Банкрот „Будимке” после 70 година

Дошао је банкрот као тужан крај једне производне приче дуге седам деценија или, можда, прилика да се лакше дође до купца онога што је од „Будимке” остало (производни погони за сокове, џемове, концентрате, поврће, товилиште, кланица, хладњача на око 3.000 квадрата, малињаци и јабучњаци на 11 хектара и друго). Одговор на ту недоумицу даће време, с тим што нам стечајни судија у поступку за „Будимку” Миљко Мићовић потврђује да има купаца заинтересованих за имовину предузећа:

– До фебруара би требало да се обави процена имовине, а потом и продаја. Известан проблем у томе појавио се због подношења захтева за реституцију парцела које је користила „Будимка”. Што се тиче купаца имовине, заинтересованих има. Најчешће се помињу Кинези. Знам да је држави, односно Министарству привреде, и те како стало да се све око „Будимке” што пре заврши с обзиром на то да им се јављају заинтересовани купци, међу којима су и инострани – истиче судија Мићовић.

У Кини је заинтересованост за „Будимку” исказана прошле године, приликом састанка Александра Вучића са гувернером кинеске провинције Хебеј Чангом Ђингвејом. Речено је тада да једна кинеска компанија из провинције Хебеј намерава да купи „Будимку” и потпуно обнови ову фабрику, са активацијом комплетне кооперантске мреже од преко 5.000 газдинстава која би пожешку фабрику снабдевала воћем и поврћем. Да ли после банкрота то може бити остварено, остаје да се види.

По речима судије Мићовића, будући купац ће свакако морати да уложи новац у обнављање погона. С тим што сада нема обавезу да задржи ранији производни програм „Будимке”, а може и да промени делатност.

Тако је, дакле, присутна и могућност да сасвим нестане бренд „Будимке”, у дужем периоду значајно позициониран на тржишту. Присутан у више држава, симбол квалитетних а јефтиних сокова (последњих година литар њеног сока од јабуке могао се у трговинама купити и за пола евра), џемова, прерађевина од поврћа, месних конзерви и другог. Можда су, како Пожежани претпостављају, управо та својства у ово време немилосрдне тржишне утакмице гурнула „Будимку” (којој су недостајала „политичко-привредна леђа”) у пропаст, да моћнијим конкурентима не обара цену производа.

Остаће, упркос свему, упамћено да је та пожешка фирма основана у овом пољопривредном крају 1947. године као Фабрика конзерви „Будимка”, на почетку са 80 радника. Развијала се, стварала нове производе и освајала тржишта, некад имала стотине запослених, кооперанте бројала у хиљадама, била ослонац развоја пољопривреде овог дела Србије. Али неуспела приватизација довела ју је у озбиљне проблеме и заустављање производње, да би уз помоћ државе почетком ове деценије производња била обновљена и део тржишта поново освојен. Увек је, међутим, нешто било јаче од оних што су се трудили да „Будимка” опстане, па су јој се дугови гомилали. Исход је стечај у прошлој години, с прекидом рада за свих 87 стално запослених, свега седам више него што је „Будимка” имала на свом почетку пре седам деценија.

А у Пожеги, већ уморни од апела за спас своје највеће фабрике, са сетом на рафовима трговина гледају тегле с џемом хрватске „Подравке” на чијим поклопцима пише: „Традиција од 1947. године”. На питање зашто ту нису и џемови „Будимке”, са једнако дугом традицијом, не знају одговор.