Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бициклисти се боре за стазу од Вуковог споменика до Калемегдана

Реакцију изазвала вест да су надлежни у граду одлучили да се следеће године приликом обнове улица од Рузвелтове до Тадеуша Кошћушка ипак не обезбеди стаза за бициклисте
Отежано кретање на два точка по граду (Фото Д. Јевремовић)

Бициклистичка удружења очекују да ће бициклистичка стаза на делу од Вуковог споменика до Калемегдана бити изграђена, јер ако тако не буде они најављују протесте. Овакву њихову реакцију изазвао је прекјучерашњи текст на нашим страницама у коме је обзнањено да су надлежни одлучили да се идуће године приликом обнове улица од Рузвелтове до Тадеуша Кошћушка, ипак, не обезбеди стаза за бициклисте. 

– Док угледни саобраћајни стручњак Зоран Рубињони аргументовано доказује да је бициклистичка стаза у Улици цара Душана могућа, за шта постоји саобраћајна анализа, секретар за инвестиције Лука Петровић каже како би изградња бициклистичке стазе у Душановој изазвала саобраћајну катастрофу – подсећају представници удружења „Улице за бициклисте” сматрајући да су овакве оцене надлежних у граду последица кратковидости и неупућености у саобраћајне трендове.

– Због оваквих одлука трпеће Београд и сви његови грађани, јер ће се гужве, бука и загађење повећавати, због све већег броја возила у централној зони. Паркинг места и шире саобраћајнице привлачиће само све више возача. То је сценарио за праву саобраћајну катастрофу – додају у овом удружењу.

Представници „Улице за бициклисте” градске челнике подсећају на летос објављен Саобраћајни мастер план Београда који је по наруџбини престонице урадила лондонска консултантска кућа WSP.

– Тај план је представио градоначелник, ­а објав­љ­ен ­је на сајт­у града. Према налазима WSP-а, у претходних 15 година брзина јавног превоза у Београду је са 14,7 километара на сат пала на 13,2 километра на час. Разлог за овај пад брзине јавног превоза у Београду је управо раст броја приватних аутомобила који смањују проточност саобраћајне мреже, што опет потврђује анализа консултантске куће. Власништво приватних возила је у Београда 2000. године износило 191 возило на хиљаду становника, да би се 2015. године попело на 296 возила. Уколико се крупни инфраструктурни пројекти као што су тунел испод београдског гребена и унутрашњи магистрални прстен не реализују у скорије време, извесно је да ће брзина јавног превоза и даље падати – упозоравају бициклисти.

Они као пример добре праксе наводе Париз, Беч и Лондон који улажу милијарде евра у повратак бициклиста на улице да би се решили саобраћајних гужви.

– Беч је на пример град који је претходне деценије увек био на првом или другом месту по квалитету живота у свету. У свом врло амбициозном плану „Степ 2025” Беч планира да смањи број аутомобилских путовања на 20 одсто до тада, док ће се сва остала путовања обављати јавним превозом, пешачењем и вожњом бицикла. Ово значи чистији ваздух, мање гужви и буке – наглашавају бициклисти који не споре да економска ситуација код нас није иста, али да би се поједини примери могли применити.

– Градска власт у страху од избора паркинг местима и ширим саобраћајницама покушава да сачува гласове возача на централним градским општинама. Остаје само нада да ће се Београд ипак угледати на Беч, а да ће се градоначелник и градски урбаниста осим сликања на бициклу и заиста посветити унапређењу бициклистичког саобраћаја. Српска престоница незаустављиво хрли у сценарио у коме број аутомобилских путовања стреми ка нивоу који су градови Западне Европе имали пре 30 година – наводе бициклисти.

Чарке између бициклиста и надлежних

Прошле године град је објавио план по коме би епитет „бициклистички” добиле трасе које масовније користе бициклисти у старом језгру престонице. Планом је било утврђено да се укупно уреди 120 километара на важним саобраћајним трасама науштрб коловоза. Замисао је била да се исцртају бициклистичке стазе и да се постави одговарајућа сигнализација, а да једино тамо где је неизводљиво да се пренамени део коловоза, ове стазе буду урађене на делу тротоара, али да се не угрожавају пешаци. У уличицама које повезују ове велике саобраћајнице, исто тако, најављивано је да ће брзина кретања аутомобила бити ограничена на 30 километара на час, како би и тамо бициклисти били безбедни.

У међувремену нове стазе су урађене код Бранковог моста и Поп Лукине улице, у Рузвелтовој, отворен је и Булевар хероја са Кошара. Али, уместо похвалама, бициклисти су надлежне почастили критикама због неприлагођених ивичњака, лоше исцртаних стаза, лоших укрштаја са аутобуским стајалиштима...

