Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Примају плату, а стекли услове за пензију

Закон о раду дозвољава да послодавац и запослени могу да се споразумеју да он настави да ради и после стицања услова. – На кадар у државним и јавним службама примењују се посебни закони
(Фо­то Пиксабеј)

Он је углед­ни уни­вер­зи­тет­ски про­фе­сор, ино­ва­тор, до­бит­ник број­них свет­ских при­зна­ња... Има 69 го­ди­на и ви­ше од че­ти­ри де­це­ни­је рад­ног ис­ку­ства. По си­ли за­ко­на тре­ба­ло би већ че­ти­ри го­ди­не да бу­де у пен­зи­ји. Али – ни­је. То му је омо­гу­ћио ње­гов по­сло­да­вац – ви­со­ко­школ­ска уста­но­ва ко­ја се са це­ње­ним про­фе­со­ром спо­ра­зу­ме­ла о на­став­ку ње­го­вог ра­да. 

Она има 64 го­ди­не и без­ма­ло 40 го­ди­на ста­жа. Од тре­ћег до­ба де­ли је  са­мо го­ди­на, а по бро­ју го­ди­на жи­во­та ова да­ма мо­гла је да ужи­ва у пен­зи­о­нер­ским да­ни­ма већ три го­ди­не. Не од­ма­ра се ипак од ра­да, јер јој та­ко ви­ше од­го­ва­ра, а и за­то што је њен по­сло­да­вац оце­нио да је пре­ко по­треб­на ко­лек­ти­ву. Не са­мо да фир­ми до­но­си про­фит већ је мал­те­не је­ди­на ко­ја се раз­у­ме у област ко­јом се пре­да­но ба­ви већ де­це­ни­ја­ма.

И по­ред ис­пу­ње­ња оба усло­ва за пен­зи­ју, ово дво­је струч­ња­ка и да­ље ре­дов­но за­ра­ђу­ју пла­ту упр­кос то­ме што су уве­ли­ко зре­ли за пен­зи­ју. Да ко­мот­но на­ста­ве да ра­де омо­гу­ћи­ла им је др­жа­ва, по­зи­ва­ју­ћи се на за­ко­не о ви­со­ком обра­зо­ва­њу и о ра­ду. То зна­чи да се ови „рад­ни­ци” ипак ни­су оглу­ши­ли о про­пи­се, и по­ред то­га што је у од­ре­ђе­ним де­ло­ви­ма стрикт­но на­зна­че­но да му­шкар­ци­ма и же­на­ма, од­мах по­сле 65. ро­ђен­да­на (од 2018. за же­не ва­жи услов 62 го­ди­не жи­во­та), ауто­мат­ски пре­ста­је рад­ни од­нос, и то без об­зи­ра на то да ли се њи­ма та­ква од­лу­ка до­па­да или не.

На ко­ји је на­чин де­фи­ни­са­но да за­по­сле­ни, уве­ли­ко спрем­ни за пен­зи­ју, мо­гу да на­ста­ве да ра­де, без пре­ки­да рад­ног од­но­са?

– За­кон о ра­ду про­пи­су­је да по­сло­да­вац мо­же да от­ка­же уго­вор о ра­ду за­по­сле­ном ко­ји на­вр­ши 65 го­ди­на и нај­ма­ње 15 го­ди­на ста­жа оси­гу­ра­ња, али по­сло­да­вац и за­по­сле­ни мо­гу да се спо­ра­зу­ме­ју да за­по­сле­ни на­ста­ви да ра­ди по­сле сти­ца­ња тих усло­ва. За­по­сле­ном ко­ји ис­пу­ња­ва усло­ве за оства­ри­ва­ње пра­ва на ста­ро­сну пен­зи­ју, а не­ма на­вр­ше­них 65 го­ди­на и нај­ма­ње 15 го­ди­на ста­жа, по­сло­да­вац не мо­же по овом осно­ву да от­ка­же уго­вор о ра­ду. То зна­чи да за­по­сле­ни од­лу­чу­је да ли ће на­ста­ви­ти да ра­ди или ће оства­ри­ти пра­во на пен­зи­ју – пре­ци­зи­ра­ју у Ми­ни­стар­ству ра­да и под­се­ћа­ју да је За­кон о ра­ду оп­шти про­пис о ра­ду ко­ји се при­ме­њу­је на за­по­сле­не ко­ји ра­де на те­ри­то­ри­ји Ср­би­је, код до­ма­ћег или стра­ног прав­ног, од­но­сно фи­зич­ког ли­ца, као и на за­по­сле­не ко­ји су упу­ће­ни на рад у ино­стран­ство од стра­не по­сло­дав­ца ако за­ко­ном ни­је друк­чи­је од­ре­ђе­но. За­кон о ра­ду се при­ме­њу­је и на за­по­сле­не у др­жав­ним ор­га­ни­ма, ор­га­ни­ма те­ри­то­ри­јал­не ауто­но­ми­је и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве и јав­ним слу­жба­ма, ако за­ко­ном ни­је друк­чи­је од­ре­ђе­но. 

