Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Права мера државних улагања – две милијарде

Председник Фискалног савета Павле Петровић сугерисао да на један евро страног капитала држава уложи још један како би стимулисала привредни раст
Деоница ауто-пута Ниш-Пирот (Фото А. Васиљевић)

Држава ће следеће године уложити 1,4 милијарде евра, али би права мера била да јавне инвестиције достигну две милијарде евра. Ово је изјавио Павле Петровић, председник Фискалног савета.

Буџетом за 2018. годину планирано је да капитална улагања на нивоу целе државе буду 180 милијарди динара (око 1,4 милијарде евра), што представља 3,8 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана.

Реч је о већим издвајањима за железничку инфраструктуру – углавном за пругу Београд–Будимпешта. Осетно повећање инвестиција следује Коридору 10, али и брзој саобраћајници Рума – Нови Сад и ауто-путу Ниш–Мердаре.

Председник Фискалног савета држави је сада поставио амбициозан циљ – да на један евро страног капитала уложи још један како би стимулисала привредни раст. Јер, како је пре неколико дана рекао председник Александар Вучић, стране инвестиције ове године веће су од две милијарде евра, што је више него у било којој другој земљи у региону.

Током скупштинске расправе о буџету за 2018. годину министар финансија Душан Вујовић говорио је и о томе како су републичким буџетом инвестиције значајно повећане у односу на 2017. годину. Како је истакао, само у републичкој каси за те намене догодине је планирано 128 милијарди, док је у претходној државној благајни било издвојено нешто више од 90 милијарди динара. Кад се на то додају и локални буџети, али и покрајинска каса, долази се до суме од 180 милијарди динара. Међутим, министар финансија је у скупштини рекао и то да је сада изазов повлачење тих средстава, јер се претходних година дешавало да се на почетку године планирају већа улагања, али да се тај новац на крају не повуче. Ранијих година готово да је било правило да се трећина планираних капиталних инвестиција не реализује.

За првих девет месеци капиталне инвестиције на нивоу државе подбациле су скоро 15 одсто у односу на 2016. годину. Из републичког буџета, за првих девет месеци, потрошено је 49 милијарди динара, „Путеви Србије” су потрошили осам милијарди, а општине и градови дали су свега 19 милијарди динара за капиталне инвестиције.

Иван Николић, сарадник Економског института, каже да то може да нам се понови и следеће године, али да је сада највећи изазов да држава нађе добре и квалитетне пројекте у које ће уложити новац. У преводу – паре нису проблем. Проблем је потрошити их.

– Ту праву меру од две милијарде евра држава може лако да достигне, јер су сада јавне финансије уређене. Али ће бити изазов да се тај ниво улагања одржи и у наредним годинама – каже Николић.

Он упозорава да је код нас укупан удео инвестиција (државних, домаћих и страних) у БДП-у низак и прошле године је износио 17,7 одсто.

– Да би дошло до значајнијег убрзања привредне активности тај удео мора да буде најмање 20 одсто – каже Николић.

Има и економиста који сматрају да стопа инвестиција треба да достигне 25 одсто. Николић додаје да су страна улагања постала значајан извор раста и да је њихов удео у БДП-у прошле године износио пет одсто, што је значајно у односу на суседне земље.

– Међутим, неопходно је и повећање државних улагања која су прошле године износила свега 3,3 одсто. Држава мора више да инвестира, али не може се очекивати да удео капиталних инвестиција буде 10 одсто. То је немогуће. Тај раст морају да повуку домаћа улагања, а она су тренутно на ниском нивоу и износе свега 9,2 одсто, што је недовољно – сматра Николић и додаје да су посебно запостављена улагања у сектор грађевинарства.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

miroslav sarcanski
Dilema da li javne investicije u 2018 treba da budu 1,4 ili 2 milijarde evra otvara pitanje vrednosti drzavne imovine, odnosno amortizacije koja treba se investira kako bi vrednost ostala na istom nivou. Koliko je do sada ulagano putem javnih investicija, da li je to bilo vise ili manje od amortizacije, da li postoji zakonska obaveza u tom smislu i ako ne postoji ko ce je uvesti? To su pitanja za Fiskalni savet, DRI, Vladi i i za poslanike, kako bi se utvrdila pravila. Ovako ova rasprava lici na gadjanje ciframa bez argumenata, a trebalo bi da je u pitanju jasno definisana obaveza. Mi smo duzni da barem sacuvamo vrednost onoga sto smo nasledili, a da to po mogucstvu i uvecamo. Stalno odlaganje obaveza utvrdjivanja vrednosti drzavne imovine je primer nesposobnosti, ali i neodgovornosti. Krajnje je vreme da se suocimo sa stvarnoscu, a uredjenje javnih finansija je neophodan korak u tom pravcu. Vazno je sta cemo kao drustvo ostaviti mladima, ako ne uspemo, oni ce i dalje ce odlaziti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.