Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија 15 година без завршног рачуна

Иако по Закону о буџетском систему влада има рок да до 15. јула парламенту достави извештај о томе како је трошила новац, то је последњи пут учињено 2002.
(Илустрација Новица Коцић)

Кад нека фирма не достави финaнсијски извештај за претходну годину, онда Агенција за привредне регистре подноси пријаву тужилаштву, које против власника приватне компаније покреће поступак. Кад држава 15 година не усваја закон о завршном рачуну, којим би грађанима требало да положи рачун како троши јавни динар, онда – ником ништа.

По члану 77. Закона о буџетском систему, Влада РС је дужна да до 15. јула Народној скупштини поднесе предлог Закона о завршном рачуну за претходну годину. Последњи пут парламент је извештај о трошењу новца из државне касе усвојио још 2002. године, у време кад је министар финансија био Божидар Ђелић.

Како може да се види на сајту Народне скупштине, посланици су 18. децембра 2002. године усвојили два закона о завршном рачуну (за 2000. и 2001. годину). У последњем завршном рачуну укупни расходи износили су 127 милијарди динара. Сада су десетоструко већи. Занимљиво је и да су буџетом за 2001. годину за субвенције привреди потрошене четири милијарде динара. Сада се за те намене планира чак 20 пута више новца.

Парламент је од тог времена до данас усвојио још 16 буџета, а да држава грађанима није положила рачун о томе како је тај новац потрошила. Занимљиво је да су подаци о трошењу буџетских средстава у претходних неколико година били јавно доступни само три месеца, и то само у једном министарству. Реч је о Министарству привреде, а извештаји о трошењу јавног динара објављени су за октобар, новембар и децембар 2013. године, у време кад је министар привреде био Саша Радуловић. После његове оставке у јануару 2014. године, кад је на чело овог ресора дошао Игор Мировић, ти подаци су уклоњени са сајта Министарства привреде.

Буџетски календар тако је за креаторе фискалне политике већ деценију и по постао мртво слово на папиру.

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, каже да посланици сваке године усвајају план трошења. То је Закон о буџету. Али да већ деценију и по на крају године порески обвезници немају извештај о томе како су та средства заиста потрошена.

– Министарство финансија на месечном нивоу објављује податке о извршењу буџета, али ту збирно могу да се виде само приходи, расходи и дефицит. Немамо могућност да по ставкама видимо за шта је новац потрошен. На све то, буџетска резерва је прошле и ове године повећана и сада износи четири одсто прихода. То је значајно и практично даје министру финансија дискреционо право да располаже са око 45 милијарди динара, а да грађани не знају на шта је тај новац отишао. До 2016. године буџетска резерва износила је један одсто прихода, да би те године била повећана на 2,5 одсто прихода. У буџету за 2017. годину износила је четири одсто, а толико је планирано и за 2018, што је велики новац – каже Вучковић.

Како је недавно истакао Павле Петровић, то што је буџетска резерва тако велика даје већу флексибилност министру финансија. А кад је тај простор већи, онда је и мања потреба државе да током године ради ребаланс буџета.

У последњем извештају Фискалног савета једна од замерки односи се управо на непоштовање буџетског календара.

Он се годинама није поштовао и то би морало да се промени у 2018. години, наводи се у извештају.

Савет притом мисли и на то што усвајање закона о буџету сваке године касни. Ове године влада је предлог закона о буџету усвојила 29. новембра, а законски рок за то истекао је 13 дана раније (16. новембра). Било је случајева и да се буџет усваја неколико дана уочи нове године. Тако је, на пример, државна благајна за 2009. годину у парламенту усвојена 29. децембра 2008.

– Наша сугестија за 2018. годину је да се буџетски календар поштује. Ако не, онда нека га промене – рекао је недавно Павле Петровић.

Од 2018. године буџет улази у „мирније воде” и нема нових мера фискалне консолидације, па би фокус владе у вођењу јавних финансија поново морао да се окрене ка стратешким, средњорочним циљевима, каже се у извештају савета.

„Због тога очекујемо да се у 2018. и наредним годинама поштује буџетски календар”, додаје се.

За Милојка Арсића, професора Економског факултета, то је лоша порука, јер указује на слабост институција, односно непоштовање законских прописа.

