Рат убија и љубав и брак
Прошло је више од две деценије од завршетка ратних сукоба на просторима бивше СФРЈ, а о њима се у јавности и даље највише говори кроз призму хашких оптужница и казни. Мало је истраживања о томе какве су све промене и несреће ови сукоби донели становништву. Једна од тих невоља су разводи мешовитих, такозваних вишенационалних бракова. Утисак је да их је, под утицајем укупне друштвене климе и индуковане међунационалне мржње, било више него што је уобичајено и то је једна од тужних последица ратних сукоба: непријатељства међу нацијама раздвајала су не само дојучерашње „братске” републике, пријатеље и кумове, већ и брачне партнере.
Да ли је развода вишенационалних бракова током ратних година заиста било више? Тешко је тако нешто са сигурношћу рећи, мада су судије који су деведесетих година разводиле бракове, и једнонационалне и вишенационалне, о томе понешто знале. Утиске о томе вероватно су имали и службеници амбасада неких западних земаља, који су тих ратних година били суочени с порастом броја захтева за усељеничке визе, и то баш вишенационалних породица.
Ми смо, међутим, покушали да уз помоћ статистике утврдимо да ли је на простору бивше заједничке државе у ратним деведесетим заиста било више етнички мешовитих развода него што је то уобичајено и дошли смо до закључка – да их је било. Додуше, тај закључак износимо с резервом, јер располажемо само парцијалним подацима који то потврђују. То је и разумљиво, јер у ратним годинама није било прецизних евиденција, што се пре свега односи на Босну и Херцеговину, чији статистички заводи данас имају податке о разводима по етничкој припадности мужа и жене до 1990. и после 1997/8, али не и током ратног периода. Игром случаја, ни Србија нема податке, али за период пре 1990. (део документације тренутно је недоступан), па је показатеље о разводима бракова после 1990. немогуће упоређивати с годинама пре тога.
Једино Државни статистички завод Хрватске располаже серијом података од 1977. године, мада и за ову републику подаци од 1991. до 1997. нису са целог подручја. Међутим, и оскудни налази до којих смо дошли захваљујући истраживању др Сњежане Мрђен, професорке Свеучилишта у Задру, показују да је рат на простору бивше заједничке државе разарао вишенационалне бракове, и то је, ако се изузму страдања невиних људи и уништавање њихове имовине, једна од најтежих последица ових оружаних сукоба: породице су се раздвајале, деца су остајала далеко од једног од родитеља и цео њихов живот попримио је нови, нежељени смер.
Професорка Мрђен каже да из демографске и социолошке литературе произлази да су бракови супружника исте националности готово увек стабилнији од бракова супружника различите националности. То показује и статистика за бивши југословенски простор. У периоду од 1990. до 2015, у Србији, Хрватској, Федерацији БиХ и Републици Српској, у сваком периоду било је процентуално више развода етнички мешовитих бракова него оних једнонационалних.
А тих ратних етнички мешовитих развода почетком деведесетих година било је двоструко више у односу на једнонационалне, што указује на њихову изразиту нестабилност за време ратних прилика. То нарочито долази до изражаја у Хрватској, у којој је било 38 одсто вишенационалних, наспрам 17 одсто једнонационалних развода.
Да ли је сличног раста броја вишенационалних развода у истом периоду било и у другим републикама? Србија у првој половини деведесетих, као и Хрватска, бележи већи удео вишенационалних развода (око 23 одсто) него у другој половини деведесетих. Тако је у 1991. години забележено највише хетерогамних развода, 35 одсто, што опет ствара утисак да су тадашње друштвене околности, иако Србија формално није била у рату, допринеле порасту броја прекида вишенационалних брачних веза. Овде би поново требало имати у виду напомену да Србија тренутно не располаже подацима о разводима током осамдесетих година, како би се добио бољи увид у ситуацију пре 1990.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
