Топла вода из Обреновца стиже до Новог Београда

Де­це­ниј­ски сан о да­љин­ском гре­ја­њу на то­плу во­ду из обре­но­вач­ког ТЕНТ-а, за­хва­љу­ју­ћи спо­ра­зу­му ко­ји је не­дав­но пот­пи­сан у Бу­дим­пе­шти из­ме­ђу „Бе­о­град­ских елек­тра­на” и ки­не­ске ком­па­ни­је „Po­wer con­struc­tion cor­po­ra­tion of Chi­na”, ко­нач­но би мо­гао да се оства­ри.

Пр­ви ко­ра­ци ка ре­а­ли­за­ци­ји иде­је о град­њи то­пло­да­ле­ко­во­да, ко­ја по­сто­ји још од кра­ја се­дам­де­се­тих го­ди­на, на­пра­вље­ни су де­ве­де­се­тих, али су, на­вод­но због не­ис­пла­ти­во­сти пр­о­јек­та, це­ви по­ва­ђе­не, а ка­на­ли за­тр­па­ни.

Но­ви пр­о­је­кат, пре­ма ре­чи­ма Го­ра­на Алек­си­ћа, ди­рек­то­ра „Бе­о­град­ских елек­тра­на”, кон­цеп­ту­ал­но има ве­зе са не­ка­да­шњим, али је мо­ди­фи­ко­ван нај­са­вре­ме­ни­јим ре­ше­њи­ма ка­ко би да­нас био при­ме­њив, енер­гет­ски ефи­ка­сан и ис­пла­тив.

– Ка­да је ста­ри пр­о­је­кат био ак­ту­е­лан, по­сто­јао је дру­га­чи­ји тех­нич­ко-тех­но­ло­шки кон­текст и ни­је се до­вољ­но озбиљ­но схва­та­ла си­гур­ност и без­бед­ност снаб­де­ва­ња, као и зна­чај енер­гет­ске не­за­ви­сно­сти – об­ја­шња­ва Алек­сић до­да­ју­ћи да је но­ву сту­ди­ју оправ­да­но­сти ура­дио Ино­ва­ци­о­ни цен­тар Ма­шин­ског фа­кул­те­та ко­ји је ан­га­жо­вао струч­ња­ке из обла­сти ма­шин­ства, елек­тро­е­нер­ге­ти­ке, еко­но­ми­је и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не…

Бе­о­град­ски си­стем да­љин­ског гре­ја­ња нај­ви­ше за­ви­си од уво­зног при­род­ног га­са, а у слу­ча­ју ве­о­ма ни­ских тем­пе­ра­ту­ра за до­гре­ва­ње се ко­ри­сти ма­зут, озна­чен као из­у­зет­но за­га­ђу­ју­ћи енер­гент. Рад по­стро­је­ња на ово го­ри­во, по при­хва­ће­ним европ­ским стан­дар­ди­ма, по­сле 2021. го­ди­не је за­бра­њен.

– Нео­п­ход­но је да има­мо мо­ћан, до­ма­ћи из­вор то­плот­не енер­ги­је ко­ји ће да по­кри­је ба­зну по­тро­шњу, а кад је хлад­но до­дат­но ће­мо ко­ри­сти­мо при­род­ни гас. То је је­дан од кључ­них раз­ло­га што смо се по­но­во вра­ти­ли иде­ји ко­ја је за­по­че­та пре не­ко­ли­ко де­це­ни­ја и од­лу­чи­ли да је ожи­ви­мо уз са­вре­ме­не тех­но­ло­ги­је и при­ме­њу­ју­ћи ис­ку­ства гра­до­ва по­пут Пра­га, ко­ји се на сли­чан на­чин гре­је го­то­во че­ти­ри де­це­ни­је – ис­ти­че Алек­сић.

Оства­ре­ње пр­о­јек­та би, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, срп­ској при­вре­ди мо­гло да до­не­се по­сао вре­дан ви­ше од 110 ми­ли­о­на до­ла­ра, због то­га што ће 49 од­сто по­сла би­ти по­ве­ре­но срп­ским фир­ма­ма. 

