Све мање спавамо и сањамо

Због бр­зог на­чи­на жи­во­та и број­них оба­ве­за ко­је има­ју, љу­ди све ма­ње спа­ва­ју а при­том ни­шта не са­ња­ју. Ис­тра­жи­ва­чи су от­кри­ли да у про­се­ку сва­ка тре­ћа осо­ба не спа­ва до­вољ­но и не­ма ни­ка­кве сно­ве.

Та епи­де­ми­ја не­са­ња­ња ни­је до­бра за пси­хич­ко и фи­зич­ко здра­вље љу­ди, због че­га по­сле од­ре­ђе­ног вре­ме­на мо­ра­ју да по­тра­же по­моћ струч­ња­ка. У то­ку да­на мо­зак се пре­тр­па ин­фо­р­ма­ци­ја­ма а то­ком про­це­са спа­ва­ња се „чи­сти”. 

Ка­ко пре­но­си „Деј­ли мејл”, РЕМ фа­за спа­ва­ња ви­ше од свих оста­лих ути­че на раз­ли­чи­те аспек­те људ­ске ана­то­ми­је, па би на ду­ге ста­зе не­са­ни­ца мо­гла да иза­зо­ве и де­пре­си­ју. 

Ле­ка­ри по­ја­шња­ва­ју да док спа­ва­мо „про­ла­зи­мо” кроз че­ти­ри фа­зе спа­ва­ња, ко­је се по­на­вља­ју не­ко­ли­ко пу­та, али са­ња­мо углав­ном то­ком че­твр­те фа­зе, ко­ја се на­зи­ва РЕМ. Упр­кос број­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма, струч­ња­ци и да­ље не зна­ју од­го­вор на пи­та­ње за­што за­пра­во са­ња­мо.

Но­ва сту­ди­ја је до­ка­за­ла да се нај­ви­ше од­ма­ра­мо не­по­сред­но пре не­го што на­сту­пи РЕМ фа­за. 

Пре­ма ре­чи­ма пу­ков­ни­ка про­фе­со­ра др Ран­ка Ра­и­че­ви­ћа, на­чел­ни­ка Кли­ни­ке за не­у­ро­ло­ги­ју Вој­но­ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је, ова­ква ис­тра­жи­ва­ња су увек за­ни­мљи­ва јер ово по­ље ме­ди­ци­не увек ну­ди не­ка но­ва са­зна­ња ко­ја су зна­чај­на ка­ко би се по­мо­гло па­ци­јен­ти­ма. 

– Про­блем је што мно­ги љу­ди са­ња­ју али се ка­да уста­ну то­га не се­ћа­ју. Чак и ка­да ура­ди­мо ди­јаг­но­стич­ке пре­гле­де и над­гле­да­мо их то­ком но­ћи на спе­ци­фич­ним сни­ма­њи­ма до­би­ја­мо слич­не на­ла­зе код оних ко­ји не мо­гу да са­ња­ју и оних ко­ји то чи­не али се не се­ћа­ју. Си­гу­ран сам да по­сто­ји ве­за из­ме­ђу оп­те­ре­ће­но­сти љу­ди број­ним оба­ве­за­ма и не­са­ња­ња – на­гла­ша­ва др Ра­и­че­вић.

Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да не­са­ни­ца и не­са­ња­ње до­во­де до по­ве­ћа­ња ри­зи­ка од по­ја­ве упа­ла, осе­тљи­во­сти на бол, го­ја­зно­сти и про­бле­ма са пам­ће­њем, али и де­мен­ци­је и Ал­цхај­ме­ро­ве бо­ле­сти. На­уч­ни­ци по­ве­за­ност не­спа­ва­ња, не­са­ња­ња и де­мен­ци­је, ту­ма­че ти­ме да се то­ком не­до­стат­ка сна ства­ра спе­ци­фи­чан хе­миј­ски про­цес ко­ји оме­та ког­ни­тив­не функ­ци­је и уни­шта­ва од­ре­ђе­не де­ло­ве мо­зга. За­то се они у ис­тра­жи­ва­њи­ма во­де кључ­ном ре­че­ни­цом: Ако не са­ња­мо, не мо­же­мо ни да пам­ти­мо.

– Сан тро­ши од­ре­ђе­ну енер­ги­ју и ве­о­ма је ва­жан али не ми­слим да је баш мно­го штет­но то ако ле­по спа­ва­мо а не са­ња­мо. Љу­ди ко­ји са­ња­ју обич­но у сно­ви­ма пре­жи­вља­ва­ју не­ки до­га­ђај ко­ји им се до­го­дио тог да­на или не­што што их оп­те­ре­ћу­је, да­кле пре­жи­вља­ва­ју не­што. Де­ша­ва се, као у слу­ча­ју пост­тра­у­мат­ског син­дро­ма, да љу­ди са­ња­ју стал­но не­што што су пре­жи­ве­ли не­га­тив­но на при­мер у то­ку ра­та – ка­же др Ра­и­че­вић.

По­се­бан про­блем има­ју осо­бе ко­је за­спу без про­бле­ма али се у то­ку но­ћи про­бу­де и не мо­гу по­но­во да уто­ну у сан. Та­да обич­но гле­да­ју те­ле­ви­зор, игра­ју игри­це на ра­чу­на­ру, је­ду, чи­та­ју књи­гу… А он­да ују­тру, пот­пу­но умор­ни, кре­ну да се спре­ма­ју за по­сао и због умо­ра те­шко „из­гу­ра­ју” дан.