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boško Tomašević
Toliko pričâ o nečemu što je samo po sebi razumljivo: da biciklisti budu ravnopravni sa onih 28% gradjana koji su navikli da sednu za volan za svaku sitnicu. Uz to tih 28% su najbahatiji učesnici u saobračaju kojima 50% gradjana imaju da se sklanjaju sa puta i da im se obavezno i klanjaju. Živeo sam u bezbroj gradova sveta i nedragi automobilisti nemaju pojma koliko su biciklističke trase dragocene onima kojima je život drag. Da bi automobilisti to shvatili biciklističke staze moraju biti stvorene ako ni zbog čega drugog ono stoga da bi i siromašni gradjani imali pravo na život. Koliko su automobilisti bahata stvorenja to znaju samo oni koji nemaju automobil iz bilo kog razloga. Biciklisti su, dakako, imali pravo da nadležne "počaste kritikama", jer neprilagodjeni ivičnjaci, loše iscrtane staze i loši ukrštaji čine biciklistima život ugroženim. Prvo neka se uradi ono što je nužno a posle će doći pohvale. Ali čemu pohvale za ono što bi trebalo da bude posve normalno: biti biciklista.
Nebojša
U Cara Dušana ima mesta za sve. Ako se ukine po jedna kolovozna traka, što je sasvim izvodljivo, automobilima ostaje da se kreću kolovozom i tramvajskom trakom a da se naprave biciklističke staze i da ostanu sva parking mesta. Ili da ostanu sve postojeće kolovozne trake a da se ukinu parking mesta, osim što bi ostala pojedina između drveća za paralelno parkiranje. Ako se sada ne naprave na tom koridoru bici staze, sledeći put će se pružiti šansa za to tek za 30 godina kada bude neko novo renoviranje. A dotle će već doći do potpunog saobraćajnog kolapsa.
Daria Aleksic
Zaboravili ste da Beč ima metro!
Zoran Buvkić
Poštovana Daria nismo zaboravili da Beč ima metro. Prosečna brzina autobusa (ne metroa) u Beču, Novom Sadu, Berlinu i Varšavi je oko 20 km/h. To što Beograd nema metro samo znači razlog više da se destimuliše automobilski saobraćaj, dok se ne reše krupni infrastrukturni projekti kao što su magistralni prstenovi i metro. Jer, u pitanju je zapravo jednakost sugrađana, ne možete zbog luksuza 26% građana (automobilisti) ugrožavati 50% građana (korisnici javnog prevoza). Ukoliko vi smatrate da je rešenje za loš javni prevoz više automobila, onda je to kao da tvrdite da se vatra gasi benzinom. Jer ti automobili će usporiti saobraćaj, to je dokazano analizom koja se pominje. Bicikli su samo deo rešenja, niko ne tvrdi da oni mogu rešiti problem gužvi u celini. Metro jeste rešenje, ali šta dok se on ne izgradi. Građanima se već sad mora slati poruka da putovanje automobilom nije poželjno, osim kad se baš mora ići automobilom, i to zbog komfora SVIH građana ovog grada.
Nora
Sramota za vlast! podrzavam bicikliste jer doprinose manjim guzvama, manjem zagadjenju izdravijem zivotu! To treba da je prioritet a ne to da li ce gradjani da se ljute zbog navodnih guzvi kje ce se desiti... Vazduh nema cenu...
Никола
Потпуно је немогуће протерати бициклистичку стазу кроз Цара душана, осим ако се на једној страни не забрани пролаз пешацима, укине једна трака коловоза, или укину сва паркинг-места и посече цео дрворед. Места једноставно нема.
Laki
Mogu automobili da koriste paralelne ulice, ja nemam ništa protiv :) Ja hoću najkraću, najlakšu i nalogičniju rutu, isto kako se godinama unazad planiraju kretanja po gradu i za automobile. Strahinjića Bana kao spomenuta alternativa se ne prostire celom dužinom poteza od Vukovog spomenika do Kalemegdana, mogla bi Strahinjića Bana da bude deo sekundarne biciklističke mreže, ali primarne, najkapacitetnije, najkvalitetnije biciklističke staze koje treba da pozovu nove bicikliste na ulice svojim kvalitetom grade se istim onim frekventnim putanjama koje su logičan izbor za sve sugrađane, bilo pešake, korisnike javnog prevoza, vozače automobila. Biciklisti u tom nisu mnogo drugačiji, i oni kao i svi žele najefikasnije i bezbedno kretanje kroz grad.
Zoran Buvkić
Niste pročitali inicijalni tekst, na koji smo reagovali. Saobraćajna analiza kaže sledeće, da se tramvajskim šinama mogu kretati automobili duž celog poteza, i da to neće uzrokovati kolaps saobraćaja. Analiza kaže da se MOŽE ukinuti jedna saobraćajna traka. Dakle, ovo nije proizvoljna tvrdnja već analiza u programu PTV VISUM, koji prikazuje scenarije kada se suze saobraćajnice. Biciklističke staze se svugde provlače upravo kroz glavne saobraćajnice, jer se ide prostom saobraćajnom logikom kojim se ide i prilokom trasiranja svih putovanja. Bicikisitima ruta mora biti pre svega direktna, da bi što brže stigli na željenu destinaciju. Tako se radi svugde gde je bicikl ozbiljan vid transporta. Ukoliko ruta ide naokolo ili cik cak, biciklisti je neće koristiti. Ukoliko želimo da promovišemo bicikl kao sredstvo trasporta, staze moraju pratiti glavne arterijske saobraćajnice, a automobil se više ne sme posmatrati kao "kralj ulica".
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.