Три и по деценије дома на Бежанијској коси

На „Бе­жа­ниј­ској ко­си” жи­ви око 600 ко­ри­сни­ка чи­ја је про­сеч­на ста­рост из­над 80 го­ди­на, док у Ге­рон­то­ло­шком цен­тру „Бе­о­град” укуп­но има 1.200 ста­на­ра, рас­по­ре­ђе­них у че­ти­ри до­ма. Пр­ва же­на ге­рон­то­ло­шког цен­тра на­гла­ша­ва и да су ко­ри­сни­ци за­до­вољ­ни услу­га­ма ко­је до­би­ја­ју по­го­то­во због ме­ди­цин­ске не­ге и за­шти­те ко­ја је на за­вид­ном ни­воу. 

– О њи­ма бри­не 106 здрав­стве­них рад­ни­ка и 123 не­го­ва­те­љи­це. Они су нам пре­ко по­треб­ни, јер од 1.200 ко­ри­сни­ка њих 850 зах­те­ва нај­ви­ши сте­пен по­др­шке. До пре са­мо де­сет го­ди­на, од­нос је био обр­нут. Са­мо тре­ћи­на ста­на­ра је би­ла за­ви­сна од ту­ђе не­ге – при­се­ћа се Ми­ши­ће­ва. 

Ста­ње у оста­лим до­мо­ви­ма – два су на Ка­ра­бур­ми и је­дан на Во­ждов­цу – стан­дард­но је до­бро, јер се објек­ти ре­дов­но одр­жа­ва­ју. У во­ждо­вач­ком кут­ку за се­ни­о­ре има­ју про­блем са кров­ном кон­струк­ци­јом, исти слу­чај је и са де­лом кро­ва у Ста­ци­о­на­ру у Диљ­ској ули­ци. 

– До­бра вест је да је у овој го­ди­ни из др­жав­не ка­се из­дво­је­но 80 ми­ли­о­на ди­на­ра за об­но­ву кро­ва у до­му „Бе­жа­ниј­ска ко­са”. Кон­ку­ри­са­ли смо и код кан­це­ла­ри­је за јав­на ула­га­ња, та­ко да у 2018. оче­ку­је­мо но­вац за об­но­ву дру­гих обје­ка­та. Ду­го ни­су ре­но­ви­ра­на ку­па­ти­ла, ин­ста­ла­ци­је су одав­но до­тра­ја­ле, као и пе­шач­ке ста­зе. По­треб­на нам је и но­ви­ја ме­ди­цин­ска и опре­ма за ку­хи­ње – на­бра­ја Ми­ши­ће­ва и под­се­ћа да се у ми­ну­лим го­ди­на­ма ра­ди­ло на уна­пре­ђе­њу здрав­стве­не опре­ме, па су за цен­тар та­ко на­ба­вље­ни ул­тра­звуч­ни и елек­тро­а­па­рат за фи­зи­кал­ну те­ра­пи­ју, ко­лор до­плер... 

У ге­рон­то­ло­шком цен­тру по­сто­ји и оде­ље­ње за де­мент­не, а обо­ле­ли од Ал­цхај­ме­ро­ве бо­ле­сти мо­гу да ра­чу­на­ју на струч­ну, ле­кар­ску и по­моћ не­го­ва­те­љи­ца на две ло­ка­ци­је у пре­сто­ни­ци – у До­му „Бе­жа­ниј­ска ко­са” и Ста­ци­о­на­ру на Ка­ра­бур­ми. Услу­га у про­се­ку ко­шта око 40.000 ди­на­ра ме­сеч­но, али и по­ред то­га су­гра­ђа­ни ве­о­ма те­шко мо­гу да обез­бе­де ме­сто за свог чла­на по­ро­ди­це. Раз­лог је увек исти – не­до­во­љан број ме­ста за сме­штај обо­ле­лих, по­себ­но оних по­крет­них. 

– При­ти­сак је ве­ли­ки, ка­па­ци­те­ти огра­ни­че­ни. У овом тре­нут­ку 30 до 35 осо­ба ко­је па­те од Ал­цхај­ме­ро­ве бо­ле­сти че­ка на сме­штај у на­шу уста­но­ву, али ми ту ни­шта не мо­же­мо да пре­ду­зме­мо. Од ве­ли­ког зна­ча­ја би би­ло да и ло­кал­на за­јед­ни­ца по­мог­не, ре­ци­мо отва­ра­њем днев­ног бо­рав­ка за ста­ре – на­во­ди Су­за­на Ми­шић и под­се­ћа да у бе­о­град­ској уста­но­ви има ме­ста за 62 по­крет­на и 130 не­по­крет­них де­мент­них осо­ба.

Клу­бо­ви оку­пља­ју 6.500 чла­но­ва

Под окри­љем Ге­рон­то­ло­шког цен­тра „Бе­о­град” тре­нут­но ра­ди и 26 клу­бо­ва за ста­ре са 6.500 чла­но­ва, а до кра­ја на­ред­не го­ди­не пла­ни­ра­но је да у пре­сто­ни­ци бу­де у функ­ци­ји 30 та­квих ку­та­ка за се­ни­о­ре. По­сто­ји и 14 пунк­то­ва услу­ге „по­моћ у ку­ћи” на ко­ју мо­же да ра­чу­на око 2.500 ко­ри­сни­ка. Са­мо у овој го­ди­ни спи­ску ко­ри­сни­ка при­дру­жи­ла се 431 но­ва осо­ба. О сви­ма њи­ма бри­не 650 ге­рон­то­до­ма­ћи­ца, али је и да­ље ве­ли­ки про­блем ли­ста че­ка­ња. Око чак 800 жи­те­ља глав­ног гра­да ни­је укљу­че­но у овај про­грам. Це­на са­та ра­да ге­рон­то­до­ма­ћи­це ни­је се ме­ња­ла го­ди­на­ма и из­но­си 26 ди­на­ра.