– Пре­ма идеј­ном пр­о­јек­ту „Бе­о­град­ске елек­тра­не” ће на­пу­ни­ти то­пло­да­ле­ко­вод из­ме­ђу Обре­нов­ца и Но­вог Бе­о­гра­да при­пре­мље­ном, де­кар­бо­ни­зо­ва­ном во­дом. У ТЕНТ-у ће се та во­да за­гре­ва­ти у раз­ме­њи­ва­чи­ма то­пло­те пре­гре­ја­ном па­ром, ко­ја се од­у­зи­ма из тур­би­не, а он­да ће се то­пло­во­дом ис­по­ру­чи­ва­ти до то­пла­не на Но­вом Бе­о­гра­ду – об­ја­шња­ва­ју у „Елек­тро­при­вре­ди Ср­би­је” и до­да­ју да во­да ко­ја ће се за­гре­ва­ти за то­пло­вод не­ма ве­зе са во­дом из Са­ве ко­ју ова тер­мо­е­лек­тра­на ко­ри­сти у пр­о­из­вод­њи стру­је. Во­да ко­ја је укљу­че­на у пр­о­цес пр­о­из­вод­ње елек­трич­не енер­ги­је вра­ћа­ће се у Са­ву за­гре­ја­на као и ра­ни­је. 

– У ТЕНТ-у А се за­вр­ша­ва је­дан енер­гет­ски ци­клус, од­но­сно пр­о­из­вод­ња енер­ги­је. Она би се пре­ко раз­ме­њи­вач­ко-пре­пумп­не ста­ни­це „Са­ва” пре­да­ва­ла то­пло­да­ле­ко­во­ду, а пре­пумп­не ста­ни­це у Бо­љев­ци­ма и Остру­жни­ци би пре­ба­ци­ва­ле ба­зну то­плот­ну енер­ги­ју до то­пла­не Но­ви Бе­о­град – пре­ци­зи­ра Алек­сић до­да­ју­ћи да ће кр­оз си­стем кру­жи­ти око 60.000 ку­би­ка во­де, ко­ли­ко има и у по­сто­је­ћој ди­стри­бу­тив­ној мре­жи „Бе­о­град­ских елек­тра­на”.

То­плот­ни гу­би­ци у то­пло­да­ле­ко­во­ду од ТЕНТ-а до Но­вог Бе­о­гра­да су, пре­ма сту­ди­ји оправ­да­но­сти, ка­же, за­не­мар­љи­ви. 

– „Елек­тра­не” у пр­о­из­вод­њи то­плот­не енер­ги­је ко­ри­сте око 92 од­сто при­род­ног га­са и око се­дам од­сто ма­зу­та. Иде­ја је да енер­ги­ја из Обре­нов­ца бу­де са­мо ба­зна енер­ги­ја до­вољ­на за гре­ја­ње по­ло­ви­не са­да­шњег кон­зу­ма од 310.000 хи­ља­да ста­но­ва – ка­же Алек­сић и до­да­је да је си­стем да­љин­ског гре­ја­ња уна­пре­ђен и да са­да функ­ци­о­ни­ше у ни­ско­тем­пе­ра­тур­ном ре­жи­му ра­да.

Да би се по­сто­је­ће по­стро­је­ње при­ла­го­ди­ло зах­те­ви­ма за ис­по­ру­ку то­плот­не енер­ги­је би­ће по­треб­но ви­ше сло­же­них за­хва­та у ТЕНТ-у, об­ја­шња­ва­ју у ЕПС-у.

– Нео­п­ход­но је ин­ста­ли­ра­ти раз­ме­њи­ва­че то­пло­те у тур­бо-ха­ли и све по­ве­за­ти у јед­ну це­ли­ну, це­во­во­ди­ма преч­ни­ка до јед­ног ме­тра. Све те ве­ли­ке це­во­во­де по­треб­но је „пр­о­ву­ћи” кр­оз по­стро­је­ње ко­је ра­ди, нео­п­ход­но је угра­ди­ти и вен­ти­ле ко­ји­ма ће се пре­ки­да­ти до­ток од тур­би­не до из­ме­њи­ва­ча, а  тре­ба­ло би да се ура­де и евен­ту­ал­не ре­кон­струк­ци­је тур­би­на. На зе­мљи­шту ТЕНТ-а, ван кру­га елек­тра­не, би­ће из­гра­ђе­на то­плот­на под­ста­ни­ца „Са­ва” – ка­жу у ЕПС-у.

У пр­о­це­су пр­о­из­вод­ње то­пле во­де ТЕНТ ће, об­ја­шња­ва Алек­сић, пр­о­из­во­ди­ти ма­ње стру­је, али и знат­не ко­ли­чи­не то­плот­не енер­ги­је.

