Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Судије Уставног суда остале кратких рукава

Плата неће бити повећана ни функционерима у независним институцијама, али и свим запосленима у пензионом и здравственом фонду и Националној служби за запошљавање
Седница највишег правосудног органа (Фото И. Милутиновић)

Благодети фискалне консолидације догодине неће осетити сви запослени у јавном сектору, јер неће свима бити повећана плата. Како „Политика” сазнаје, на списку оних који ће бити ускраћени за повишице су судије Уставног суда, функционери у независним институцијама, али и сви запослени у организацијама обавезног социјалног осигурања. То су директори и службеници у Фонду пензионог и инвалидског осигурања, Републичком фонду за здравствено осигурање и Националној служби за запошљавање.

Потврда ове информације може се видети и у Предлогу измена и допуна закона о буџетском систему, који је влада усвојила на седници одржаној 29. новембра.

Иако првобитно то није било планирано, судије и тужиоци, ипак ће следеће године добити повећање плата од пет одсто. У буџетским упутствима, која су објављена пре неколико недеља, они су били изузети са списка запослених у јавном сектору који ће догодине добити повишице.

Због тога је заменик председника Државног већа тужилаца Горан Илић упутио писмо министру финансија Душану Вујовићу, тражећи састанак на којем би могли да размотре због чега су тужиоци изузети од планираног повећања зарада.

„Иако у потпуности подржавамо планирано повећање плата државних службеника и намештеника у јавним тужилаштвима, истичемо да ће у датој ситуацији државни службеници у рангу вишег и самосталног саветника у вишим и апелационим тужилаштвима имати већу основну плату од заменика јавног тужиоца у основном и вишем јавном тужилаштву, чиме би се нарушио баланс у зарадама, имајући у виду степен сложености посла и одговорност носилаца јавнотужилачке функције и тужилачких саветника. Наглашавамо да плата носиоца јавнотужилачке функције није само економска категорија, већ и материјална гаранција тужилачке самосталности, због чега се, најављеним селективним приступом у погледу повећања плата носиоцима друге две гране власти, односно дискриминације носилаца јавнотужилачке функције у том погледу, озбиљно нарушава потребан баланс у систему поделе власти”, стајало је, између осталог, у писму упућеном министру Вујовићу.

Очигледно је да је министар финансија након тога променио мишљење и судије и тужиоце уврстио на списак оних који ће добити повећање плата.

То се, међутим, не може рећи за државне функционере у независним институцијама. Како може да се види из члана пет, повишицама могу да се надају само државни службеници и намештеници, али не и функционери. У предлогу овог закона наводи се да се плата неће повећати функционерима чија се зарада директно или индиректно одређује према плати судија. То, конкретно, значи да повереник Родољуб Шабић догодине неће добити повишицу, али ће службеницима у овој институцији плата бити већа пет одсто. Исто је и са директором Агенције за борбу против корупције који неће моћи да се нада повишици. Службеници у овој институцији имаће веће плате.

У Фискалном савету, на пример, повишицама не могу да се надају Павле Петровић, Никола Алтипармаков и Владимир Вучковић. Међутим, службеници у овој институцији добиће веће плате.

Са друге стране, планирано је да министри у влади добију повећање плата од пет одсто. Запослени у Народној скупштини, председник републике, премијер, потпредседници владе и запослени у Државном правобранилаштву добиће повишице. На списку оних којима ће бити повећана плата су и запослени у служби владе, осталим органима државне управе, укључујући и управне округе.

Оно што, такође, може да се види у Предлогу измена и допуна закона о буџетском систему је да повишицама не могу да се надају ни запослени у организацијама обавезног социјалног осигурања. То су ПИО фонд, РФЗО и НСЗ.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, сматра да су разлози због којих су се креатори економске политике одлучили на овакав корак смањење распона између плата функционера у независним институцијама и службеника.

Његов колега Милојко Арсић, са друге стране, каже да сасвим сигурно нису пресудили фискални разлози, јер за буџет то не би био велики трошак.

– Намера владе је, сасвим сигурно, било смањивање распона између највиших и најнижих зарада, али мислим да није оправдано, јер те разлике у платама нису велике. Као што би требало повећати плате премијеру и министрима, тако би требало веће плате да добију и функционери у независним институцијама – закључује Арсић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marko
Kako rade i to što primaju je mnogo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.