„Оданде довде” стигла до Савског кеја

Узалуд је јуче вајар Мрђан Бајић покушавао да објасни градоначелнику Синиши Малом шта представља скулптура „Оданде довде” која је привремено изложена на Савском кеју поред Бетон хале, први човек Београда то није разумео јер, каже, нема уметничку душу.

То дело аутора Мрђана Бајића и његовог британског колеге Ричарда Дикона, које ће средином следеће године красити пешачки мост – везу реке и Београдске тврђаве – за Малог је потврда да се Београд и Србија мењају.

– До пре четири године нисте могли да замислите да имате скулптуру Ричарда Дикона у нашем граду. Ово је велика порука да он има интерес да мења Београд и да наш град постаје препознатљив. Скулптура ће бити нешто невиђено до сада, улепшаће Калемегдан и Савску променаду и коначно је остварење вековног сна да се град спусти на реку – истиче Мали.

Скулптуру тешку пет тона и високу седам метара „Делта фондација” јуче је званично предала граду као поклон вредан 300.000 евра, док је ЦИП донирао пројекат моста. То је трећа задужбина ове фондације.

– Чињеница да је дело „Оданде довде” дар компаније „Делта холдинг” симболише велики повратак задужбинарства као јединствене српске традиције због чега смо и основали „Делта фондацију” – наглашава Марија Десивојевић Цветковић, виши потпредседник „Делта холдинга” за стратегију и развој.

Уметничко дело састављено из два дела – горњег, Диконов рад од нерђајућег челика довезен из Енглеске, и доњег Бајићевог изливеног од алуминијума у Србији – за нашег вајара је карактеристично обележје новог пролаза од реке ка тврђани и даље ка урбанизованом језгру града. Скулптура, каже Бајић, евоцира сусрет природног и урбанизованог, воде и града, модерног и традиционалног...

– Посебно се захваљујемо Дикону, није могао да дође јер је изгубио пасош, који за 11 година колико има од рађања идеје о мосту са скулптуром до њене реализације није одустао од Београда. Биће да смо бољи од онога што често сами о себи мислимо када смо заслужили Диконову дуготрајну оданост – истиче Бајић.

Скулптура ће бити постављена на врх постоља од десет метара када следеће године буде завршен пешачки мост који ће повезати реку и тврђаву. У кули ће бити лифт, такође део будуће пасареле чија је градња почела пре два месеца. Овај посао подељен је у две фазе: прва – изградња моста и сређивање платоа испод и око њега – потрајаће 270 дана, а друга за коју је предвиђен рок од 150 дана обухвата уређење парка са мини-фонтаном између пасареле и ресторана „Бела виста”.

Вредност пројекта, који ће да потраје 420 дана (14 месеци), износи око 200 милиона динара са ПДВ-ом.

Дикон: Без Марине Андрић не би било пројекта

– Без Марине Андрић ми не бисмо ни почели овај пројекат, навео је у писму вајар Ричард Дикон, одајући почаст жени која је пре неколико дана преминула. Андрићева је 2006. године покренула идеју о мосту са скулптуром и у пројекат била укључена до пред његову реализацију. Она је у јавном предузећу „Београдска тврђава” радила од његовог оснивања 2002. године, као дугогодишњи заменик директора.