петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.12.2017. у 11:22 Сандра Гуцијан
УЧИМО ИСТОРИЈУ

Прва јелка код нас окићена 1859. године

Најраније забележена прослава Нове године одиграла се у Месопотамији и то средином маја, подсећа др Драгана Радојичић, директорка Етнографског института САНУ
Трг у Ри­ги, Дом брат­ства цр­но­гла­вих, ис­пред ко­јег је на кал­др­ми та­бла с нат­пи­сом на осам је­зи­ка „Пр­во но­во­го­ди­шње дрв­це у Ри­ги 1510.” (Фото www.tourpoint.lv)

Све до сре­ди­не 19. ве­ка у на­шим кра­је­ви­ма оби­чај ки­ће­ња јел­ке ни­је био по­знат, ка­же за „По­ли­ти­ку” др Дра­га­на Ра­до­ји­чић, ди­рек­тор­ка Ет­но­граф­ског ин­сти­ту­та Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти. Он се ин­тен­зив­ни­је при­хва­та по­чет­ком 20. ве­ка, с гер­ман­ским ути­ца­ји­ма и то у Вој­во­ди­ни, где је не­мач­ко ста­нов­ни­штво оби­чај ки­ће­ња јел­ки као сим­бо­ла Но­ве го­ди­не пре­у­зе­ло од Ру­са. Пр­ве јел­ке у све­ту, али и код нас, ки­ти­ле су ари­сто­крат­ске, бо­га­та­шке по­ро­ди­це.

Ка­ко би ра­дост Хри­сто­вог ро­ђе­ња по­де­лио и де­ци, у чи­јим скром­ним до­мо­ви­ма јел­ка не­ће за­све­тле­ти, Ла­још Вел­ђи из Су­бо­ти­це, осни­вач јед­ног од пр­вих за­ба­ви­шта, оки­тио је ве­ли­ко бо­жић­но др­во 2. де­цем­бра 1859. го­ди­не.

Док­тор­ка Ра­до­ји­чић об­ја­шња­ва сим­бо­ли­ку јел­ке, од­но­сно бо­жић­њег дрв­це­та: зе­ле­но др­во је сим­бол ве­ге­та­ци­је и но­вог до­ба ко­је тре­ба да на­сту­пи и до­не­се сва­ку сре­ћу и на­пре­дак, а у европ­ској кул­ту­ри да­ти­ра из прет­хри­шћан­ског пе­ри­о­да. Ста­бло – др­во као чу­вар, са све­тим сим­бо­ли­ма и зна­че­њи­ма – по­зна­то је ста­рим Сло­ве­ни­ма, као и гер­ман­ским пле­ме­ни­ма.

– Сма­тра се да уте­ме­љи­ва­чу про­те­стан­ти­зма Мар­ти­ну Лу­те­ру тре­ба за­хва­ли­ти што је ки­ће­ње јел­ке по­ста­ло леп и ве­сео оби­чај, а ма­ла оки­ће­на јел­ка, опи­са­на у ле­то­пи­су бре­мен­ског це­ха из 1570, би­ла је укра­ше­на ора­си­ма, пе­ре­ца­ма и па­пир­ним цве­ћем. У Евро­пи од 17. ве­ка по­ла­ко у до­мо­ве сти­же укра­ша­ва­ње бо­жић­ног дрв­ца што, на осно­ву по­да­та­ка, цр­ква ни­је при­хва­та­ла с ра­до­шћу – при­ча др Ра­до­ји­чић.

Прве лампице из Едисонове „кухиње”
Прве лампице на јелци су засијале 1882. године. Њихов проналазач био је Едвард Џонсон, помоћник Томаса Едисона. Он је повезао 80 малих електричних сијалица у низ и обмотао их око јелке. Ипак, овај изум се на почетку није допао Американцима. Лампице су биле прескупе, а за њихово коришћење је био потребан генератор.

Ле­тон­ци, ме­ђу­тим, сма­тра­ју свој глав­ни град до­мом пр­вог бо­жић­њег дрв­це­та. На јед­ном од град­ских тр­го­ва у Ри­ги по­сто­ји осмо­у­га­о­на та­бла на ко­јој је на осам је­зи­ка ис­пи­са­но „Пр­во но­во­го­ди­шње дрв­це у Ри­ги 1510”. По­сто­је пи­са­ни по­да­ци и о пр­вој јел­ки на јав­ном тр­гу у Есто­ни­ји, још 1441. го­ди­не, а нит ве­зи­ља ове две зе­мље је Брат­ство цр­но­гла­вих, цех нео­же­ње­них тр­го­ва­ца, бро­до­вла­сни­ка...

Они су на град­ском тр­гу у Та­ли­ну игра­ли и пе­ва­ли око укра­ше­не јел­ке, ко­ју су по­том спа­љи­ва­ли на ло­ма­чи. Та­бла из Ри­ге на­ла­зи се упра­во ис­пред ку­ће у ко­јој је би­ло се­ди­ште овог це­ха у Ле­то­ни­ји. И пр­ви пи­са­ни тра­го­ви о јел­ки из Ри­ге под­се­ћа­ју на свет­ко­ви­ну ко­ја је ор­га­ни­зо­ва­на у Есто­ни­ји.

У Француској је прво божићно дрвце представила војвоткиња од Орлеана 1840. године. У Великој Британији се овај обичај раширио ван двора након венчања краљице Викторије и немачког принца Алберта, који је за Божић поклањао јелке школама и касарнама. Цртежи краљевске породице с јелком појављивали су се у енглеским часописима, а први пут у техници дрвореза у часопису „Илустроване лондонске новости” 1848. године. За Божић 1850. године илустрације су се појавиле и у Америци.

– Нова година симболише обнављање живота. Нема чврстих доказа, али се претпоставља да се прелазак из старе у нову календарску годину обележава уназад четири хиљаде година. Најраније забележена прослава Нове године одиграла се у Месопотамији и то средином маја – прича др Радојичић.

У средњем веку Нова година се није славила у Европи, јер се сматрало да је њено обележавање антихришћанског карактера и паганско. У грегоријанском календару 1582. године уводи се прослављање Нове године, што готово одмах прихватају католичке државе.

– Датум почетка нове године варирао је у различитим културама и у различитим историјским епохама. Ипак, он је готово увек био повезан с неким природним кретањима – од кретања небеских тела, звезда и планета (у Египту), до праћења смене годишњих доба, које су опет биле у вези с положајем сунца. Египћани су стару годину испраћали 15. јуна, Римљани 21. априла, а у различитим крајевима хришћанске Европе датуми су ишли од 25. децембра, преко 25. марта до 1. септембра. Некада се као почетак Нове године узимао дан Васкрса, а некада, као на пример у Напуљу, дан Благовести – дан зачећа Христовог – каже др Александра Павићевић из ЕИ САНУ.

У Русији је као почетак нове године слављен 1. септембар све до 1700. године. Увођењем у службену употребу грегоријанског календара, наставља др Павићевић, Југославија је 1. јануар као почетак нове године установила 1919, што је значајно утицало на измене у обичајном животу српског православног становништва, јер се оно до тада руководило јулијанским календаром.

Коментари0
dd14d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља