Деца оболевају од прехладе и вируса четири до пет пута годишње

У то­ку жи­во­та осо­ба до­жи­ви око 200 пре­хла­да ко­је у про­се­ку тра­ју де­вет да­на. За раз­ли­ку од од­ра­слих ма­ли­ша­ни мно­го че­шће за­вр­ша­ва­ју у ор­ди­на­ци­ји, а по­себ­но у овом пе­ри­о­ду го­ди­не. Не­ка ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да сва­ке го­ди­не де­те обо­ли од пре­хла­де или ви­ру­са че­ти­ри до пет пу­та, а има до­ста де­ча­ка и де­вој­чи­ца ко­је го­ди­шње обо­ле и де­се­так пу­та.

Због то­га ро­ди­те­љи по­се­жу за раз­ли­чи­тим ви­та­ми­ни­ма у на­ди да ће им баш онај ко­ји се до­ста ре­кла­ми­ра по­мо­ћи у ја­ча­њу иму­ни­те­та а при­том не по­тра­же са­вет струч­ња­ка. 

Ка­ко на­гла­ша­ва др Ср­ђа Јан­ко­вић, иму­но­лог Уни­вер­зи­тет­ске деч­је кли­ни­ке у Тир­шо­вој ули­ци у Бе­о­гра­ду, уче­ста­лост ин­фек­ци­ја код ина­че здра­ве де­це ве­о­ма је ра­зно­ли­ка и за­ви­си од мно­штва чи­ни­ла­ца – не са­мо од ста­ња имун­ског си­сте­ма, већ и од сте­пе­на из­ло­же­но­сти и уче­ста­ло­сти кон­та­ка­та са ми­кро­ор­га­ни­зми­ма иза­зи­ва­чи­ма.

Уко­ли­ко су ин­фек­ци­је упа­дљи­во че­шће не­го код дру­ге де­це у ис­тој по­ро­ди­ци или ко­лек­ти­ву, а по­себ­но уко­ли­ко има­ју не­у­о­би­ча­је­но те­жак или ати­пи­чан ток, по­треб­но је обра­ти­ти се иза­бра­ном пе­ди­ја­тру, ко­ји ће по по­тре­би кон­сул­то­ва­ти и иму­но­ло­га. У та­квим си­ту­а­ци­ја­ма се оба­ве­зно мо­ра про­це­ни­ти и ста­ње крај­ни­ка, што спа­да у до­мен спе­ци­ја­ли­сте за уво, гр­ло и нос.

– Пре­па­ра­ти за „ја­ча­ње иму­ни­те­та” ко­ји се ре­кла­ми­ра­ју на тр­жи­шту, нај­ве­ћим де­лом, ли­ше­ни су увер­љи­вих до­ка­за да су де­ло­твор­ни. Ипак, то­ком зим­ског пе­ри­о­да има сми­сла да­ва­ти де­ци, на при­мер, ри­бље уље. До­да­ва­ње ви­та­ми­на ис­хра­ни оправ­да­но је са­мо уко­ли­ко по­сто­ји не­до­ста­так од­ре­ђе­ног ви­та­ми­на и то по са­ве­ту ле­ка­ра. По­сто­је сту­ди­је у ко­ји­ма је на­ђе­но да узи­ма­ње цин­ка у пре­по­ру­че­ној днев­ној до­зи мо­же да пот­по­мог­не оп­шту от­пор­ност, али ефе­кат је ми­ни­ма­лан и огра­ни­чен на осо­бе са не­до­вољ­ном ко­ли­чи­ном цин­ка у ор­га­ни­зму. Не­рет­ко се са­ве­ту­је и ви­та­мин Це, али не­ма до­ка­за да ви­со­ке до­зе по­ма­жу ишта ви­ше од пре­по­ру­че­них днев­них, што је и ло­гич­но, бу­ду­ћи да се сав ви­шак овог ви­та­ми­на ве­о­ма бр­зо из­лу­чи из ор­га­ни­зма – на­во­ди др Јан­ко­вић.

