Крст и „јабука” као нови

Панчево – Ових дана, након реконструкције, подигнут је на врх звоника Храма Преображења Господњег у Панчеву рестауриран и наново позлаћен крст. Овај значајан догађај за богомољу, која није реновирана шест деценија уз надзор регионалног Завода за заштиту споменика културе Панчево, обележен је и освећењем обновљеног крста, али је читав посао пратио и један несвакидашњи догађај, када је климави крст спуштен са висине од преко 45 метара, а указала се „јабука” која га носи, сва изрешетана куршумима.

„Ми смо слутили да је звоник храма опасан и по вернике и посетиоце, али тек када су спуштени крст и јабука имали смо шта да видимо. Крст је конструкционо био у тако лошем стању да сам Бог знао како је све ове године стајао. Сада је стручно реконструисан, обновљен и пресвучен позлатом и враћен на звоник, а држи га и потпуно поправљена јабука под куполом”, каже за „Политику” Жељко Младеновић, свештеник панчевачке Преображенске цркве.

Изрешетана „јабука” начела је приче о догађајима који, по речима мештана панчевачке Горње вароши, датирају из времена последњих ратних дана у Другом светском рату. Наиме, приликом ослобађања Панчева 1944. године Руси су наступали са истока из правца Вршца, а Немци узмицали ка западу. Преображенска црква је баш на том правцу одступања, уз сам Тамиш, те се нашла на линији ватре.

„Зна се и да је у здању храма био штаб немаче војске, неки говоре СС, не зна се тачно, али да је у цркви било немачких војника, то је сигурно. О томе сведочи и садржај подрума поред торња у ком је пронађена муниција и складиште за кухињу, а о томе су нам причале и прве комшије храма, док су нагађања да је било борби око цркве непотврђена, али куршуми су однекуд очигледно стигли и завршили у јабуци крста”, прича Младеновић.

Како то бива, постоји још неколико верзија, како је избушена метална потпора крста, као и сведочења парохијана овог дела града познатијих као Маргићани, да су на „јабуку” пуцали баш ослободиоци после 1944. године. Интересантно да је оштећења овог типа било и на кровном покривачу звоника, али и на крову куполе саме цркве, док ни на један од крстова богомоље није пуцано, па се зато и „сумња” да су запуцали ослободиоци.

             Изрешетана носећа јабука крста (Фото О. Јанковић)

Скидање крста ради рестаурације искоришћено је и да се све фотографски забележи као део историје, ако ништа друго, вели Младеновић, „оно да у свему будемо паметнији”.    

Према подацима које имају у Преображенској цркви, ово је прво скидање и комплетна обнова крста звоника храма грађеног на размеђи векова, 1873–1878. године, тридесетак година након револуције у Аустрији и тежњи за уједињавањем Срба са обе стране Саве и Дунава.

Панчевачка црква прва је тог типа у Војводини, ужива заштиту државе као споменик културе од изузетног значаја и служила је као пример за низ касније изграђених православних црквених објеката. Преображенска црква у Панчеву је једна од најлепших православних светиња у нас, а у овом случају показало се и какав је сведок времена и живота Срба на овим просторима.