Четвртак, 09.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дискриминација на основу старости

Циљ пројекта „Иницијатива за социјално укључивање старијих особа” који се реализује у пет земаља западног Балкана јесте мотивисање сениора да буду активни чланови заједнице и преузму иницијативу у решавању проблема
У то­ку 2016. на адре­су по­ве­ре­ни­ка за заштиту равноправности сти­гло 75 при­ту­жби због дис­кри­ми­на­ци­је на осно­ву ста­ро­сти (Фото Д. Јевремовић)

У све­ту жи­ви 901 ми­ли­он осо­ба ста­ри­јих од 60 го­ди­на, а про­це­њу­је се да ће до 2050. њи­хов број би­ти ве­ћи од две ми­ли­јар­де. У Ср­би­ји они чи­не че­твр­ти­ну по­пу­ла­ци­је, док ће их за 32 го­ди­не би­ти ви­ше од тре­ћи­не, у од­но­су на уку­пан број ста­нов­ни­ка. Струч­ња­ци под­се­ћа­ју да са по­ве­ћа­њем бро­ја се­ни­о­ра ра­сте и ри­зик од њи­хо­ве со­ци­јал­не изо­ла­ци­је.

Из тих раз­ло­га парт­не­ри на про­јек­ту „Ини­ци­ја­ти­ва за со­ци­јал­но укљу­чи­ва­ње ста­ри­јих осо­ба” ко­ји се ре­а­ли­зу­је у пет зе­ма­ља за­пад­ног Бал­ка­на, а ко­јим ко­ор­ди­ни­ра Цр­ве­ни крст Ср­би­је, опре­де­ли­ли су се за при­ступ ко­ји ће оја­ча­ти и мо­ти­ви­са­ти ста­ри­је да бу­ду ак­тив­ни чла­но­ви за­јед­ни­це и пре­у­зму ини­ци­ја­ти­ву у ре­ша­ва­њу про­бле­ма ко­ји се њих ти­чу. Њи­хов за­да­так је и да под­сти­чу дру­штво на укљу­чи­ва­ње ста­ри­јих у про­цес до­но­ше­ња од­лу­ка ко­ји су ва­жна ка­ри­ка у за­јед­ни­ци.

– То­ком дво­го­ди­шње ре­а­ли­за­ци­је про­је­ка­та по­стиг­ну­ти су број­ни ци­ље­ви. Ста­ри­ји су укљу­че­ни у раз­ли­чи­те ак­тив­но­сти та­ко да се на ста­ре­ње не гле­да са­мо као на про­блем, већ као на иза­зов раз­во­ја дру­штва. Дру­ги циљ про­јек­та је про­ме­на сли­ке о ста­ре­њу и ста­ро­сти: парт­не­ри на­сто­је да за­јед­нич­ки го­во­ре о ста­ри­ји­ма као хе­те­ро­ге­ној гру­пи ко­ја до­при­но­си раз­во­ју дру­штва и ме­ђу­ге­не­ра­циј­ској со­ли­дар­но­сти, али и да кроз во­лон­тер­ске и про­фе­си­о­нал­не ак­тив­но­сти по­мог­ну оним ста­ри­јим же­на­ма и му­шкар­ци­ма ко­ји су не­моћ­ни и у ста­њу по­тре­бе – по­ру­чи­ла је Ве­сна Ми­ле­но­вић, ге­не­рал­ни се­кре­тар Цр­ве­ног кр­ста Ср­би­је, до­да­ју­ћи да про­је­кат „Ини­ци­ја­ти­ва за со­ци­јал­но укљу­чи­ва­ње ста­ри­јих осо­ба” има још је­дан ва­жан сег­мент, а то су та­ко­зва­ни ми­кро­гран­то­ви кроз ко­је је до­сег­ну­то 60 ор­га­ни­за­ци­ја ци­вил­ног дру­штва у ре­ги­о­ну.

– У на­ред­них де­сет ме­се­ци те ор­га­ни­за­ци­је ће раз­ви­ја­ти про­гра­ме на­ме­ње­не ста­ри­јим осо­ба­ма. Ти­ме ће се до­при­не­ти по­бољ­ша­њу ква­ли­те­та жи­во­та ста­ри­јих у раз­ли­чи­тим сре­ди­на­ма – на­ја­ви­ла је Ми­ле­но­ви­ће­ва. 

На кон­фе­рен­ци­ји „Со­ци­јал­на ин­клу­зи­ја ста­ри­јих – фак­тор ри­зи­ка дру­штва” уче­ство­ва­ла је и Бран­ки­ца Јан­ко­вић, по­ве­ре­ни­ца за за­шти­ту рав­но­прав­но­сти, ко­ја је го­во­ри­ла о ин­ди­ка­то­ри­ма дис­кри­ми­на­ци­је ста­ри­јих, под­се­тив­ши да је тај мо­дел за­ми­шљен та­ко да пру­жи кван­ти­та­тив­ну ме­ру из­ло­же­но­сти гра­ђа­на дис­кри­ми­на­ци­ји. 

