Биткоин грозница тресе Србију

Иако овдашња правна регулатива биткоин не препознаје као валуту, овим виртуелним новцем тргује се и у нашој земљи.

 У Београду постоје два ресторана у којима биткоином може да се плати јутарња кафа и доручак, али и неколико банкомата на којима виртуелни новац може да се мења за праве паре. На овдашњем тржишту послују и компаније чија је основна делатност трговина овом валутом.

Захтев за куповину биткоина подноси се преко сајта, а да би потенцијални купац примио дигитални новац неопходно је да на телефону или компјутеру инсталира апликацију „виртуелни новчаник”. Осим на сајту, биткоини могу да се купе или продају и на посебним банкоматима. Трећи начин да се постане власник биткоина је такозвано „рударење”, за то је неопходна и куповина скупе компјутерске опреме која кошта неколико хиљада евра, а која се састоји од рачунара и четири до пет графичких картица. Неопходно је да се заинтересовани „рудари” прикључе на биткоин мрежу и инсталирају посебан софтвер како би могли да почну са „рударењем”.

Купац биткоина уједно је и једини власник ове криптовалуте. Уместо банковног рачуна власник региструје биткоин адресу, односно низ од 27 до 34 слова и бројева. То је заправо виртуелно поштанско сандуче са ког се биткоини шаљу или примају.

Да је биткоин спекулативно средство, које је неке људе учинило врло богатима, рекла је пре неколико дана и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

„Биткоин нити је опште прихваћено средство размене, нити је јединица мере вредности робе и услуга, нити је чувар те вредности”, упозорила је Табаковићева.

Без обзира на хистерију која је захватила светску јавност када је о биткоину реч, Табаковићева је подсетила да се глобално на дневном нивоу овом криптовалутом у просеку обави три до пет пута мање трансакција него, на пример, у платном систему НБС.

Дејан Шошкић, професор Економског факултета, каже да раст вредности биткоина представља спекулативни балон.

– Оно чега треба да се плашимо јесте шта ће се догодити након што тај спекулативни балон експлодира. У историји економије постојало је неколико спекулативних балона, почевши још од 17. века када је у Холандији експлодирала цена лала и када је њихова вредност била нереално висока. И последњу – светску финансијску кризу изазвао је спекулативни балон чији су покретач биле нереалне цене некретнина. У овом случају, биткоин се не користи као колатерал за финансијске трансакције. Што у преводу значи да банке и друге финансијске институције нису инвестирале у биткоин и да са пуцањем овог спекулативног балона неће доћи до топљења имовине банака. Страдаће само приватни инвеститори – каже Шошкић.

Мудри улагачи свакако неће учествовати у овој хистерији која влада на тржишту, каже наш саговорник и додаје да је у последњих неколико недеља цена порасла само захваљујући психолошком фактору.

– Сваки пут када нека цена континуирано расте, увек ћете имати већи прилив инвеститора, који ће рачунати да ће на тој куповини у будућности моћи да зараде. То је у највећој мери подгрејало цену, питање је када ће тај балон експлодирати – упозорава Шошкић.

А да у овом послу може да се изгуби и пре него што цена биткоина на тржишту почне да пада сведочи и пример из региона. Власници биткоина у Словенији већ збрајају губитке. Платформа „Најс хеш” за рударење биткоина је хакована, а сумња се да је украдено више десетина милиона долара.