Петак, 29.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тендер за РТБ Бор до краја марта 2018. године

У потписаном меморандуму са ММФ-ом наводи се да ће држава до краја првог тромесечја 2018. морати да одлучи да ли ће се компанија приватизовати или ће јој се наћи стратешки партнер
(Фото Д. Јевремовић)

Рударско-топионичарски басен „Бор” чека још једно судбинско пролеће. Како се наводи у меморандуму са Међународним монетарним фондом, који је после осме ревизије аранжмана Србија потписала са ММФ-ом, до краја марта држава би требало да распише тендер за приватизацију или стратешко партнерство за РТБ „Бор”.

У овом документу, који су потписали премијерка Ана Брнабић, гувернерка Јоргованка Табаковић и министар финансија Душан Вујовић, наводи се да се са потенцијалним инвеститорима већ разговарало, а да је једна од тема било и решавању проблема заштите животне средине. 

У меморандуму се наводи да ова компанија за сада измирује све обавезе, „укључујући и порезе држави, плате радницима, као и да плаћа рачуне за струју у складу са унапред припремљеним планом реорганизације (УППР)”.

Томе су, како се оцењује, у званичној преписци Србије са ММФ-ом, допринеле повољне цене бакра на међународном тржишту. То је повећало платежну способност компаније, која сада редовно измирује рачуне према ’Електропривреди Србије’”, наводи се у овом документу.

Такође се напомиње да РТБ „Бор” следеће године неће добијати помоћ из републичког буџета. Ове године из државне благајне на рачун ове компаније отишло је две милијарде динара.

Сугестија званичника ММФ-а је да Србија сада искористи повољан тренутак на међународном тржишту за коначно решавање статуса овог предузећа. То је и сугестија Фискалног савета. У њиховом последњем извештају наводи се да држава мора да приватизује РТБ „Бор” и „Петрохемију”, како би и та предузећа започела нове инвестиционе циклусе.

„Иако РТБ ’Бор’ и ’Петрохемија’ тренутно не праве губитке, то је последица повољних тржишних околности, односно цена на међународном тржишту, а не њихових реформи”, додаје се у овом документу.

Фискални савет зато сматра да у 2018. години ове фирме треба приватизовати, јер тржишне околности могу лако да се преокрену. Тиме би ове компаније поново постале велики губиташи, упозорава се.

„За дугорочно одрживо пословање РТБ ’Бор’ и ’Петрохемије’ потребне су велике инвестиције које та предузећа, а и држава, не могу, а не би ни требало, да финансирају”, наводи се у овој анализи.

Оно што незванично може да се чује јесте то да су два главна кандидата заинтересована за РТБ „Бор” једна руска и једна кинеска компанија. Министар енергетике Александар Антић изјавио је пре месец дана да је Руска бакарна компанија послала писмо о намерама српским властима. Намера им је да кроз стратешко партнерство са Владом Србије инвестирају у развој рудника, топионице и рафинерије. Колико су новца спремни да уложе – није речено. Иначе, ова компанија повезана је са бизнисменом Миланом Поповићем и о томе је „Политика” већ писала. Такође, писмо о намерама по својој правној форми није обавезујуће, а потписао га је председник Управног одбора Игор Алтушкин, један од најбогатијих Руса.

Ова компанија учествовала је на првом тендеру за приватизацију РТБ „Бор”, у партнерству са „Алмако групом”.

Највећу понуду тада је дао румунски „Купром”, али пошто ни у додатном року до 19. априла 2007. године није успео да испуни уговорене обавезе и уплати понуђени износ од 400 милиона долара, уговор је раскинут.

РТБ „Бор” је прошле године пословао са губитком од 5,25 милијарди динара, док је годину дана пре тога био у минусу од 13,7 милијарди динара. Губици су направљени упркос бољој цени бакра на светском тржишту, али и томе што је група предузећа – Рудник бакра „Бор”, Рудник бакра „Мајданпек” и „Топионица и рафинација” – ушла у унапред припремљен план реорганизације. Подсећања ради, тада им је отписано више од милијарду евра дуга према државним повериоцима.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vesa D
..u socijalističkoj samoupravnoj državi sviju nas gde su radnici vredno radili i ispunjavali zacrtane planove naše jedne jedine partija a na sreću drugih partija tada nije bilo d ometaju udarnički rad i pregalaštvo bratstvo i jedinstvo mir toleranciju demokratiju ovo danas što se nudi strancima neznancima na kantar od sramote niko nije smeo ni pomisliti a kamoli tenderisati.Tada je bio jedini osnov države ,partije, radničke klase da se sve radi vlastitim snagama radom i znanjem i da se sva zarada ostavi našim narodima i narodnostima na uživanje kroz velike lične zarde , rekreativne zimske i letnje raspuste proslave bogate zimnice i pozamasna zarada bude i za našu vojsku dragu miliciju i bilo je i za druge da pozamašno bude..A danas ko da svoje pameti nemamo da se hvalimo da umemo da neznamo sem vlasti slepe samo da im tapšemo..
Radovanka
Ne bi bilo lose da neko sastavi tender na kojem bi se tacno utvrdilo sta je jos ostalo da se rasproda. Ima onih koji bi to lepo uradili. A i nije mnogo toga znacajnog ni ostalo. Ovde je neko jednom neko lepo napisao da je uslov za "uterivanje" demokratije bio i rasprodavanje i zemlje i gradjana.
Aleksandar
Jel ovu drzavu vodi MMF? Pateticno.
Milan
Samo vi pricajte sa investitori,bre ;)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.