СПЦ изненађена одлуком Бугарске цркве да заступа МПЦ
Одлука Бугарске православне цркве (БПЦ), која је јуче саопштила да прихвата да Македонску православну цркву (МПЦ) заступа пред осталим црквама ради утврђивања њеног канонског статуса, узбуркала је црквене кругове у Београду.
Македонска телевизија Телма пренела је саопштење Бугарске цркве, у којем се наводи да БПЦ тиме „преузима свој свети дуг”, али није наведено да МПЦ признаје као „своју кћерку”, што је МПЦ од ње затражила почетком новембра.
Бугарски патријарх и митрополити окупили су се јуче ујутру на заседању Синода БПЦ, на којем разматрају писмо Охридске архиепископије МПЦ да буде призната као аутокефална црква и да БПЦ буде њена „мајка црква”.
Патријарх Неофит рекао је за бугарске медије да треба да буде прихваћена „рука Македоније”.
– То је најмање што можемо да урадимо. Зато што су они наша браћа, наш народ, и ми ћемо стремити да урадимо све да сачувамо његово јединство – рекао је Неофит.
Синод БПЦ одлучио је да формира комисију која ће започети разговоре са МПЦ и осталим православним црквама, како би чули њихова мишљења о захтеву МПЦ.
Према речима патријарха Неофита, решење за МПЦ требало би да се донесе већином гласова свих православних цркава, које „треба да имају јасну представу” о питању аутокефалности.
Пред зградом Синода БПЦ у Софији јуче јутро се окупила већа група људи који траже да БПЦ прихвати захтев МПЦ, наводећи да је раније постојало заједништво између те две цркве.
Како „Политика” сазнаје, Свети архијерејски синод СПЦ јуче је имао редовну седницу, али је на маргинама расправљао и о догађајима у Бугарској. Незванично, у врху СПЦ за „Политику” кажу да су изненађени одлуком Бугарске патријаршије, али се надају да ће Синод у Софији остати на линији канонског поретка цркве, с обзиром на то да је Охридска архиепископија, с архиепископом Јованом Вранишковским на челу, после недавне пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру законита канонска црква на том подручју.
– Православном народу у Македонији нису ускраћена никаква права. Та чињеница потврђена је не само канонским правом, већ и највишим правним актима Европске уније – напомињу наши извори у СПЦ.
Наиме, 16. новембра ове године, у пресуди Европског суда за људска права у Стразбуру, констатовано је да је Република Македонија прекршила члан 11 (слобода окупљања и здруживања), у вези са чланом 9 (слобода мисли, савести и религије) Европске конвенције за људска права, која је произашла од одбијања надлежних да региструју Православну охридску архиепископију (ПОА) као посебну верску заједницу.
– Република Македонија, као странка која је изгубила спор, дужна је да тужиоцу, Православној охридској архиепископији, исплати одштету у висини од 9.500 евра. Ово је највећа победа правде за Православну охридску архиепископију у протеклих 15 година, од када је почео да се води државни прогон не само архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, него и њених епископа, свештенослужитеља, монаха, монахиња и верног народа. И без изрицања овакве пресуде, Православна охридска архиепископија је незаобилазна реалност по питању верског живота у Републици Македонији. Слобода, која је врховни критеријум у православном хришћанству, чува се саможртвом, не само и једино правним актом, но добро је што је понекад тај врховни критеријум потврђен и с правне стране. Зато је ова пресуда Европског суда за људска права за прекршај неколико чланова Европске конвенције за људска права од стране Републике Македоније, на штету Православне охридске архиепископије, сатисфакција не само за вернике Цркве, већ је и велика опомена новој власти да не влада тоталитаристички и насилно као што је то чинила претходна власт – саопштила је Православна охридска архиепископија.
„Политикини” саговорници из СПЦ подсећају да је управо СПЦ издала потврду аутономије Охридске архиепископије, актом који су потписали покојни патријарх Павле и цео сабор СПЦ, а потврђен је од Васељенске патријаршије у Цариграду.
На основу нишког споразума између СПЦ и канонски непризнате МПЦ из 2002. године, македонска јерархија је прихватила да се врати у канонско јединство са СПЦ. Међутим, македонски епископи који су потписали споразум повукли су потписе чим су се вратили у Македонију.
Историчар др Александар Раковић из Института за новију историју Србије објашњава да је после формирања власти Зорана Заева у Скопљу дошло до буђења бугарофилских струја у свим структурама друштва, па тако и у МПЦ.
– Још у августу ове године бугарски медији пренели су изјаву Партенија, игумана манастира Бигорски, да је Бугарска црква „права мајка црква” МПЦ. Партениј је тада изрекао низ отровних речи против СПЦ, против српских и некадашњих југословенских власти у Македонији. Чинило се да је то изолован случај, али се неколико недеља касније испоставило да је реч о унапред испланираној акцији, коју води митрополит струмички Наум – напомиње Раковић и указује да Наум наступа са бугарофилских позиција.
Управо је митрополит струмички убедио Синод расколничке МПЦ да од бугарске православне цркве затражи да буде „мајка МПЦ” у расколу. Наиме, 9. новембра, на седници Синода расколничке МПЦ, седам епископа је гласало „за”, двојица су била против, а један је био уздржан.
– Упркос томе, архиепископ Стефан је у допису Бугарској цркви рекао да је македонски синод једногласно донео ту одлуку. Тај потез МПЦ је противканонски и, рекао бих, незрео и не помаже решењу проблема. Такође, решењу проблема не помаже ни потез Бугарске цркве, који је такође противканонски, јер бугарска црква, као аутокефална црква, нема никакво канонско право да заступа МПЦ, која је у расколу према стварној мајци цркви, то јест Српској православној цркви. Самим тим, она је у расколу и са свим православним црквама у свету, тако да је одлука Бугарске цркве уплитање у унутрашње односе Патријаршије у Београду – истиче Раковић.
У потезу МПЦ вероватно треба тражити и политичке мотиве, јер Бугарска од 1. јануара 2018. године преузима председавање Европском унијом, а званично Скопље се нада да ће у том периоду коначно отворити преговоре о уласку у ЕУ.
Подели ову вест









Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.