Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ВЕЛИКЕ АДВОКАТСКЕ ОДБРАНЕ

Три смртне казне и једна Слобода

Вештаци и бранилац доказали су на четвртом суђењу, пред Врховним судом, да није реч о чедоморству
(Фото Пиксабеј)

Три смрт­не пре­су­де Окру­жног су­да у Сме­де­ре­ву др­же Сло­бо­ду при­ко­ва­ну за стуб сра­мо­те и те­шког зло­чи­на. Ста­вља­ју јој на те­рет да је из ни­ских по­бу­да уби­ла сво­је де­те. Две пре­су­де су па­ле пред Вр­хов­ним су­дом Ју­го­сла­ви­је.

Та­ко је го­во­рио адво­кат Ми­ла­дин Јо­ва­но­вић, бра­ни­лац по слу­жбе­ној ду­жно­сти Сло­бо­де Ва­си­ље­вић, три­де­се­то­го­ди­шње до­ма­ћи­це из се­ла Ку­са­дак код Сме­де­рев­ске Па­лан­ке, оп­ту­же­не да је у ју­ну 1961. го­ди­не уби­ла сво­ју дво­го­ди­шњу кћер­ку Сне­жа­ну да би мо­гла не­сме­та­но да жи­ви у ван­брач­ној за­јед­ни­ци са Или­јом Жив­ко­ви­ћем, из истог се­ла.

Сло­бо­ду и Или­ју спо­ји­ла је љу­бав а раз­дво­ји­ла прав­да.

У по­чет­ку су за­јед­но би­ли пред су­дом. Обо­је су два пу­та осу­ђе­ни на смрт стре­ља­њем – сва­ко за уби­ство свог де­те­та. Или­ја је убио свог си­на Ра­до­сла­ва ба­цив­ши га у бу­нар, не­ко­ли­ко ме­се­ци по­сле смр­ти ма­ле Сне­жа­не. Или­ја је те­ре­тио Сло­бо­ду, а она је сво­је при­зна­ње по­де­си­ла ње­го­вом ис­ка­зу. Би­ла је оп­ту­же­на и за под­стре­ка­ва­ње Или­је на уби­ство си­на, али је на дру­гом су­ђе­њу те оп­ту­жбе осло­бо­ђе­на.

Је­дин­ствен слу­чај
Адво­кат Ми­ла­дин Јо­ва­но­вић (1923, Бе­ли­ше­во, Вла­ди­чин Хан – 2007. Сме­де­ре­во) бра­нио је у кри­вич­ним пред­ме­ти­ма ши­ром бив­ше СФРЈ. Про­цес Сло­бо­ди Ва­си­ље­вић, ко­ји је по­чет­ком ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка иза­звао ве­ли­ку па­жњу јав­но­сти као је­дин­ствен слу­чај у на­шој суд­ској прак­си, пред­ста­вља ње­го­во жи­вот­но де­ло. За­вр­шна реч је об­ја­вље­на на 20 стра­ни­ца у књи­зи „Ве­ли­ке адво­кат­ске од­бра­не“, чи­ји је аутор Оли­вер Ињац, адво­кат и пу­бли­ци­ста из Ни­ша.

Вр­хов­ни суд Ср­би­је тре­ћи пут по­твр­ђу­је смрт­ну пре­су­ду за Или­ју, али за Сло­бо­ду до­но­си од­лу­ку ко­ја је би­ла пре­се­дан – до­ка­зи ће би­ти из­ве­де­ни пред нај­ви­шим су­дом. На­ре­ђе­на је екс­ху­ма­ци­ја ле­ша. 

– Сло­бо­ди ни­је би­ла смет­ња Или­ји­но де­те, па јој ни­је сме­та­ло ни ње­но де­те. Она је бри­жно не­го­ва­ла и сво­ју кћер Сне­жа­ну и свог па­стор­ка Ду­ша­на, си­на из пр­вог бра­ка ње­ног му­жа. Ло­гич­но би би­ло да су Сло­бо­ди сме­та­ли Или­ји­на же­на Ду­шан­ка и њен муж Ми­ћа, али она ни­је ни по­ку­ша­ла да их укло­ни. Да је хте­ла да се осло­бо­ди де­те­та, мо­гла је да га оста­ви код свог му­жа, као што је оста­ви­ла сво­је де­те из пр­вог бра­ка код пр­вог му­жа – го­во­рио је адво­кат пред суд­ским ве­ћем.

Оп­ту­жни­ца је те­ре­ти­ла Сло­бо­ду да је дво­го­ди­шњу кћер­ку Сне­жа­ну ба­ци­ла у ду­бо­ку ба­ру у воћ­ња­ку по­ред дво­ри­шта сво­је ку­ће. Ве­шта­ци су оспо­ра­ва­ли уто­пље­ње као узрок смр­ти, јер је де­те про­на­ђе­но у сто­је­ћем ста­ву на обо­ду ба­ре, са но­га­ма за­гли­бље­ним у бла­то, без тра­го­ва бар­ске во­де на гор­њем де­лу те­ла и гла­ви.

