Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пола века рок фотографије

Изложба, која се отвара вечерас у Београду, обухвата артефакте аутора различитих генерација који су дали допринос промовисању рокенрола у нас
Вукица Микача: Бајага, 1988.
Томислав Петернек, Прва Гитаријада 1966, Сајам, Београд

Пре више од пола века у београдском Дому омладине одржана је прва изложба концертне фотографије коју су под сасвим прикладним насловом „Концерт у сто фотографија” приредили Томислав Петернек и Бранибор Дебељковић. И пет деценија касније о револуцији коју је рокенрол, као музички жанр, изазвао и значају који више од пола века ужива још једно сведочанство пружиће изложба „50 година концертне рок фотографије у Србији”.

Изложба, која се отвара вечерас у 19 часова, и траје до 17. децембра у галерији „Прозор”, обухвата стотину фотографија 25 аутора различитих генерација који су дали значајан допринос промовисању рокенрола и концертне фотографије од 1966. године до данас.

Међу ауторима фотографија, које су објављиване у новинама, часописима и веб порталима су, између осталих, Томислав Петернек, Бранибор Дебељковић, Брајан Рашић, Слободан Пурић, Горанка Матић, Каменко Пајић, Зоран Трбовић, Слободан Сарић, Небојша Бабић, Станислав Милојковић...

Међу изложеним артефактима наћи ће се фотографије које бележе догађаје, битне за историју популарне културе у нас, попут оне са прве „Гитаријаде” одржане на београдском Сајму 1966. године, са концерта „Бијелог дугмета” код Хајдучке чесме из 1977, „Бум” фестивала у Новом Саду годину дана касније или са првог наступа иностраног панк бенда „The Ruts” у Србији одржаног 1980. у „Пинкију”. Али, и фотографије „Идола”, „ЕКВ-а”, Џонија Штулића, „Рибље чорбе”, „Партибрејкерса”, „Електричног оргазма”, „Дарквуд даба”, Ника Кејва, „Ролингстонса”, „Ајрон мејдена”, „Ганс ен роузиса”, „Продиџија”...

На изложби ће се наћи и фотографије „Бајаге и инструктора” и Слађане Милошевић ауторке Вукице Микаче, која за „Политику” поносно истиче податак да је била прва жена фотограф на рок концерту:

– Било је то 1977. године, на концерту „Бијелог дугмета” у хали „Пионир”, када сам имала 16 година. Слика са тог концерта била је и моја прва фотографија објављена у „Политици”, на Културној рубрици – присећа се Микача, и додаје да јој је подршку пружио Пеца Поповић, уредник у часописима „Поп рок” и „Здраво”, одредивши тиме њен животни пут.

– Прву златну плакету Фото савеза Југославије добила сам за фотографију Жељка Бебека, која је била и изложена у СКЦ-у 1980. године. Од тад нижем награде, и данас сам ликовни уметник фотографије – прича Микача, и наглашава да је већина фотографа, углавном, и почињала сликајући рокенрол.

– Имам огромну колекцију рок фотографија, у којој су, између осталих, Бајага, Слађана Милошевић, Рамбо Амадеус, „Тајм”, „Индекси”, „Бијело дугме”... После мене тим позивом почеле су да се баве и Горанка Матић и Зорица Бајин-Ђукановић. Међутим, како се деведесетих распадала Југославија, и како је јењавала музичка сцена због политичких околности, рокенрол сам заменила театром. Имам рефлектор, сцену, чаролију и ту сам нашла сличност између рок и позоришне фотографије – каже Микача.

Аутор фотографија са последњег концерта за живота Ејми Вајнхаус, на београдском Ушћу или „Бијелог дугмета” са Хајдучке чесме јесте један од најпознатијих српских фотографа Бранислав Брајан Рашић, који је каријеру почео још седамдесетих у „Џубоксу”. Онда се отиснуо у Лондон, где је почео да иде на концерте и слика да би видео своје идоле и овековечио их фотоапаратом.

– Група „Лед цепелин”, чији сам велики фан, свирала је у Бриселу. Отишао сам у њихову издавачку кућу и питао да ли постоји шанса да сликам концерт. Када су ме питали за кога радим, рекао сам за „Џубокс”. Иако су у „Џубоксу” сматрали да нема шансе да сликам концерт, успео сам! Уследили су концерти „Клеша”, „Бич бојса”, Сантане, Мајка Олдфилда које сам сликао, и све је објављено у „Џубоксу”. Прва слика коју сам продао била је фотографија групе „Џенезис”, где су обучени као Мексиканци – присећа се за „Политику” Рашић, који је током каријере највише сликао „Стонсе” који су му и највећа љубав. Прати их више од тридесет година, а био је и званични фотограф чувеног бенда.

Цена љубави

Вукица Микача памти и ова искуства:

– Почела сам каријеру са „Дугметом” и од 1977. године нисам пропустила ниједан концерт Здравка Чолића. Међутим, пред последњи Чолићев концерт у Арени поломила сам руку на службеном улазу дворане, због покварене браве, и била сам више од пола године неспособна за рад. Ето, и то је велика цена љубави према сцени...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.