– То што закон о завршном рачуну није усвојен дуже од деценију показује непоштовање прописа у континуитету, што указује на слабо функционисање и неуређеност државе. Изостанак усвајања тог важног прописа указује на недовољну транспарентност и ми на крају године немамо сигурну процену да ли се новац који је буџетиран троши на најефикаснији начин – каже Арсић.

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Костић Радослав
Поново се питам да ли наши новинари бар из гласила са дугом традицијом знају да информацију коју пласирају треба да буде што тачнија. Кратко сам погледао сајт Народне Скупштине Србије и нашао сам податке који делимично негирају податке који су скраћено изнети на вашем сајту. Постоји Закон о завршном рачуну за 2014.годину са Извештајем извршене ревизије истог, такође и Закон о завршном рачуну за 2015.годину. Нисам даље истраживао али знам да се о Завршним рачунима за 2015. годину и мислим и за 2016. годину расправљало у Скупштини. На основу ових информација засновао сам моје прво изречено мишљење о недовољно ангаживању новинара да потпуно истражи проблем о коме жели да пише. Надам се да ће бити објављен овај мој коментар. Хвала.
Dejan.R.Tošić
Nije tačno da su poslanici "raspravljali " o završnom računu potrošnje budžeta to je složena materija o kojoj i baba sa Kalenić pijace može da "raspravlja" ali kad pogleda brojke to su za nju Španska sela.Garantujem da ni jedan novinar u Srbiji nije kvalifikovan da shvati stavke Budžet ili Završni račun potrošnje Budžeta sa rebalansom.Od 250 poslanika u Skupštini Srbije takođe nije ni jedan stručan za tu materiju.Propisano je ZAKONOM da Poslanici u Skupštini usvajaju Završni račun potrošnje budžeta,kao kontrolni mehanizam od strane predstavnika naroda koji su ih birali,da bi društvo znalo da se sav novac građana troši na najbolji način i bez zloupotreba. Kontrola ne postoji,a ne postoji ni Zakon o završnom računu potrošnje budžeta za grad Beograd. To je suština,a nesposobnost da se istina shvati može između ostalog biti i neznanje ali u glavnom je to čista ljudska glupost.Koji novinar će tumarati po arhivi kopajući po intelektualnoj paučini da shvati i dokaže da je voda mokra ?
Branislav
Sve to mi zasluzujemo kad take biramo. Bojim se i na lokalu u BGD necemo bolje znati.
Драган Пик-лoн
@Лазар, хвала на реакцији.Видим и сам да су 77% Мионичана прешли у илегалу.Прешли у грађане другог реда.Негативна селекција у Србији,још од времена Султана Мурата узима свој данак!!!
Dejan.R.Tošić
Srž problema jeste zato što se Zakoni ne primenjuju.A kada se ne primenjuje Zakon o završnom računu trošenja novca iz budžeta to je vrhunac finansijskog kraha.Budžet R.Srbije se kretao od 2003 do 20017.godine, od 8.milijardi evra do 12 milijardi evra godišnje. Znači ne postoji završni račun za potrošenih 150.milijardi evra za 15 godina.Kome to odgovara ? Ko treba da sprovede Zakon u skupštini ako ga sami poslanici i Vlada ne sprovodi. Razlog zašto se ne usvaja Zakon o poreklu imovine već 15 godina je jasan kao dan. Kome odgovara da se ne predaje završni račun za grad Beograd,koji nema ni usvojen Zakon,a ima usvojen Statut u kome je propisano usvajanje završnog računa u gradskoj skupštini.Ista preslikana slika je i u svim gradovima po Srbiji,i Novom Sadu i Nišu i Šapcu itd. Min. finansija ne kontroliše završni račun,čemu onda i Republički revizor i Fiskalni savet ,neka poslanici Skupštine ukinu Ustav Republike Srbije i proglase Zadrugu Srbiju,i da nazovu stvari pravim imenom.
Драган Пик-лoн
У Србији постоје две државе:реална и илегална.Ова друга је надмоћнија и управља нашим животима.Црно тржиште,супсидије тајкунима,парламентарци такође раде на црно.Црна нам је држава,са црним инвестицијама.Где се профит одлива у друге државе.Темпо неправде се убрзао рушељем две савамалске "шупе"!!!
Lazar
Ne znam, Brate, ... ja i moji Mionicani na prethodnim izborima glasasmo za naseg Vucica! 77 % .... Jesi' na to mislio?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.