Дискриминација на основу старости
У свету живи 901 милион особа старијих од 60 година, а процењује се да ће до 2050. њихов број бити већи од две милијарде. У Србији они чине четвртину популације, док ће их за 32 године бити више од трећине, у односу на укупан број становника. Стручњаци подсећају да са повећањем броја сениора расте и ризик од њихове социјалне изолације.
Из тих разлога партнери на пројекту „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа” који се реализује у пет земаља западног Балкана, а којим координира Црвени крст Србије, определили су се за приступ који ће ојачати и мотивисати старије да буду активни чланови заједнице и преузму иницијативу у решавању проблема који се њих тичу. Њихов задатак је и да подстичу друштво на укључивање старијих у процес доношења одлука који су важна карика у заједници.
– Током двогодишње реализације пројеката постигнути су бројни циљеви. Старији су укључени у различите активности тако да се на старење не гледа само као на проблем, већ као на изазов развоја друштва. Други циљ пројекта је промена слике о старењу и старости: партнери настоје да заједнички говоре о старијима као хетерогеној групи која доприноси развоју друштва и међугенерацијској солидарности, али и да кроз волонтерске и професионалне активности помогну оним старијим женама и мушкарцима који су немоћни и у стању потребе – поручила је Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије, додајући да пројекат „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа” има још један важан сегмент, а то су такозвани микрогрантови кроз које је досегнуто 60 организација цивилног друштва у региону.
– У наредних десет месеци те организације ће развијати програме намењене старијим особама. Тиме ће се допринети побољшању квалитета живота старијих у различитим срединама – најавила је Миленовићева.
На конференцији „Социјална инклузија старијих – фактор ризика друштва” учествовала је и Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, која је говорила о индикаторима дискриминације старијих, подсетивши да је тај модел замишљен тако да пружи квантитативну меру изложености грађана дискриминацији.
Подсетила је и на то да је у току минуле године на адресу повереника стигло 75 притужби због дискриминације на основу старости, што чини 11,8 одсто од укупног броја поднетих притужби. На конференцији се могло чути и да је старосна доб трећи основ по броју поднетих притужби у 2016.
– Старији спадају међу најчешће дискриминисане групе у Србији, а главни узроци су негативна слика, стереотипи и предрасуде о њима. Зато смо идентификовали десет домена живота у којима се мери стање у остваривању равноправности. То су рад и запошљавање, потом домен образовања и стручног оспособљавања, социјална заштита, здравље, слобода и безбедност, приступ правди, учешће у заједници, култура, медији и информисање, учешће у политичком и јавном животу, и на крају инфраструктура – подсетила је повереница.
Када је реч о дискриминацији старијих у домену рада, најновији подаци показују да од запослених између 65 и 74 године чак 18,4 одсто њих сматра да су због личних карактеристика мање плаћени.
– Четвртина се изјаснила да им је ускраћена могућност стручног усавршавања, а само 1,2 одсто испитаника извештава да су у протекле две године били на разговору за посао. Да им је због неке од личних карактеристика отежан или онемогућен приступ здравственим установама сматра 8,3 одсто старијих грађана. Као најчешћи разлози истичу се узраст и инвалидитет, а проблеми су најзаступљенији код старијих од 75 година – објаснила је Јанковићева.
Истраживање је потврдило и да од грађана који су позивали службу Хитне помоћи, њих 19,2 одсто је изјавило да им се та медицинска служба није одазивала у свим ситуацијама. Проблем је што је управо узраст и то у чак 80 одсто случајева био разлог њиховог неодазивања.
У домену живота у заједници испитаници су истицали проблеме у коришћењу услуга поште (осам одсто) и банке (7,5 одсто), јер шалтери нису прилагођени њиховим способностима.
– Услов за доделу кредита у банкама није могло да оствари 12,8 одсто испитаника. У најнеповољнијем су положају били старији од 85 година који се на овој проблем жале у 62,5 случајева – набраја Јанковићева.
Помоћ у кући омиљена услуга социјалне заштите
Стање у остваривању равноправности мерило се и у области социјалне заштите, а подаци повереника потврђују и да ове услуге користи свега девет одсто старијих. Најчешће су то помоћ у кући (62 одсто), и клубови за старије (32 одсто). У областу културе, медија и информисања, 7,1 одсто испитаника сматра да им је културни садржај неприступачан или неразумљив због ограничења изазваних годинама старости или инвалидитетом.
– Безмало половина (47,7 одсто) испитаника нема приступ интернету, а 57,6 одсто није присуствовало ниједном културном догађају дуже од пола године – навела је повереница за заштиту равноправности.
Подели ову вест






Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.