Динар поново рекордно јак

Динар је поново достигао рекордно високу вредност за последње три године. Званични средњи курс домаће валуте према евру јуче је износио 118,2934 динара за један евро, што је најјача вредност од 4. септембра 2014. године. Према подацима Народне банке (НБС), динар је од почетка 2017. године номинално ојачао према евру 4,4 одсто, а централна банка је у овој години на домаћем девизном тржишту купила нето 770 милиона евра, што је разлика од купљених 1,355 милијарди евра и продатих 585 милиона евра.

У НБС кажу да су притисци на јачање динара, који су били присутни од априла до средине новембра ове године, резултат знатно бољих макроекономских прилика у Србији и перспектива домаће економије – уравнотежених платнобилансних кретања, високог прилива страних директних и портфолио инвестиција, као и нешто већих прилива девиза током туристичке сезоне. 

Од средине новембра и током већег дела децембра преовладавали су притисци ка слабљењу динара према евру, изазвани у највећој мери сезонски појачаном тражњом домаћих предузећа за девизама, што је био фактор чију могућу реализацију је Народна банка Србије најављивала неколико пута протеклих месеци.

– Последњих дана, на поновно јачање домаће валуте утичу фактори који се односе на добре макроекономске показатеље и перспективе домаће економије. Кредитни  рејтинг повећале су агенције Фич и Стандард и Пурс средином децембра, успешно је завршена осма ревизија стендбај аранжмана са ММФ, сезонски је повећана кредитна активност банака, уз уравнотеженију понуду и тражњу за девизама домаћих предузећа и нерезидената. НБС је, како би ублажила прекомерне краткорочне осцилације курса динара према евру, у децембру интервенисала углавном продајом девиза. До 25. децембра продали смо 135 милиона евра, да би 26. децембра, први пут након 20. новембра, интервенисала на страни куповине девиза, и то 45 милиона евра, кажу у НБС.

Додају да је кретање девизног курса, као тржишне категорије, немогуће предвидети, јер се формира под утицајем понуде и тражње за девизама, на које делује велики број домаћих и међународних фактора, укључујући и одлуке водећих централних банака у свету. У НБС кажу да је уобичајено да се, крајем сваке године, али и почетком наредне, може јавити сезонски већа тражња за девизама, пре свега домаћих предузећа увозника енергената, што може довести до одређених притисака на слабљење динара. Ипак, Народна банка Србије очекује да ће фактори који су у претходном периоду утицали на стабилна кретања на девизном тржишту, пре свега повољна макроекономска ситуација у земљи, наставити да делују стабилизујуће и у наредном периоду.

Рејтинг агенција Дан и Бредстрит је пре неколико дана оценила да је главни разлог јачања динара краткорочни прилив инвестиционог капитала који је привучен релативно високим стопама прихода на државне обвезнице, али да је мало вероватно да ће се та ситуација наставити. „Европска централна банка ће ускоро почети са строжом монетарном политиком, што ће подићи вредност евра, а Народна банка Србије неће дозволити да динар остане јак на неодређено време, зато што би то нашкодило српском извозу и ризиковало да инфлација падне испод минималног прага од 1,5 одсто”, проценила је ова рејтинг агенција.