– У том слу­ча­ју по­сто­ји про­блем из­о­стан­ка од­ре­ђе­не фа­зе спа­ва­ња, нај­че­шће ду­бо­ког сна ко­ји је нај­про­дук­тив­ни­ји за мо­зак. По­сле­ди­це та­кве по­ја­ве мо­гу да бу­ду опа­сне. Осо­ба се нај­пре за­ма­ра, што је во­ди у де­пре­си­ју и пси­хо­со­мат­ске по­ре­ме­ћа­је. За­то је ва­жно да се на вре­ме ре­а­гу­је. Та­квим љу­ди­ма са­ве­ту­је­мо да ни­ка­ко не спа­ва­ју по­под­не и да се ба­ве фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма а уко­ли­ко ду­же вре­ме тра­је по­ре­ме­ћај да­је­мо им да по­пи­ју и од­ре­ђе­не се­да­ти­ве. Нај­го­ре је ако у та­квом ста­њу не­спа­ва­ња сва­ке но­ћи мно­го је­ду јер то до­дат­но ути­че на по­ре­ме­ћај ор­га­на за ва­ре­ње – ис­ти­че др Ра­и­че­вић.

Не­до­вољ­но сна мо­же да иза­зо­ве хор­мон­ски дис­ба­ланс, осла­би иму­ни­тет и до­ве­де до то­га да по­ста­не­мо под­ло­жни ра­зним вр­ста­ма ин­фек­ци­ја. Ин­те­ре­сант­но је да од 36 до 58 од­сто љу­ди ко­ји има­ју про­бле­ме са спа­ва­њем па­те и од ми­гре­не. Уко­ли­ко не­ко ду­же вре­ме па­ти због по­ре­ме­ћа­ја сна, мо­же да има за­ма­гље­ни вид, или да до­жи­ви то да му се пред очи­ма по­ја­вљу­ју дво­стру­ке сли­ке. У овом слу­ча­ју тре­ба да бу­ду за­бри­ну­ти и љу­ди ко­ји су нон-стоп бо­ле­сни од ра­зних пре­хла­да а не зна­ју раз­лог то­ме. Ле­ка­ри упо­зо­ра­ва­ју да не­до­вољ­но сна и ту има кљу­чан ути­цај. 

Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да љу­ди у про­се­ку спа­ва­ју око 6, 8 са­ти и да ка­сно од­ла­зе на по­чи­нак. Иде­ал­но би би­ло ка­да би се на спа­ва­ње ишло око 22 са­та и уста­ја­ло око се­дам ча­со­ва.

Шта нам го­во­ре сно­ви

Сно­ви пред­ста­вља­ју за­пра­во кра­љев­ски пут у не­све­сно, што је де­фи­ни­сао Сиг­мунд Фројд, об­ја­шња­ва пси­хо­лог Алек­сан­дра Јан­ко­вић. За љу­де ко­ји има­ју про­бле­ма са сно­ви­ма ва­жну уло­гу има­ју пси­хо­ло­зи и пси­хо­те­ра­пе­у­ти ко­ји им по­ма­жу да про­ник­ну у про­бле­ме ко­ји их му­че, а ре­флек­ту­ју се кроз сно­ве. Че­сто се код љу­ди у сно­ви­ма по­ја­вљу­ју фру­стра­ци­је и не­све­сне по­тре­бе, а љу­ди се не­кад по­хва­ле и ти­ме да су има­ли про­роч­ке сно­ве. 

– Ако је не­ко не­што са­њао а то се об­и­сти­ни­ло, не зна­чи да је он про­рок и не тре­ба се­бе да гло­ри­фи­ку­је. Ту је реч о про­до­ру не­све­сних са­др­жа­ја ко­ји ни­су под све­сном кон­тро­лом. У сно­ви­ма се ина­че по­ја­вљу­ју за­до­во­ље­ња не­ких на­ших же­ља. На при­мер, де­те же­ле да до­би­је би­цикл и са­ња да је упра­во до­би­ло тај по­клон. Код од­ра­слих је си­ту­а­ци­ја не­што дру­га­чи­ја јер не зна­ју сви љу­ди шта тач­но же­ле. Че­сто они ко­ји има­ју страх од смр­ти са­ња­ју пре­ми­ну­ле осо­бе – ис­ти­че Јан­ко­ви­ће­ва.

Де­ша­ва се да љу­ди ко­ји увек же­ле да се пред­ста­ве у нај­бо­љем све­тлу не же­ле да се су­о­че са соп­стве­ном ра­њи­во­шћу на ја­ви па за­то са­ња­ју не­што на шта су „сла­би”. Кључ­но је да се осо­ба за­пи­та за­што не­што са­ња. Ре­ци­мо, ако са­ња да не мо­же да по­тр­чи чи­ње­ни­ца је да се не­где „за­ко­чи­ла” у жи­во­ту. Пре­по­ру­ка ни­је да се на бап­ски на­чин, ка­же на­ша са­го­вор­ни­ца, ту­ма­че сно­ви већ да се по­тра­жи по­моћ струч­ња­ка.

– Ако не же­ле да до­ђу код пси­хо­ло­га, не­ка се по­ве­ре бли­ском при­ја­те­љу. Де­ша­ва се не­кад да у раз­го­во­ру схва­те да има­ју исте сно­ве. А они ко­ји уоп­ште не са­ња­ју су у дру­гој вр­сти про­бле­ма. То се де­ша­ва за­то што се љу­ди све ви­ше за­пу­шта­ју, ма­ло се ба­ве со­бом и има­ју за­не­ма­ре­ну мен­тал­ну хи­ги­је­ну – за­кљу­чи­ла је Јан­ко­ви­ће­ва.