– Са­мо у то­ку греј­не се­зо­не ТЕНТ-А би за пр­о­из­вод­њу то­плот­не енер­ги­је ко­ри­стио 150 ме­га­ва­та. Од то­га би на­ста­ло  че­ти­ри пу­та ви­ше, то јест 600 ме­га­ва­та то­плот­не енер­ги­је ко­ја би сти­за­ла до Но­вог Бе­о­гра­да. Пр­о­је­кат под­ра­зу­ме­ва да се ЕПС-у на­док­на­ди овај ма­њак у пр­о­из­вод­њи елек­трич­не енер­ги­је, али и уз тај тр­о­шак оства­ри­ле би се уште­де од 43 ми­ли­о­на евра го­ди­шње, из че­га би се пла­ћа­ли опе­ра­тив­ни тр­о­шко­ви и от­пла­ћи­ва­ле ра­те кре­ди­та – пре­ци­зи­ра Алек­сић за­кљу­чу­ју­ћи да је пр­о­је­кат по­ста­вљен та­ко да сам се­бе от­пла­ти из уште­да. Ка­да се то де­си, до­да­је, мо­же се раз­ми­шља­ти и о ко­ри­го­ва­њу це­на гре­ја­ња, а ства­ра­ју се и мо­гућ­но­сти да­љег стра­те­шког раз­во­ја Бе­о­гра­да. 

План пред­у­зе­ћа је, ка­же ди­рек­тор „Бе­о­град­ских елек­тра­на”, да се у на­ред­ном пе­ри­о­ду уна­пре­ди ин­тер­ко­нек­ци­ја из­ме­ђу греј­них под­руч­ја то­пла­на „Но­ви Бе­о­град”, „Ко­њар­ник” и „Ду­нав” и из­гра­де „ре­зер­во­а­ри” то­пло­те на ви­ше ло­ка­ци­ја у Бе­о­гра­ду, та­ко да у бе­не­фи­ти­ма то­пло­да­ле­ко­во­да ужи­ва што ве­ћи бр­ој ко­ри­сни­ка.

Они­ма ко­ји стра­ху­ју за еко­ло­шке по­сле­ди­це, Алек­сић по­ру­чу­је да сту­ди­ја ни­је по­ка­за­ла не­га­тив­не еко­ло­шке по­сле­ди­це у са­мом ТЕНТ-у, и ис­ти­че да ће то­пла­на на Но­вом Бе­о­гра­ду тр­о­ши­ти ма­ње га­са и ма­ње штет­них ма­те­ри­ја еми­то­ва­ти у ва­здух.

– Ако се ства­ри бу­ду од­ви­ја­ле ка­ко је пла­ни­ра­но, на­да­мо се да ра­до­ви мо­гу по­че­ти иду­ће го­ди­не, нај­ка­сни­је на пр­о­ле­ће 2019. го­ди­не. То­пло­да­ле­ко­вод би тре­ба­ло да бу­де за­вр­шен за го­ди­ну и по до две го­ди­не, та­ко да оче­ку­је­мо да би већ у се­зо­ни 2020. на 2021. го­ди­ну био део си­сте­ма „Бе­о­град­ских елек­тра­на” – за­кљу­чу­је Алек­сић.

Под­зем­не це­ви

Идеј­ним пр­о­јек­том је пла­ни­ра­на из­град­ња то­пло­да­ле­ко­во­да од но­во­бе­о­град­ске то­пла­не до из­ла­ска из Но­вог Бе­о­гра­да, и то по по­сто­је­ћој тра­си не­ка­да из­гра­ђе­ног и из­бе­то­ни­ра­ног ка­на­ла ду­гог 4,3 ки­ло­ме­тра.

Не­што ви­ше од осам ки­ло­ме­та­ра ме­тар­ских це­ви ко­је су не­кад по­ло­же­не у ка­нал, па из ње­га из­ва­ђе­не, ипак не­ће мо­ћи да бу­ду упо­тре­бље­не. Због ду­го­го­ди­шњег пр­о­па­да­ња, њи­хо­ва нај­ве­ћа вред­ност би­ло је то што су по­сле по­пла­ва 2014. го­ди­не упо­тре­бље­не за цр­пље­ње во­де из ко­па „Там­на­ва – за­пад­но по­ље”. Но­ви то­пло­да­ле­ко­вод ду­жи­не 28,7 ки­ло­ме­та­ра чи­ни­ће нај­ква­ли­тет­ни­је и енер­гет­ски нај­е­фи­ка­сни­је пре­ди­зо­ло­ва­не це­ви ко­је ће би­ти по­ста­вља­не под зе­мљом. Ко­ри­сти­ће се нај­ве­ћи део прет­ход­но за­цр­та­не тра­се, укљу­чу­ју­ћи мост пре­ко Са­ве на­до­мак ТЕНТ-а, са­гра­ђен спе­ци­јал­но за ту на­ме­ну.