Стаљинов поклон у средишту пољске престонице

Варшава није ни често ни успутно одредиште за туристе из Србије и зато сам се обрадовао када сам сазнао да ћу тамо ићи службено. Пољске престонице сам се сећао као доста суморног места социјалистичког доба осамдесетих година. Отуда ме занимало да видим колике је промене град доживео у ових неколико деценија током којих се пољско друштво успешно трансформисали из једног друштвеног система у други.

Лет од Београда до Варшаве је релативно кратак: два сата брзо прођу. У Варшави ме сачекала киша, која нажалост готово да није стала у наредна четири дана. Тмурни дани увек утичу да укупни доживљај неког места буде мање пријатан, али у Варшави се чинило да је тај фактор времена био далеко мање јак но што би то било негде другде.

Стаклене куле

Вожња метроом до центра града била је удобна, брза али и са неочекиваним доживљајем. Наиме, после стандардних – као и увек у новом граду – проблема да купим карту из аутомата, понуда једног Пољака да ми откуца његову учинила је да ми је све одједном изгледало много боље. Први утисци о људима где се долази, наравно, увек су јако важни, често и одлучујући у формирању слике града и земље.

Сместио сам се у хотелу, из једног познатог међународног ланца, у центру града, где се налази већина великих хотела, углавном у високим стакленим кулама, које су настале последње деценије или две, а које се не разликују много од оних у другим метрополама. Упадљива разлика је да се одмах поред стаклених здања налазе зграде из доба социјализма, без шарма и посебне естетике, али очуване и добро обновљене. Центар Варшаве препун је таквих комбинација новог и старог, а све је беспрекорно уређено, дотерано и чисто.

Главни оријентир је и даље Палата културе, огромна грађевина у арт-деко стилу њујоршких облакодера, сазидана педесетих година прошлог века. У доба када је настала била је сматрана симболом совјетске доминације, и била је поклон тадашње совјетске власти која у Пољској није била омиљена. Москва има седам сличних кула из тог периода. Поред тих контроверзи које су је пратиле, а и након свих друштвених промена које су уследиле, Стаљинов поклон, зграда је остала неизмењена до данас, осим што је главна купола сада украшена разнобојним светлима, и то јој даје модернији печат.

Мало даље, према реци Висли која пресеца град, налази се и познати Краљевски пут. Он повезује Стари град и краљевски дворац са дворцем Виланов, односно део тог пута који се назива Краковскије пседмјешће. То је ексклузивна и елегантна улица у којој се налазе Председничка палата, Варшавски универзитет и Академије наука, али и неколико лепих цркава, укључујући и ону у којој је срце Фредерика Шопена.

Нови свет

Ова улица се на јужној страни наставља у много модернију улицу Нови свет, са мноштвом ресторана, галерија и интересантних продавница. На северној страни улица почиње краљевским дворцем и тргом са кога се улази у Стари град.

Овај део Варшаве обишао сам са локалним водичем на једној од бесплатних тура. Водич Јацек уз енглески, коришћен на тури, говори и српски (чак га и предаје) и интересантно и духовито нас је провео кроз историју Пољске. Успут је рекао и понешто и о менталитету Пољака, њиховом непоштовању прописа, односима са суседним земљама, фудбалу као вечној теми за прављење шала на сопствени рачун…

Пољаци су платили велику цену устанка, који су пред крај Другог светског рата подигли у окупираној Варшави, након чега је град практично сравњен са земљом. Стари град је био комплетно уништен, тако да је све што данас постоји заправо реконструкција тога како је он некада изгледао. У импресивном и богатом Музеју устанка могу се схватити размере ове трагедије у којој је у неколико месеци борби становништво десетковано а град комплетно уништен.

Црвени вепар

Данашња Варшава је велики и модеран, динамичан и ужурбан град. О томе колико се град променио сведочи и мноштво ресторана. „Црвени вепар” је познат по ентеријеру који подсећа на деценије припадности Источном блоку, „Фолк господа“ је отмени ресторан са пољском кухињом, а ту су и индијски, али и кинески, јапански па многобројни ресторани европских кухиња, као и многи други који граду дају ту космополитску димензију. Да поменем и једну сјајну посластичарницу, традиционалну и елегантну „Телимену”.

Додајте свему овоме још неколико одличних музеја, палата и више цркава различитих архитектонских стилова, неколико великих и дивних паркова, (највећи је Краљевски, са палатом и спомеником Шопену), па Споменик незнаном јунаку се вечним пламеном… Много је тога што вреди видети и што говори о граду који је након Другог светског рата дословно никао из пепела да би данас постао центар модерне Пољске.