Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Привредници десет година чекали пореске олакшице

Усвојен пакет закона, којим се повећава неопорезиви део зараде са 11.790 на 15.000 динара, али и уводе погодности за почетнике
Увођење подстицаја за почетнике у пословању кључна је новина и једна од најважнијих мера из сета пореских закона (Фото Д. Јевремовић)

Од како је 2008. године кренула финансијска криза готово да није прошао ниједан састанак представника власти и привреде, а да са друге стране стола није стигао захтев да се смање пореска растерећења. Последњу такву шансу Србија је пропустила 2010. године, у време када је министарка финансија била Диана Драгутиновић, када је одбијен њен предлог да се смање намети на рад и капитал, али и да се истовремено повећа ПДВ. Пре два дана парламент је усвојио пакет пореских закона, којим се повећава неопорезиви део зараде са 11.790 на 15.000 динара. Највећи ефекат те измене одразиће се на око 350.000 радника у Србији који примају минималну зараду. Новим прописима уводи се и низ олакшица за почетнике у бизнису. Како је јуче саопштила влада, усвајање ових прописа омогућиће боље пословно окружење, мање намете за привреду и боље услове за веће запошљавање.

Драгољуб Рајић, председник Уније послодаваца, каже да је чињеница да привредници ове вести чекају већ деценију, али и да уколико тежимо ка економском расту који је већи од три одсто онда захватање од привреде мора и даље да се смањује.

– Имали смо обећaње од министарa Душана Вујовића да од повећања минималца, с једне стране и повећања неопорезивог дела зараде буџет неће приходовати и то се и догодило – каже Рајић.

Према рачуници Фискалног савета, ове мере ће државну благајну коштати 10 милијарди динара. Међутим, они додају и то да се у наредне три године отвара и нови простор за додатно смањење пореза. Могуће је, додају, фино подешавање пореског оптерећења рада.

Увођење подстицаја за почетнике у пословању кључна је новина и једна од најважнијих мера из сета пореских закона. Она се односи на особе које су, у претходних годину дана, завршиле средњу школу, факултет или су, као незапослени, дуже од шест месеци на евиденцији Националне службе за запошљавање. Ти подстицаји омогућени су изменама Закона о порезу на доходак грађана и Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање. Они који почињу са обављањем сопствене делатности добиће додатни подстицај, јер ће бити ослобођени плаћања пореза на зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање у години оснивања предузећа и у наредној години. Новина се односи на зараду оснивача предузетничке радње и плате до девет новозапослених особа, које такође морају да буду тек свршени средњошколци, студенти или особе са евиденције НСЗ. Примена мере почиње у октобру 2018. и важиће за предузетнике у режиму исплате личне зараде.

Aнализa НАЛЕД-а показује да уштеде, које ће по овом основу остварити предузетници, иду и до 250.000 динара годишње по особи код исплате минималне зараде.

Подстицаји по новозапосленом раднику остаће на снази

до краја 2019. године и то тако што ће предузетници имати право на повраћај плаћеног пореза и доприноса од 65 одсто до 75 одсто.

Порески стручњак Милица Бисић, каже да је изменама сета пореских закона намера предлагача била да се појединим пореским олакшицама подстакне запошљавање и отпочињање новог посла.

Уколико се бруто зарада не мења, запослени ће кући носити већу плату. Међутим, уколико послодавац одлучи да не повећа нето зараду запосленом, онда ће себи смањити трошкове, јер ће бруто зарада (са порезима и доприносима) морати да буде нижа.

– Циљ већине ових предложених мера је да се поспеши легално запошљавање, односно смањи рад на црно како би се побољшао положај незапослених, односно оних која раде, али нису пријављени на обавезно социјално осигурање.

Истовремено предложене мере представљају наставак реформе пословног окружења чији је циљ смањење ризика и трошкова пословања – закључује наша саговорница.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Привредник
Апсолутни промашај и продавање магле. Тужно је да се оваква осредња вест пласира као нешто револуционарно. Домаћим привредницима који не држе своје запослене на минималцу ово ништа не значи. Ако хоћете да нам помогнете донесите одлуку да се у наредних 10 година порези и доприноси смање са садашњих 68% на 35%. Нека сваке године смањују по мало. Народ ће имати више пара да троши што значи да ће приход од ПДВ-а скочити.
Radovan
Da li primecujete sta je ovde frapantno ? Pa podatak da u Srbiji 350.000 radnika prima minimalnu zaradu !!!! A nas zavod nam saopstava " Zaposlenost je povećana isključivo kod lica sa nižim i srednjim nivoom obrazovanja, dok je broj zaposlenih sa visokim obrazovanjem smanjen" !!!! Da li gresim ako mislim da su to beraci i drugi sezonski radnici ?? Ovi sa nizim obrazovanjem. A oni drugi (obrazovani) odose svi pa eto otkuda "smanjen broj". Izvinjavam se sto primecujem.
Милан
Значи 10% од 3210 дин је 321 дин ето толико је то растерећење, иначе порезе разне доприносе и свакакве намете плаћате више пута док се на крају не дође до ваше зараде, а онда када троште ту зараду на сваки потрошен динар платићете 20%, ако нешто имате и на то ће те платити порез... због толиког гушења привреда је у јадном стању број запослених у непосредној индустријској производњи осам пута је мањи него 1989.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.