већ је иза се­бе имао де­бе­ли кри­ми­нал­ни до­си­је и го­то­во две де­це­ни­је про­ве­де­не иза ре­ше­та­ка. Ни пре ни по­сле ма­сов­них зло­чи­на Мен­сон ни­је био уз­о­ран за­тво­ре­ник – ви­ше од сто пу­та ка­жња­ван је због кр­ше­ња за­твор­ских пра­ви­ла, али ни­је­дан ме­тод „пре­ва­спи­та­ња” у ње­го­вом слу­ча­ју ни­је ус­пео. 

Оли­че­ње зла, или „ђа­во” ка­ко је се­бе на­зи­вао, Мен­сон је успе­вао да око се­бе оку­пи мла­де љу­де и да их оп­чи­ни у то­ли­кој ме­ри да по­чи­не зло­чи­не уме­сто ње­га. Ве­ћи­на чла­но­ва „По­ро­ди­це” би­ле су же­не тек за­шле у тре­ћу де­це­ни­ју ко­је су би­ле спрем­не да ура­де све што „ђа­во” од њих тра­жи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.