четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 06.12.2017. у 09:25 Катарина Ђорђевић

Живот са инвалидитетом лакши уз подршку

Због природе хендикепа тешко им је током школовања, мада највећи број ових особа није у стању да ради, па као незапослени зависе од помоћи других и државе
Онима који су у колицима још нису доступне поједине установе, продавнице… (Фото Драган Јевремовић)

Обележен је још један Дан инвалида и била је то прилика да се сви подсете њихових успеха на спортским терену, али и живота пуног проблема, који подразумева посебне услове. Шта се променило између два децембра у њиховом положају, с обзиром на то да је реч о 571.780 особа, како сведоче подаци Републичког завода за статистику изведени из последњег пописа становништва?

Не много, али зна се да половина њих има проблеме са ходом, око три процента – са видом, а два процента кубуре са слухом. Проблеме са концентрацијом има 1,3 процента особа, док 1,2 одсто особа са хендикепом има проблем са самосталним функционисањем.

И док сва социјално-психолошка истраживања говоре да особе са инвалидитетом спадају међу најугроженије друштвене групе у Србији, јер су изложене дискриминацији у свим областима друштвеног живота, подаци Министарства рада потврђују да велики број ових особа зависи од помоћи државе. У овом моменту право на помоћ и негу другог лица, која износи 10.323 динара, остварује 15.683 корисника, а право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица у износу од 27.840 динара, остварује 15.543 корисника.

Због природе свог хендикепа, највећи број ових особа није у стању да ради, а право на инвалидску пензију у просечном износу од 22.929 динара током ове године оствариле су 295.524 особе. Лоша образовна структура знатно отежава запошљавање особа са инвалидитетом – на евиденцији Националне службе за запошљавање у октобру су регистроване 14.983 незапослене особе са хендикепом, а скоро 40 одсто њих је неквалификовано или нискоквалификовано. Нешто више од половине особа са инвалидитетом има само средњу школу, док их је свега шест одсто факултетски образовано.

Милан Јанковић, извршни директор Удружења студената са хендикепом, каже да на високим и вишим школама у Србији студира свега 500 академаца са инвалидитетом, који чине свега један проценат укупне студентске популације. Овако малом броју академаца кумује и неприступачност високошколских установа, јер више од половине њих није прилагођено особама које имају различите врсте инвалидитета.

– Осим архитектонске рампе, унутрашњост установа није прилагођена нити приступачна студентима са посебним потребама – почев од слушаоница, преко студентских служби, па до тоалета. За највећи број њих су тактилне стазе, које омогућавају кретање слабовидим особама, мисаона именица. Мање од трећине високообразовних установа има лифтове, а број оних које имају дугмиће на Брајевом писму мањи је од промила. Чак је и Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, на коме се школују академци који ће сутра радити са особама са инвалидитетом, неприступачан студентима са хендикепом – истиче Милан Јанковић и додаје да се највећи број ових академаца налази на струковним студијама или студира хуманистичке науке – Филозофски, Филолошки, Факултет политичких наука и Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Иако у нашој земљи не постоје егзактни подаци о томе колико има деце са инвалидитетом, најновије истраживање Уницефа и Националне организације особа са инвалидитетом сведочи да две трећине њихових породица каже да приходи родитеља нису довољни како би млађима обезбедили адекватну негу.

Услуге подршке у заједници нису у довољној мери развијене – помоћ у кући за децу у 2015. години функционисала је само у 14 процената општина у Србији, лични пратилац био је доступан у петини општина, а дневни боравци у половини. Због тога родитељи најчешће сматрају да су препуштени сами себи, а помоћ у одгајању деце углавном добијају од проширене породице и од комшија. Брига о деци углавном пада на мајку, која је најчешће приморана да остави посао како би бринула о детету.

– Петина деце са сметњама у развоју и инвалидитетом налази се у систему алтернативног старања, чак 72 одсто ових малишана одраста у установама, док је свега три одсто деце са хендикепом смештено у мале домске заједнице. Нажалост, и ово истраживање показало је да су деца са сметњама у развоју у повећаном ризику од злостављања и занемаривања – посебно ако се налазе у систему резиденцијалног смештаја. Подаци, наиме, говоре да је насиље доживело између 25 и 47 процената деце са сметњама у развоју – истиче Марко Милановић, главни истраживач ове студије.

Коментари1
6abb9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Novembar
Drzavna diskriminacija odoba sa invaliditetom , klasiranje invalidnih lica. Postovani . Oslobadjanja od tv pretplate Osoba sa invaliditetom. Ovako stoji u zakonu o javnim servisima : Cl.42 Od obaveze plaćanja takse oslobađa se fizičko lice, vlasnik merila električne energije, koje živi u jednočlanom domaćinstvu ili je hranilac porodice u višečlanom domaćinstvu, ukoliko je: 1) osoba sa invaliditetom sa 100% telesnog oštećenja; 2) osoba sa invaliditetom sa manje od 100% telesnog oštećenja, ako joj je, u skladu sa odredbama posebnih propisa, priznato pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć; 3) lice koje je trajno izgubilo sluh ili slepo lice; 4) korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć; 5) penzioner sa minimalnom penzijom; 6) fizičko lice korisnik više merila električne energije, za merilo električne energije u stambenoj jedinici, odnosno poslovnom prostoru, koji se ne koristi. a ovako stoji u zakonu o radiodifuziji Cl.82 Ослобађање од обавезе плаћања претплате Члан 82. Од обавезе плаћ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља