Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вечна борба човека и камена

Из Врањске се може извозити само љути херцеговачки камен (Фото С. Сабљић)

Билећа – У срцу херцеговачког крша угнездила се Врањска. Двадесетак километара је далеко од Билеће. Ма какав вакат био, у Врањској све почиње и завршава причама о камену, чатрњама, жуљевима, страдањима, али и о духу који, ма како зло време и недобро били, никада није напуштао горштаке.

Умеју се они данас и нашалити како се „из Врањске може извозити само камен љутац и бадњаци”.

Под планином Ситницом, у тој Врањској, расуло се шездесетак насељених и, за мало па, исто толико замандаљених домова. Јасење, Длакоши, Обло брдо, Треслова ... Све то сија и кад нема сунца. А њега је у Врањској има више од 250 дана у години.

Са каменом се овде и у смирај на починак одлазило и у зору будило. И мајка би, чеду кад се роди, прво камен стављала под главу, па га тек онда млеком задојила... Када се није имало ни о чем другом, причало би се о човеку и камену. Љубави ко љутац стаменој. И вечној, дабоме.

Свевишњи нам је највише камена даривао. Али нас и без плодних вала није оставио. Од њих живимо. И отимамо се времену, каже старина Стево Биберџић.

Врањска је некад давно за Билећу била „варош голема”. Када је у Врањској било десетак засеока и у њима живота, у Билећи , у исто време, тек пет-шест кућа. У Врањској су живели само они који су ту, једноставно, морали остати. Другде нису могли или их нису хтели. Ту и такву Врањску вековима помињу хроничари.

– Овде су опстали само хајдуци и вуци. Свако је бранио своје и није се дао. Вековима се борио за слободу. Данас се пуно прича и о демократији. По мени се демократија мора носити у души. Демократа је, тако ти ја контам, онај ко другом мисли добро исто као и самом себи. Али мислити добро само себи и више ником другом, е тако се не море – објашњава осамдесетогодишњи Стево.

У Врањској се историја вековима крвљу писала. И за свих тих векова нико и никада није окаљао ни образ ни руке. Бранио је и светиње. И чатрње и оно мало плодних вала и брежуљке на којима су и данас три православне богомоље – саборни храм Светог Николе освештан 2005. године, црква Светих врачева Козме и Дамјана и најстарија, Ђурђева црква. Саграђена је, веле тако сељани, 28 година пре Косовског боја, и то на месту где се налазила пастирска богомоља. 

– Ми у Врањској, намернику не дамо да буде ни гладан ни жедан. Кад не би имао где, у Врањској би га и конак чекао. И увек добродошлица какве је мало где у овим нашим, каменим беспућима – уверава Дражен Дунђер.

У Врањској, а исто је и у многим другим срединама харцеговачког крша, не тако давно било је око 400 ђака. Данас само четворо. Милица и Зоран по три, а Предраг и Ненад, чак дванаест километара пешаче до школе где их чека учо што макадамом долази из Билеће.

Причали би у Врањској и о Чардачини и тамошњем братству Радовића из кога, веле тако, порекло вуче велики књижевник Меша Селимовић.

Причали би и о некрополи и стећцима. Каменим громадама које говоре да је давно овде било живота. Кажу да су тамо негде шездесетих година прошлог века, са овог локалитета пребацили стећак који се и данас налази пред Земаљским музејом у Сарајеву.

Причали би сељани и о лустеру кога је, врло давне 1895. године, Ђурђевој цркви у Врањској даривао Коста Кашиковић. Он и данас виси на своду старе богомоље.

Причали би у Врањској и о Пеку Делићу који је поред своје троје деце, а најмлађе има двадесет и две године, пре неколико месеци добио и четврто, сина Стефана. Каже како му је била намера да покаже другима да „живота ни у Врањској нема ако се на штриковима не суше пелене”.

Упознали би домаћини намерника са десетогодишњим Ђорђем који по прашњавим сокацима од засеока до засеока, раздрнданим „стојадином”, требињских регистрација превози старе и уморне.

Даривали би намернику и безброј других прича. Али ваља нешто оставити и за други пут. Када Врањској тај намерник опет дође у походе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.