Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Болнице заштићене од заплене имовине

Измене и допуне Закона о јавној својини, који је тренутно у скупштинској процедури, прописују да извршитељи неће више моћи да плене покретну и непокретну имовину здравствених установа
КБЦ „Дра­ги­ша Ми­шо­вић” на земљишту које потражују наследници бивших власника (Фото Д. Јевремовић)

Извршитељи више неће моћи да плене амбулантна возила, кревете и апарате у болницама и домовима здравља, новине су које доносе Измене Закона о јавној својини, који је тренутно у скупштинској процедури.

У члану 16 овог документа дословце је наведено да: „Предмет принудног извршења не могу бити ни покретне ни непокретне ствари које користе здравствене установе из Плана мреже здравствених установа”.

Међутим, то не значи да болнице и домови здравља неће морати да плате дуговања, али ће она највероватније бити намиривана искључиво повлачењем новца са рачуна.

Нови прописи заштитиће и имовину КБЦ „Др Драгиша Мишовић”, којем су ове године неколико пута на врата куцали извршитељи, најављујући пленидбу по правоснажној извршној пресуди у корист Симониде Танасијевић. Виши суд вратио је у јулу овај предмет на поновно суђење, па су запослени у овој кући, барем накратко, одахнули.

Др Радислав Шћепановић, директор КБЦ „Драгиша Мишовић”, није желео за наш лист да коментарише измене законских одредби већ је кратко рекао да чекају почетак новог судског процеса.

Наиме, медији су већ увелико известили да је КБЦ „Др Драгиша Мишовић” исплатио Симониди Танасијевићевој око три милиона динара као накнаду за 12 ари плаца који је одузет њеној породици у складу са Законом о експропријацији.

Држава је, на име накнаде за одузето земљиште, Танасијевићевој требало да исплати око 1,1 милион евра. Са рачуна болнице су пре више од годину и по скинута три милиона динара и од тада је КБЦ био у блокади. Затим је најављена пленидба имовине која, на срећу, никада није спроведена.

Миле Антић, представник Мреже за реституцију, каже за наш лист да ће болница свакако морати да исплати накнаду штете Симониди Танасијевић, јер је плац који је одузет њеној породици продат мимо важећих прописа.

– Овој породици земљиште је одузето 26. децембра 1959. године и додељено на управљање Општини Савски венац, тадашњој друштвено-политичкој заједници. Ова експропријација извршена је за потребе изградње болничке зграде при КБЦ „Драгиша Мишовић”. Међутим, на овом плацу никада није изграђена болница, већ је земљиште продато Дому часних сестара, а потом је прешло у руке Грађевинског предузећа „Колинг” – објашњава Антић у разговору за наш лист.

Он упозорава да је земљиште одузето за потребе јавног интереса, али да држава никада није остварила ту намеру. Баш због тога, наследници имају право на исплату накнаде у складу са тржишном вредношћу земљишта.

– Сви купопродајни уговори између болнице и Дома часних средстава, или предузећа „Колинг”, су ништавни. Овим парчетом земље није се смело трговати. Та парцела је данас својина предузећа „Колинг”, а они су право коришћења успели да конвертују у право својине, не плативши држави ни динар. Осим тога, успели су да се прошире и, уместо са 12 ари, сада располажу са више од 23 ара земљишта. Неко из бившег руководства болнице морао је то да одбори – додаје наш саговорник, уз напомену да овај случај баца значајну сенку на рад надлежних служби.

Републичка дирекција за имовину, како каже Антић, очигледно је обманула Министарство правде јер је прошле године из Акционог плана владе за спровођење антикорупцијске стратегије успела да избаци део о потреби преиспитивања „конверзија грађевинског земљишта”. Да је ова одредба остала, свакако бисмо сазнали много више о незаконитом трговању овим парчетом државне земље, вредним неколико милиона евра.

Парцела коју потражује Симонида Танасијевић налази се у непосредној близини КБЦ „Драгиша Мишовић”, у Кронштатској улици. Баш на овој адреси налази се пословна зграда предузећа „Колинг”, чија је површина око 400 метара квадратних. Према подацима Републичког геодетског завода, власник парцеле и зграде је управо ова компанија.

На мети извршитеља здравствене установе у Нишу, Врању, Ћуприји…

У последњих неколико година здравствене установе широм Србије биле су на мети извршитеља. Прошле године је пописан део возног парка Завода за хитну медицинску помоћ у Нишу. Потражилац је била Пореска управа, којој је ова установа дуговала око 1,2 милиона динара због неисплаћених пореских обавеза.

Пре годину дана заплењено је шест службених возила Здравственом центру Врање, по судској пресуди у корист др Милоша Петрушевића, из Хитне помоћи, који је потраживао неисплаћене зараде за чак четири године. Почетком ове године на врата Дома здравља у Ћуприји, чији је рачун био блокиран, закуцали су извршитељи, покушавајући да наплате дуговање у име једне веледрогерије.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milomir
Privatni, javni, mozemo da ih nazovemo i magicni, vanzemaljski, andjeoski, narandzasti, kako god hocete, izvrsitelji sprovode odluke SUDOVA DRZAVE SRBIJE. I stvarno bih voleo da cujem koji je to model koji zagovaraju oni koji su protiv toga da ono sto je presudjeno bude i sprovedeno u delo. Ili da ukinemo sudstvo, pa nece biti ni presuda ni izvrsenja. Pride bih voleo da znam i ime "genija" koji ih je u startu nazvao "privatnim" i time dao besplatnu municiju dezurnim staljinistima koji na rec "privatno" dobijaju fiziolosku reakciju.
Sasa Trajkovic
Država ponekad postane i sama sebi VUK, na krilima takozvanog liberalnog kapitalizma i bankarskog lobija uveli su privatrne izvršitelje koji svoj prljavi posao rade za svoj ali i za račun države ... a onda su se setili i da je država dužnik... sukob interesa ili nešto drugo? Voleo bih da je država imala malo više sluha za obične građane kojima se pleni imovina i ostaju na ulici zbog duga Banci.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Orginal ove bolnice podigla je grupa Skotskih sestara posle Prvog svetskog rata,predvodjenom Dr. Haveland, ( Novi Zeland) . Podigle su i druga znanja - Srpsku Majku u Arandjelovcu , sirotinsko obdaniste u Bajinoj Basti, Dom sirocadi u Raci kod Kragujevca i broj slicni ustanova. Komunisticke vlasti su posle 1945 unistile table osnivaca ustanova i dali im imena njihovi heroja. Ta su imena ostala i do dana,sto krsi prava i negira zaslugu oni koji su pomogli Srpskom narodu.To je neobicno vazno danas kada 51% Srba zive u diaspori. Njihova pomoc staroj domovini mora biti tamo zasto je namenjena sa jasnom oznakom zahvalnosti. Prvu bolnicu Skotske sestre su popdigje na Solunskom Frontu u seoskoj kuci u selu Jezero nedaleko od Kajmakcalana. Jedan od ranjenika kome su pomogli bio je i mladi Draza Mihailovic - dobrota pala u zaborav.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.