Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Разбацани ђулови Путину на дар

За израду ћилима површине три квадратна метра, који је председник Александар Вучић поклонио свом руском колеги, пиротским ткаљама је било потребно више од три месеца
(Фото: Задруга „Дамско срце”

Да ће присни односи Русије и Србије бити потврђени приликом недавне посете Александра Вучића Москви, могло се наслутити приликом размене дарова председника две земље. Не, није реч о томе што су Вучић и Владимир Путин разменили срдачне осмехе примопредајући поклоне у Кремљу, већ о симболици пиротског ћилима којим је гост из Београда даривао шефа руске државе. Осим чињенице да је аутентични примерак ове рукотоворине израђен специјално за Путина, руски председник је добио предмет који се вековима поклања у знак искреног пријатељства и жеље за напретком домаћина и његове породице.

Идеја да управо пиротски ћилим буде поклон за Путина потекла је лично од председника Вучића, каже Станислава Пак из Председништва Србије. Она за наш лист наводи да је израђен од најфиније вуне произведене у пиротском крају, а тамошњим ткаљама је за његову израду било потребно више од три месеца. Томе су допринеле и димензије јер је, додаје, реч о ћилиму „шестаку” површине шест аршина, односно три квадратна метра интензивне црвене боје, с два идентична лица, при чему се не види где је нит почела ни где се завршила.

„Карактеристичан мотив на њему су велики ђулови а сам ћилим је, иначе, толико чврст и густ да се не може лако покидати и лако се одржава. Овај поклон представља одраз народних обичаја, традиције и духовности и карактеристичан је за Србију. Поклон је јасна порука искреног пријатељства наше земље и нашег председника према Русији и њеном шефу државе”, истиче Станислава Пак.

О томе сведочи и симболика шаре зване „разбацани ђулови”, коју за „Политику” појашњава Славица Ћирић, директорка Задруге „Дамско срце” из Пирота која од 2009. чува од заборава традицију тамошњег ћилимарства.

Ови цветови симболизују људе с високим животним вредностима и начелима, а иако су разбацани по свету њихова позитивна енергија чини да физичка даљина губи значај

„Иза сваке шаре на пиротским ћилимима стоји легенда о симболима којима су људи одвајкада штитили дом и породицу и зато све шаре пиротског ћилима представљају својеврсне амајлије. Те легенде, настале још у доба досељавања Срба на ове просторе, преносе се с колена на колено. У овом случају, реч је о разбацаним ђуловима – цветовима који симболизују људе с високим животним вредностима и начелима. Иако су разбацани по цветном пољу света, њихова позитивна енергија се, према легенди, високо издваја и они се међусобно препознају и уједињују, чиме физичка даљина међу њима губи значај”, објашњава она.

Још једно тумачење ове шаре односи се на побијање уврежене представе да је човек углавном леп само у младости.

„Легенда о овој шари казује да ће онај ко има овакав ћилим и у старости бити леп јер ће духом и умом бити у складу с временом у којем живи. Такође, црвена боја с ћилима је симбол радости и слободе, али и благостања и среће”, наводи Славица Ћирић.

Подсећајући на вишевековну традицију израде пиротских ћилима, она истиче да је овај производ био бренд пре него што је појам бренда настао.

„Осим што данас има заштићено географско порекло, што значи да нигде на свету, осим у Пироту, не може да се прави, пиротски ћилим је такође под заштитом Унеска. Утолико је потез председника Вучића значајнији јер је поново афирмисао пиротски ћилим као културно добро човечанства”, истиче Славица Ћирић.

То је, додаје, још важније ако се зна да се пре стотинак година 5.000 Пироћанки бавило ћилимарством, док их данас има свега двадесетак.

„Велики ризик би био да ћилимарство из заната пређе у домаћу радиност јер би се у том случају увело дебело предиво и почело би лоше да се ради”, закључује она.

 

Женски занат

Израда пиротског ћилима, према речима Славице Ћирић, искључиво је женски занат и то само за жене које, осим што су вичне занатству, имају и уметнички ген. Јер овај производ је специфичан по томе што има два иденитчна лица и ради се искључиво из једног дела – не саставља се из више делова платна. Социолог Драган Тодоровић бележи да је пиротско ћилимарство аутохтоно културно наслеђе старопланинског и пиротског краја, чији најстарији писани помен датира од 1644. године. Светску препознатљивост пиротски ћилим стиче освајањем златне медаље на Светској изложби у Паризу 1889. да би, како наводи Тодоровић, само између 1904. и 1940. био представљен на 26 сајмова широм планете, у Лондону, Бриселу, Амстердаму, Барселони, Напуљу, Милану, Паризу, Берлину, Солуну... На „домаћем терену” до процвата пиротског ћилимарства долази у време турске окупације, каже Славица Ћирић.