Осим то­га, до­вољ­не ко­ли­чи­не ви­та­ми­на Це мо­гу се уне­ти ко­ри­шће­њем ли­му­на, па­при­ке или ку­пу­са. Мно­го­број­не на­мир­ни­це мо­гу на раз­ли­чи­те на­чи­не да до­при­не­су ра­ду иму­ног си­сте­ма, и због то­га је ва­жно да ис­хра­на бу­де ра­зно­вр­сна, са што ви­ше све­жег по­вр­ћа и во­ћа. 

Наш са­го­вор­ник на­по­ми­ње да је код ста­ри­је де­це иму­ни си­стем ве­о­ма сли­чан иму­ном си­сте­му мла­дих од­ра­слих осо­ба. Код одој­ча­ди и пред­школ­ске де­це је још у раз­во­ју, што под­ра­зу­ме­ва чи­тав низ спе­ци­фич­но­сти. Исти­на је да се иму­ни си­стем пра­вил­но фор­ми­ра у стал­ном са­о­бра­ћа­њу са ми­кро­ор­га­ни­зми­ма и дру­гим чи­ни­о­ци­ма спо­ља­шње сре­ди­не, као и са ми­кро­ор­га­ни­зми­ма ко­ји жи­ве у на­шем те­лу (ми­кро­би­о­та). Ме­ђу­тим, не­ма­ју сви ми­кро­ор­га­ни­зми бла­го­тво­ран учи­нак: узроч­ни­ци озбиљ­них бо­ле­сти ко­ји мо­гу да нам на­у­де ни­по­што ни­су са­ве­зни­ци на­шег здра­вља и иму­ни­те­та. Са дру­ге стра­не, ни­је до­бро ни др­жа­ти де­цу под „ста­кле­ним зво­ном”. Као и у мно­го че­му дру­гом у жи­во­ту, и као што су још ан­тич­ки ле­ка­ри са­ве­то­ва­ли, нај­бо­ље је про­на­ћи вла­сти­ти „сред­њи пут”.

Мно­ги ро­ди­те­љи су по­себ­но за­бри­ну­ти ка­да кре­не се­зо­на гри­па.

– Про­тив гри­па по­сто­ји вак­ци­на ко­ја је без­бед­на и за де­цу и спа­да у пре­по­ру­че­не вак­ци­не. За­шти­та ко­ју она пру­жа је тек де­ли­мич­на, али ипак ума­њу­је ри­зик обо­ле­ва­ња од гри­па или на­стан­ка ком­пли­ка­ци­ја. Што се ти­че уоби­ча­је­них ин­фек­ци­ја гор­њих ди­сај­них пу­те­ва, на­ро­чи­то че­стих у ово до­ба го­ди­не, не­ма на­чи­на да се оне из­бег­ну и од њих у ма­њој или ве­ћој ме­ри обо­ле­ва­ју и здра­ве осо­бе. От­пор­ност за­ви­си од оп­штег здра­вља ор­га­ни­зма, што зна­чи да пра­вил­на ис­хра­на, од­го­ва­ра­ју­ћа фи­зич­ка ак­тив­ност, до­вољ­но сна и, што је ве­о­ма ва­жно, из­бе­га­ва­ње из­ла­га­ња ду­ван­ском ди­му знат­но про­ре­ђу­ју или убла­жа­ва­ју по­ме­ну­те ин­фек­ци­је – до­да­је др Јан­ко­вић.

Код озбиљ­ни­јих обо­ље­ња ко­ја до­во­де до ста­ња осла­бље­ног иму­ни­те­та кон­тра­ин­ди­ко­ва­не су жи­ве вак­ци­не, док се вак­ци­не ко­је не са­др­же жи­ве ми­кро­ор­га­ни­зме при­ме­њу­ју по ре­дов­ном ка­лен­да­ру вак­ци­на­ци­је, као и код дру­ге де­це, и ве­о­ма је зна­чај­но да се не из­о­ста­ве. У не­ким ста­њи­ма, као што је, на при­мер, уро­ђе­но од­су­ство или гу­би­так сле­зи­не, нео­п­ход­не су и од­ре­ђе­не до­дат­не вак­ци­не, као што је она про­тив пне­у­мо­ко­ка, ма­да ће се, пре­ма усво­је­ном пра­вил­ни­ку, ова вак­ци­на уско­ро на­ћи ме­ђу ре­дов­ним за сву де­цу, што је слу­чај го­то­во сву­да у све­ту.