– На ову гру­пу за­по­сле­них при­ме­њу­ју се по­себ­ни за­ко­ни, а За­кон о ра­ду суп­си­ди­јар­но. Про­пи­си ко­ји се при­ме­њу­ју на за­по­сле­не у здрав­стве­ним ор­га­ни­за­ци­ја­ма и уста­но­ва­ма у обла­сти обра­зо­ва­ња су у над­ле­жно­сти Ми­ни­стар­ства здра­вља и Ми­ни­стар­ства про­све­те – под­се­ћа­ју у Ми­ни­стар­ству ра­да. 

То је раз­лог због ко­јег се не­рет­ко до­га­ђа да се на ме­сту ди­рек­то­ра не­ке кли­ни­ке, на­уч­ног ин­сти­ту­та, уни­вер­зи­тет­ског про­фе­со­ра на­ла­зи осо­ба ко­ја „га­зи” сед­му де­це­ни­ју жи­во­та. 

У Ми­ни­стар­ству про­све­те об­ја­шња­ва­ју да уко­ли­ко по­сто­ји по­тре­ба за на­став­ком ра­да, на­став­ни­ку у зва­њу ре­дов­ног про­фе­со­ра ко­ји је сте­као услов за ста­ро­сну пен­зи­ју мо­же се про­ду­жи­ти рад­ни од­нос уго­во­ром са ви­со­ко­школ­ском уста­но­вом на од­ре­ђе­но вре­ме до две го­ди­не, уз мо­гућ­ност до­дат­них про­ду­же­ња, а нај­ду­же до кра­ја школ­ске го­ди­не у ко­јој на­вр­ша­ва 70 го­ди­на. 

– Тај на­став­ник мо­ра да има и нај­ма­ње 20 го­ди­на рад­ног ис­ку­ства у ви­со­ком обра­зо­ва­њу и да је на­кон сти­ца­ња зва­ња ре­дов­ног про­фе­со­ра оства­рио ре­зул­та­те у на­уч­ном ра­ду, од­но­сно у умет­нич­ком ства­ра­ла­штву и у раз­во­ју на­уч­но-на­став­ног под­млат­ка на фа­кул­те­ту. На­ци­о­нал­ни са­вет за ви­со­ко обра­зо­ва­ње утвр­ђу­је бли­же кри­те­ри­ју­ме за за­кљу­че­ње уго­во­ра о ра­ду на­кон 65. го­ди­не, а ви­со­ко­школ­ска уста­но­ва, од­но­сно уни­вер­зи­тет, мо­же ста­ту­том да про­пи­ше и до­дат­не кри­те­ри­ју­ме – на­по­ми­њу у Ми­ни­стар­ству про­све­те. Ова­ква пра­ви­ла по­сто­је и у обла­сти здрав­ства, али Ми­ни­стар­ство здра­вља ни­је бла­го­вре­ме­но од­го­во­ри­ло на пи­та­ње на­ше ре­дак­ци­је.  

И по­сло­дав­ци­ма је та­ко­ђе да­та мо­гућ­ност да про­ду­же уго­во­ре о ра­ду они­ма за ко­је сма­тра­ју да су им нео­п­ход­ни. Уго­вор о ра­ду ипак нај­че­шће про­ду­жу­ју они ко­ји су са­ми се­би га­зде, али се прак­са чу­ва­ња рад­не сна­ге и по­сле ње­ног „ис­те­ка ро­ка” у Ср­би­ји не до­га­ђа то­ли­ко че­сто.  

У Ре­пу­блич­ком ин­спек­то­ра­ту за рад не­зва­нич­но са­зна­је­мо да им се жа­ле са­мо они рад­ни­ци ко­ји су от­ка­зе до­би­ја­ли на­кон што су ис­пу­ни­ли је­дан услов за пен­зи­ју, али ни та­квих не­ма пре­ви­ше. И они под­се­ћа­ју да др­жав­ни слу­жбе­ни­ци по си­ли за­ко­на чим на­пу­не 65 го­ди­на од­ла­зе у пен­зи­ју, док у при­ват­ном сек­то­ру не­ма огра­ни­че­ња у по­гле­ду ра­да, па по­сло­да­вац и за­по­сле­ни мо­гу и дру­га­чи­је да се до­го­во­ре. 