Под­се­ти­ла је и на то да је у то­ку ми­ну­ле го­ди­не на адре­су по­ве­ре­ни­ка сти­гло 75 при­ту­жби због дис­кри­ми­на­ци­је на осно­ву ста­ро­сти, што чи­ни 11,8 од­сто од укуп­ног бро­ја под­не­тих при­ту­жби. На кон­фе­рен­ци­ји се мо­гло чу­ти и да је ста­ро­сна доб тре­ћи основ по бро­ју под­не­тих при­ту­жби у 2016.

– Ста­ри­ји спа­да­ју ме­ђу нај­че­шће дис­кри­ми­ни­са­не гру­пе у Ср­би­ји, а глав­ни узро­ци су не­га­тив­на сли­ка, сте­ре­о­ти­пи и пред­ра­су­де о њи­ма. За­то смо иден­ти­фи­ко­ва­ли де­сет до­ме­на жи­во­та у ко­ји­ма се ме­ри ста­ње у оства­ри­ва­њу рав­но­прав­но­сти. То су рад и за­по­шља­ва­ње, по­том до­мен обра­зо­ва­ња и струч­ног оспо­со­бља­ва­ња, со­ци­јал­на за­шти­та, здра­вље, сло­бо­да и без­бед­ност, при­ступ прав­ди, уче­шће у за­јед­ни­ци, кул­ту­ра, ме­ди­ји и ин­фор­ми­са­ње, уче­шће у по­ли­тич­ком и јав­ном жи­во­ту, и на кра­ју ин­фра­струк­ту­ра – под­се­ти­ла је по­ве­ре­ни­ца.

Ка­да је реч о дис­кри­ми­на­ци­ји ста­ри­јих у до­ме­ну ра­да, нај­но­ви­ји по­да­ци по­ка­зу­ју да од за­по­сле­них из­ме­ђу 65 и 74 го­ди­не чак 18,4 од­сто њих сма­тра да су због лич­них ка­рак­те­ри­сти­ка ма­ње пла­ће­ни.  

– Че­твр­ти­на се из­ја­сни­ла да им је ус­кра­ће­на мо­гућ­ност струч­ног уса­вр­ша­ва­ња, а са­мо 1,2 од­сто ис­пи­та­ни­ка из­ве­шта­ва да су у про­те­кле две го­ди­не би­ли на раз­го­во­ру за по­сао. Да им је због не­ке од лич­них ка­рак­те­ри­сти­ка оте­жан или оне­мо­гу­ћен при­ступ здрав­стве­ним уста­но­ва­ма сма­тра 8,3 од­сто ста­ри­јих гра­ђа­на. Као нај­че­шћи раз­ло­зи ис­ти­чу се уз­раст и ин­ва­ли­ди­тет, а про­бле­ми су нај­за­сту­пље­ни­ји код ста­ри­јих од 75 го­ди­на – об­ја­сни­ла је Јан­ко­ви­ће­ва. 

Ис­тра­жи­ва­ње је по­твр­ди­ло и да од гра­ђа­на ко­ји су по­зи­ва­ли слу­жбу Хит­не по­мо­ћи, њих 19,2 од­сто је из­ја­ви­ло да им се та ме­ди­цин­ска слу­жба ни­је ода­зи­ва­ла у свим си­ту­а­ци­ја­ма. Про­блем је што је упра­во уз­раст и то у чак 80 од­сто слу­ча­је­ва био раз­лог њи­хо­вог нео­да­зи­ва­ња. 

У до­ме­ну жи­во­та у за­јед­ни­ци ис­пи­та­ни­ци су ис­ти­ца­ли про­бле­ме у ко­ри­шће­њу услу­га по­ште (осам од­сто) и бан­ке (7,5 од­сто), јер шал­те­ри ни­су при­ла­го­ђе­ни њи­хо­вим спо­соб­но­сти­ма. 

– Услов за до­де­лу кре­ди­та у бан­ка­ма ни­је мо­гло да оства­ри 12,8 од­сто ис­пи­та­ни­ка. У нај­не­по­вољ­ни­јем су по­ло­жа­ју би­ли ста­ри­ји од 85 го­ди­на ко­ји се на овој про­блем жа­ле у 62,5 слу­ча­је­ва – на­бра­ја Јан­ко­ви­ће­ва.

