Судбина је хтела да се вратим на „Дедиње”

Осећам се као да нисам ни одлазио с Дедиња и да је ових дугачких 17 година заправо представљало један дужи годишњи одмор, истиче у разговору за наш лист професор др Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” којег је Влада крајем септембра поставила на ово место.

Професор Бојић је лични лекар Војислава Шешеља, некадашњи министар здравља, а у јавности је запамћен као некадашњи члан ЈУЛ-а, партије Мире Марковић. Поменутом клиником управљао је од 1992. до 2000. године, а смењен је само један дан након свргавања Слободана Милошевића с власти.

Непосредно након његовог повратка на „Дедиње” многи медији су известили да се министар здравља Златибор Лончар жестоко противио његовом постављењу. Међутим, професор Бојић каже да нема сазнања о томе.

– Напротив, мислим да ми је министар Лончар својим јавним наступом пружио подршку и дао шансу да водим ову кућу – кратко је прокоментарисао наш саговорник.

У разговору за наш лист најављује да ће на институту бити обновљен програм трансплантације срца, а да је након његовог доласка отворена пета хируршка сала, која је годинама није радила. То значи да се у овој болници сада може урадити додатних 500 операција на срцу.

– Наш лекарски тим спреман је да већ сутра уради трансплантацију срца. Такође, после паузе од 20 године, уградићемо прво парцијално вештачко срце код два пацијента. Спровели смо невероватан медицински подухват у сфери лечења срчаних аритмија, поремећаја срчаног ритма. Специјалним запушачима прошли смо кроз препонску вену право до срчане преткоморе у коју смо ставили запушач који спречава стварање тромба. Тај захват урађен је код три пацијенткиње, које се одлично осећају – каже директор „Дедиња”, уз објашњење да је реч о интервенцији која код нас до сада није изведена и која је веома скупа, због високе цене материјала. Поменуте три интервенције обављене су захваљујући донацијама из иностранства, али др Бојић напомиње да се нада да ће Републички фонд за здравствено осигурање издвојити део средстава неопходних за овај захват. У иностранству та интервенција кошта око 8.000 евра, а код нас би, како каже, могла да буде двоструко јевтинија.

Када је у питању изградња нове зграде института, што је била својеврсна опсесија професора Бојића, влада је уврстила „Дедиње 2” на списак инвестиција од јавног значаја у здравству за 2018. године. Болница је прикупила сву документацију и заједно са Саобраћајним институтом ЦИП завршава ревизију пројекта, након чега ће бити поднет захтев за издавање грађевинске дозволе. Реч је о инвестицији вредној око 40 милиона евра.

Бојић напомиње да се вратио у своју кућу и да је на првом састанку подсетио сараднике на разлоге свог одласка.

– Историја ће одлучити шта је револуција донела „Дедињу”, али је судбина хтела да се вратим на започети посао. Веома ми је важно да зграда „Дедиња 2” буде завршена. Никада нисам спроводио реваншизам, тако да сада немам проблеме ни са једним запосленим – речи су професора Бојића, који додаје да они који су га познавали нису имали проблем да се навикну на његов рад, а остали се брзо привикавају.

На наше питање да ли се и даље спроводи чувене ванредне контроле одговара да заиста понекад дође на клинику у сред ноћи. Никога не буди, али, како каже, проверава како болница функционише, какав је однос према пацијентима.

– Не желим да утерујем страх колегама, већ желим да им покажем како би требало да се понашају према сваком пацијенту– додаје наш саговорник.

Подсећа да је рак рана ове установе недостатак простора. Пацијенти неретко падају у несвест због недостатка ваздуха у скученим амбулантама и чекаоницама, а у тим условима лакше се преносе и различите инфекције.

Славе четири деценије постојања

Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње” крајем јануара ће прославити 40 година постојања, а професор др Милован Бојић каже да види ову кућу као будући национални центар за срце и крвне судове. До сада је на овој клиници урађено више од 50.000 операција на отвореном срцу, 60.0000 васкуларних операција и 100.000 интервенција. На „Дедињу” је први пут на простору старе Југославије уграђен пејсмејкер, а 1995. године уграђено је прво парцијално вештачко срце. Деведесетих година обављене су трансплантације срца и јетре, што је овим пацијентима продужило живот за више од 20 година. Када је реч о финансијском стању, Бојић напомиње да нису истините тврдње да га је на рачуну ове куће чекало седам милиона евра, јер је реч о двоструко мањој суми. То не значи, како каже, да је ова болница лоше пословала.