Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Понуда за РТБ Бор стигла, а тендер још није расписан

Према најавама министра рударства и енергетике, Александра Антића, јавни позив ће бити расписан у првом тромесечју следеће године
Топионица у РТБ Бор (Фото Танјуг/Н.Милошевић)

Иако јавни позив за стратешко партнерство за РТБ Бор још није расписан, у овдашњој јавности као готова ствар престављено је писмо о намерама које је послао Игор Алтушкин, председник борда директора компаније „Ранш копер”. Према најавама министра рударства и енергетике Александра Антића, тендер ће бити расписан у првом тромесечју следеће године.

Да је важно да држава РТБ Бор скине са буџетске грбаче, сматра економиста Јуриј Бајец. На питање да ли то што се понуда Игора Алтушкина представља као готова ствар и пре него што је тендер расписан, и да ли то може да дестимулише заинтересоване улагаче, наш саговорник одговара негативно.  

– Држава очигледно иде свим могућим колосецима да питање РТБ Бора реши. Ситуација је веома сложена и очигледно да се тражи неко решење попут оног за „Железару Смедерево” – каже Бајец и додаје да је за државу важно да минимизира социјалну штету и заштити запослене у овој компанији.

И Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да озбиљне улагаче, ако их има, неће демотивисати то што је Игор Алтушкин Србији послао писмо о намерама.

– Јер, сваки озбиљан инвеститор зна да писмо о намерама, по својој правној форми, није обавезујуће. Свима је потпуно јасно да нама гори под ногама – истиче Савић. 

Како је већ најавио министар енергетике Александар Антић, више рударских компанија из Русије, Кине и Канаде озбиљно је заинтересовано за стратешко партнерство с овом компанијом. Гостујући на Телевизији Пинк, Антић је истакао да се разговара са свима и да ће стратешки партнер бити онај ко Србији понуди најбоље услове.  

„Нама треба партнер који ће инвестирати више од пола милијарде долара у развој рударског посла. Тамо треба да се отворе нови рудници, да се отвори нови рудник ’Церово’. Није логично да држава буде једини инвеститор у рударски сектор. Треба нам нови инвеститор”, рекао је он.

С обзиром на то да цена бакра континуирано расте од октобра 2016. године када је износила 4.700 долара по тони, Фискални савет процењује да постоји могућност да РТБ Бор у наредном

периоду послује позитивно. Прошле године је упркос доброј цени, ова компанија била у минусу већем од пет милијарди динара.

У Фискалном савету, ипак, сматрају да ове повољне околности на светском тржишту треба искористити за привлачење стратешког партнера.

– У супротном, уколико РТБ Бор остане у државном власништву, потребне инвестиције и реформа предузећа не могу да се одразе и на пословање РТБ Бора. То би могло да представља трајни фискални ризик – кажу у савету.

Иначе, из буџета је за текуће пословање ове компаније током 2017. године издвојено две милијарде динара, док за следећу годину издаци по том основу нису планирани.

Ипак, потпуно је непредвидиво како ће се у будућности кретати цена бакра. Око тога не могу да се сагласе ни ММФ ни Светска банка. И док ММФ каже да ће цена ове сировине у наредном периоду падати, према прогнозама Светске банке цена ће расти.

– Не треба губити из вида честе, бурне и непредвидиве промене цене овог берзанског производа, па и могућност да се поново преокрене тренд цене бакра. Могуће за годину или две. То би РТБ Бор поново вратило у зону губитка и потребе да се из буџета финансира активност предузећа – кажу у Фискалном савету.

Такође, то што је цена бакра повољна не гарантује да ће РТБ пословати позитивно. Тако је 2014. просечна цена бакра била 6.860 долара, а пословни резултат ове компаније био је око нуле. У 2013. години цена бакра била је 7.300 долара, а РТБ Бор забележио је занемарљив пословни добитак. 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Р
Нажалост немамо никога у власти да Вас послуша. А грађани ће им опет дати глас. И ко је сад ту одговоран?
Данило
Бакар, злато, нафту, шуму....како на грбачи државе? То никоме у свету није јасно него нашим генијалцима званим "где сам ту ја"
kosta
Pa da znaju naprednjaci kakv tender da naprave.
Бојан
Бакар и злато не смеју и не могу бити терет на грбачи никоме! Терет су произвели мегаломани и сецикесе, често и за рачун саме државе, дрпало се из РТБ-а 60-ак година! Како су могли Белгијанци и Французи до 2.СР да управљају рудницима у Источној Србији, плаћају концесије и имају рачун да раде, зарађују, они профит, радници плате, држави порез! Били су домаћини у изнајмљеним руднуцима, код њих 6x6 је било само 36, а не 96 као код нас! Зато, концесија ДА ,продајаНЕ, НИКАКО, НИПОШТО, научите нешто од предака, продаје се јаје а не кокошињац!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.