Помоћ у кући омиљена услуга социјалне заштите 

Ста­ње у оства­ри­ва­њу рав­но­прав­но­сти ме­ри­ло се и у обла­сти со­ци­јал­не за­шти­те, а по­да­ци по­ве­ре­ни­ка по­твр­ђу­ју и да ове услу­ге ко­ри­сти све­га де­вет од­сто ста­ри­јих. Нај­че­шће су то по­моћ у ку­ћи (62 од­сто), и клу­бо­ви за ста­ри­је (32 од­сто). У обла­сту кул­ту­ре, ме­ди­ја и ин­фор­ми­са­ња, 7,1 од­сто ис­пи­та­ни­ка сма­тра да им је кул­тур­ни са­др­жај не­при­сту­па­чан или не­ра­зу­мљив због огра­ни­че­ња иза­зва­них го­ди­на­ма ста­ро­сти или ин­ва­ли­ди­те­том. 

– Без­ма­ло по­ло­ви­на (47,7 од­сто) ис­пи­та­ни­ка не­ма при­ступ ин­тер­не­ту, а 57,6 од­сто ни­је при­су­ство­ва­ло ни­јед­ном кул­тур­ном до­га­ђа­ју ду­же од по­ла го­ди­не – на­ве­ла је по­ве­ре­ни­ца за за­шти­ту рав­но­прав­но­сти.  

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nadja
Sto se tice penzija: Skoro svi ljudi koji su otisli za inostranstvo pre ili posle 1972, tamo da rade, a nisu do 1972 predali potrebna dokumenta za penziju, dobili su minimalne penzije, iako su neki radili sa visokim obrazovanjem na odgovornim radnim mestima. Zasto? Zato sto su postojale neke uticajne osobe u penzionom drustvu, koje su svojim prijateljima i prijateljicama povecavale penziju i za 50% , a mozda i vise, na racun nasih penzija!!! Kada sam posle 25 godina otisla u firmu, u kojoj sam pre toga nekoliko godina radila, sa molbom da mi predaju potvrdu o uplacenoj penziji, oni su odgovorili, da se papiri nalaze NEGDE u podrumu, da je podrum vlazan i da te moje potvrde o placanju penzije nece ni da pokusaju da traze, jer sigurno ne mogu da ih pronadju. Ja nisam vise htela da o tome komentarisem. Ja nisam jedini slucaj. Mojoj prijateljici se isto to desilo. Tako se radi sa nasim ljudima u nasoj zemlji! ----------------------------------------------------------------------
zoran
Diskriminacija starih je strasna !Vlast je jos vise pospesila prevarom starih oko penzija ! Horovi ostalih su starim zlurado govorili da tako i treba kad su glasali za ,,ove !,, I ta prica se nastavlja u svim sferama jer penzije nisu vracene jednoj grupi od 12% ! Zanemeli smo, nemocni od ovoga sto nas je snaslo, prestari za bilo kakvu aktivnost, bez zelje za bilo cim ! Ovo je velika sramota !
Muradin Rebronja
Као поносни троструки пензионер (Србије, Канаде и Хратске) ни најмање се не осећам пензионером. Пензионисање не значи и неактивност. Истина, како кажу: "Питаће те старост где ти је била младост". А многи су прођердали своју младост, и као највећу казну "зарадили" и/или "заслужили" сиромаштво и болест. С обзиром да је здравље (физичко, ментално и духовно) и слобода (не да није у затвору него да слободно мисли, говори и пише) највеће богатство, уз одговарајућу материјалну сигурност, "треће" доба је уствари златно доба. А шта ће све бити у будућности, то одлучује Створитељ, свакоме од нас, па и мени. Верујем у Њега и очекујем све најбоље. Живи били па видели.
Ilic Momcilo
Evo,odmah cu se ukljuciti u akciju pomoci, pre svega vlasti,da shvati ispravnost gledanja uspesnosti firme kroz poslednji obracunski "trosak",a to su plate najmanje placenih u firmi,pa dalje.Nemoguce je da je uspesna firma u kojoj zaposleni radnici imaju plate 200-500 eura,a koje-kakvi menadzeri po 2000-5000.Vlasnike da ne racunamo,jer veliku vecinu svoje "zarade",drze u "slamaricama",a bore se za smanjenje uplate drzavi za radnu snagu.Ako je ovo ozbiljno,pomoci cu drzavi da to shvati,mada sigurno svi u vlasti to znaju,ali ih zabole uvo.Ipak,eto,reci cu im ono poznato u svetskim razmerama,ali nije prihvatljivo.
Bata
Не доживљавају само стари дискриминацију.Сви смо жртве наше политичке и друштвене "елите".По њима ми не бринемо о нашем здрављу,култури,просвети,околини итд.Па како бринути када ми и за хитан упут за преглед треба недељу дана а и када дођем на ред доктор каже шта сам до сад чекао.Пишем вам ово мада знам да неће имати никаквог ефекта јер није сензационално већ се претворило у класику.Па се после само питамо зашто се старији отуђују и одлучују на нека друга решења.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.