Ток­си­ко­ло­шка ана­ли­за по­ка­за­ла је да де­те ни­је отро­ва­но. На ко­сти­ма ни­је би­ло пре­ло­ма. Те­ло је још би­ло вру­ће ка­да је де­те до­не­то ле­ка­ри­ма у Мла­де­но­вац.

– Узрок и мо­ме­нат смр­ти ма­ле Сне­жа­не, дру­га­ри­це и дру­го­ви су­ди­је, цен­трал­но су пи­та­ње овог слу­ча­ја. Вре­ме је би­ло то­пло и де­те, ко­је је во­ле­ло да се брч­ка у ба­ри, за­га­зи­ло је кри­тич­ног да­на, за­гли­би­ло се у му­љу из ко­га ни­је мо­гло да се иш­чу­па. Де­те ни­је пла­ка­ло. Да га је та­мо ба­ци­ла Сло­бо­да, оно би ври­ска­ло и не би мо­гло би­ти на­ђе­но у сто­је­ћем по­ло­жа­ју – об­ја­шња­вао је адво­кат.

Ни­ко ни­је ви­део Сло­бо­ду по­ред ба­ре, ни све­кр­ва, ни па­сто­рак Ду­шан, ни ком­ши­је, ко­ји су би­ли у дво­ри­шту тог ју­тра, а ба­ра се ви­ди из свих де­ло­ва дво­ри­шта.

– Све ука­зу­је на мо­гућ­ност за­де­сне смр­ти, о че­му го­во­ре и ле­ка­ри, ма­да је и то вр­ло сум­њи­во. Ако је де­те из­ва­ђе­но из ба­ре мр­тво, те­ло би мо­ра­ло да се охла­ди до до­ла­ска ле­ка­ру, али та­ко ни­је би­ло, јер је док­тор­ка Стан­ко­вић у Мла­де­нов­цу кон­ста­то­ва­ла да је те­ло још вру­ће – ре­као је Јо­ва­но­вић.

Из­нео је и прет­по­став­ку да је де­те мо­жда не­смо­тре­но угу­ше­но ће­бе­том у ко­је су га уви­ли на пу­ту за Мла­де­но­вац.

– Смрт мо­же да про­ђе кроз хи­ља­ду вра­та. Ње­ни су пу­те­ви ра­зно­вр­сни и ћу­дљи­ви. Пут смр­ти до ма­ле Сне­жа­не ни­је утвр­ђен. Ни­је ја­сно кроз ко­ја вра­та је смрт сти­гла до овог де­те­та. Ја­сно је са­мо јед­но – оп­ту­же­на Сло­бо­да ни­је отво­ри­ла ни­јед­на – го­во­рио је Јо­ва­но­вић.

Ме­ђу до­ка­зи­ма и исе­чак из „По­ли­ти­ке”
Оспо­ра­ва­ју­ћи при­зна­ње ко­је је оп­ту­же­на да­ла у ис­тра­зи, Јо­ва­но­вић је ре­као: „До­га­ђа­ло се да љу­ди при­зна­ју и нај­те­жа де­ла из не­ра­зу­мљи­вих, чак и сме­шних раз­ло­га. Не­дав­но је је­дан чо­век при­знао уби­ство са­мо да би пре­ко зи­ме обез­бе­дио стан и хра­ну. О ово­ме је ’По­ли­ти­ка’ пи­са­ла у свом бро­ју од 10. ју­на 1963. го­ди­не. Ми смо тај исе­чак при­ло­жи­ли уз жал­бу.“

Док се Сло­бо­ди су­ди че­твр­ти пут, Вр­хов­ни суд Ју­го­сла­ви­је за­ме­њу­је Или­ји­ну смрт­ну ка­зну за 20 го­ди­на стро­гог за­тво­ра. Адво­кат ука­зу­је да је суд ола­ко из­ри­цао смрт­не ка­зне под при­ти­ском јав­но­сти.

– Сло­бо­да је у јав­но­сти пред­ста­вље­на као сви­ре­па љу­бав­ни­ца ко­ја због љу­бав­ни­ка не пре­за да уби­је сво­је де­те, као де­те­у­би­ца мон­стру­о­зног ти­па, као же­на за ко­ју су сва ме­ри­ла пре­ста­ла да ва­же. Ова­ко пред­ста­вљен слу­чај ути­цао је на суд – го­во­рио је адво­кат.

Че­сто је оби­ла­зио Сло­бо­ду у за­тво­ру. Ули­вао јој је ве­ру у прав­ду. Она је стре­пе­ла од до­ла­ска стре­љач­ког во­да.

– Сло­бо­да ни­је из­гу­би­ла на­ду. Би­ла је не­вер­на. Од на­ро­да пре­зре­на. Од су­да осу­ђе­на. Али ни­је уби­ца. Сло­бо­да од вас оче­ку­је прав­ду. Тра­жим сло­бо­ду за Сло­бо­ду. Тра­жим осло­ба­ђа­ју­ћу пре­су­ду – ре­као је адво­кат Јо­ва­но­вић на кра­ју сво­је за­вр­шне ре­чи. 

Вр­хов­ни суд Ср­би­је осло­бо­дио је Сло­бо­ду Ва­си­ље­вић. Пре­су­ду је по­твр­дио Вр­хов­ни суд Ју­го­сла­ви­је. До­би­ла је и на­кна­ду ште­те.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.