„Када су Османлије дошле у Пирот одушевили су се лепотом ћилима и овај производ у доба турске окупације српских територија почиње да цвета. У то време, праве се милиони квадратних метара а ћилимарство постаје највећа привредна грана”, наводи она.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зорица Аврамовић
@ Бранко Срб К. Поштовани, претерасте са турцизмима! За не мислите да су и Турци присвајали речи поробљених народа и земаља, које су харачили и пустошили? Подсећате ме на приче о турским купатилима. Као, ни један народ, који је насељавао данашње просторе, од памтивека, није знао за водовод и купатило? Неће бити! Пре је истина да су се Турци, током освајачких похода, "потписивали" на већ изграђене чесме и системе за водоснабдевање! Размислите мало, ако сте уопште "Срб".
Nenad
Cestitam na istrazivackom novinarstvu!
Драган Пик-лoн
Не може да буде туђица ако су је ткале српске душе.Јер сви Народи кроз историју и емиграције краду једни од других и уносе у украдано своје елементе.Тако је и са Језиком.Праве турске речи постају српске.Добијају српске наставке и мењају се по српским падежима.Палачинке су кренуле, на пут око света из Индије.Нису исте у Делхију,Београду,Лондону или Рејкјавику.Бугари су смислили јогурт али онај на Пештеру је непревазиђен.Мада о укусима не треба расправљати.То правило важи и за уметност-игру и песму.Све почиње од ритма.Српска култура има свој аутентичан ритам.На њему је испевана епска поезија.Код ћилима све почиње од вуне,нити и вештини у рукама ткаља.Одликују их српски орнаменти(душа ћилима).Пиротски ћилими су оригинални и уникатни.Треба их заштитити у УНЕСКО-у.Господин Путин је овим даром постао богат човек.Зато је узвратио истом мером-иконом,уметничким делом!!!
Бранко Срб Козаковић
@"Српски пиротски ћилим", Српски је колико и сам "ћилим", и турцизми које брани Драган и драганићи. То је простор мешаних култура, па и тај народ тамо себе не доживљава етнички и национално изражено како желиш представити. Тим пре што је број иноетноса на тим просторима изузетно велики (ако не и доминантан): Бугари, Македонци, Албанци, Цинцари, Власи,.. Торлачка култура није српска већ представља етнички и културни амалгам. Она је у највећој мери пресловенска, стариначка, балканска - што потврђује и генетска слика. Пиротски ћилим ћеш наћи и у Бугарској и у Македонији. То је исто као када за национална јела прогласимо ћевапе, сарму,.. Е, сад: зашто је Србима била дража кашика од ложице, барјак, од заставе, авлија од дворишта, боја од шароте или моле, пешкир од ручника,..(...) - то јесте непријатно питање, јер све то имасо и пре покондиреног усвајања. Понекад се чини да су Срби настали са турском окупацијом, а делујемо као виолате које брижно чувају и бране сећање на своје злочинитеље.
Српски пиротски ћилим
@Бранко Срб Козаковић Пиротски ћилим јесте СРПСКИ, да српскији не може бити. А у свом "урадку" си сјајно себе описао.
Прикажи још одговора
Бранко Срб Козаковић
Ћилим, ђул(ови), пешкири, авлије, кашике, боје, оџаци, капије, Калемегдани, СкадарЛИЈЕ, НишЛИЈЕ, КуршумЛИЈЕ, казанџије, кујунџије, мердевине,.. јер расрбљена култура не може поклонити ништа своје, већ само присвојено. Дичимо се туђим, а још га, културождерством, присвајамо.. Тако је са језиком, тако је са писмом - дража нам је хрватска редакција латиничког писма (гајевица) од наше вуковице. Па још вртимо југо-брозовачку мантру о томе како је то "богатство" - ћирилица али латиница! Наравно да није несрећни Новосадски споразум (`54) највећи кривац за то што је Србија полатиничена (као када су Ауст.угари 1915. наредбом укинули вуковицу у БГ, или када је Павелиће законима решио ово питање на начин на који се и ми данас придржавамо тога..). Србавци су криви! Покондирен народ је вазда тежио туђем - није постао "они", али је изгубио себе. Има више ћирилице у Вуковару но у целој Србији! Али умемо да кмечимо када их "браћа" полупају. Некад бесмо, сада више несмо. Путину смо поклонили туђицу.
Рраша Поповић
Ћилимарство је стари занат,као и многи други тзв.стари занати у Србији.Њих више нема захваљујући "мудрој политици нашег руководства" у континуитету,нарочито у задње три деценије када је у Србији "уведена демократија" и спровођена транзиција.Судбину пиротског краја са ћилимарством,доживео је и Вршац (град у коме живим).Наопака политика буквално је уништила све старе занате,а тиме и основу Реалне економије.Вршачке занатлије и трговци су своју имовину поштено стекли,а власт им је све отела (конфисковала) и себи присвојила,као и Дом занатлија који је подигнут новцем ових вршчана и никад им није враћен.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.