– Ако му рад­ник ви­ше ни­је по­тре­бан, по­сло­да­вац мо­же да му на­пи­ше ре­ше­ње о пре­стан­ку рад­ног од­но­са. Та­ква од­лу­ка је ко­нач­на. Ипак, уко­ли­ко же­ли да га за­др­жи на ста­ром рад­ном ме­сту, он мо­же да му по­ну­ди спо­ра­зум у ко­јем мо­ра ја­сно да пре­ци­зи­ра до ког се да­ту­ма рад­ни век про­ду­жа­ва. Ако то од­го­ва­ра и по­сло­дав­цу и у ин­те­ре­су је за­по­сле­ног, он мо­же да на­ста­ви да ра­ди на тај на­чин и до кра­ја жи­во­та. Та­квих слу­ча­је­ва у прак­си ипак има ве­о­ма ма­ло – об­ја­шња­ва­ју не­зва­нич­но у ин­спек­ци­ји ра­да, и ис­ти­чу да при­ват­ни по­сло­да­вац мо­же да пре­ци­зи­ра огра­ни­че­ња о ра­ду у сво­јим ин­тер­ним ак­ти­ма фир­ме или ко­лек­тив­ним уго­во­ром о ра­ду.

– У ста­ту­ту фир­ме мо­гу да се по­ста­ве огра­ни­че­ња у по­гле­ду го­ди­на жи­во­та за­по­сле­ног па та­ко, ре­ци­мо, мо­же да се на­зна­чи да у управ­ном од­бо­ру мо­гу да се­де љу­ди ста­ри­ји од 65. Мо­гу да по­сто­је и огра­ни­че­ња у ра­ду ме­на­џер­ског ка­дра. Све та­кве од­лу­ке по­ста­ју оба­ве­зу­ју­ће. Али, оп­шти ре­жим где се при­ме­њу­је За­кон о ра­ду по­твр­ђу­је да у при­ват­ном сек­то­ру не­ма огра­ни­че­ња у по­гле­ду ра­да, то јест да сва­ки за­по­сле­ни мо­же да ра­ди до­кле год то по­сло­дав­цу од­го­ва­ра – на­по­ми­њу над­ле­жни. 

До 2032. из­јед­на­ча­ва­ње усло­ва за же­не и му­шкар­це 

Пре­ма За­ко­ну о ПИО ко­ји се при­ме­њу­је од 1. ја­ну­а­ра 2015. го­ди­не, про­пи­са­но је да се услов за ста­ро­сну пен­зи­ју за же­не оси­гу­ра­ни­ке сук­це­сив­но по­ди­же сва­ке ка­лен­дар­ске го­ди­не за по шест ме­се­ци. Го­ди­не жи­во­та као услов за оси­гу­ра­ни­ке же­не уве­ћа­ва­ће се до 2032. го­ди­не ка­да ће усло­ви за же­не и му­шкар­це би­ти из­јед­на­че­ни – 65 го­ди­на жи­во­та и нај­ма­ње 15 го­ди­на ста­жа оси­гу­ра­ња. У Фон­ду ПИО пре­ци­зи­ра­ју да се усло­ви за пре­вре­ме­ну ста­ро­сну пен­зи­ју по­ди­жу до 2024, ка­да ће та­ко­ђе би­ти из­јед­на­че­ни за же­не и му­шкар­це – 60 го­ди­на жи­во­та и 40 го­ди­на ста­жа оси­гу­ра­ња. Од 1. ја­ну­а­ра 2018. го­ди­не услов за ста­ро­сну пен­зи­ју за же­не би­ће 62 го­ди­не и нај­ма­ње 15 го­ди­на ста­жа, а за му­шкар­це 65 го­ди­на и нај­ма­ње 15 го­ди­на ста­жа.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nensi
Meni je to sasvim u redu. Postoje ljudi koji su nezamenjivi!
Svetozar Krulj
Najzad jedna radosna vest-Dobar Profesor, inovator,dobitnik brojnih svetskih priznanja - nastavlja da radi svoj posao i pored godina za penziju.Lepa vest. Iz moje domovine Srbije veoma malo naucnih pronalazaka izbija na povrsinu i u prakticnu primenu a mislim da nisu ni stimulirani dovoljno.Ponekad mislim da treba zasluziti i odrzavati pravo da smo sunarodnici-Teslini,Pupinovi,Milankovicevi,Djajini itd. Oduvek sam delatnost pa onda i pravo na rad naucnika smatrao bas kao i pravo umetnika - da radi i stvara dozivotno ,dok Ga sluzi dar,talenat,pamet i znanje koje, i kad se pritaje ili ugase svetla za nove kreacije ,moze kao pedagog i mudrac znanje prenositi mladjima.Svet.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.