Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Буџетска резерва на резерви

Четири дана уочи нове године република је на рачун 79 општина и градова уплатила око четири милијарде динара
Крагујевац највише профитирао у последњој расподели (Фото Б. Карталовић)

У чак 79 општина и градова Деда Мраз је, изгледа, стигао четири дана пре нове године. Како може да се види из Службеног гласника од 27. децембра, рупе у многим локалним буџетима закрпљене су новцем из буџетске резерве.

„Политика” је већ писала да је закључно са децембром, 20 општина и градова добило финансијску помоћ из републичке благајне. Према рачуници Фискалног савета, у првих 11 месеци ове године локал је из централне касе укупно добио нешто мање од 1,5 милијарди динара.

Међутим, одлуком Владе Србије само неколико дана уочи нове године чак 79 општина добило је више од четири милијарде динара.

 Ранијих година, обично је та дотација износила око две милијарде. Основни разлог за то што је република ове године била тако издашна према општинама и градовима јесте што је централна каса у плусу, док су локални буџети неодрживи.

Путевима Србије – 400 милиона
Влада Србије пребацила је 400 милиона динара из буџетске резерве Јавном предузећу „Путеви Србије”. У образложењу одлуке је наведено да је новац пребачен „ради обезбеђивања недостајућих средстава”, потребних том јавном предузећу.

Највеће уплате из републичког буџета у износу од по 450 милиона динара одобрене су Крагујевцу, на чијем је челу Радомир Николић, и Лесковцу, којим управља Горан Цветановић. Град Ниш добио је 300, док је Врању одобрено 200 милиона динара. Лесковац је већ, у претходној расподели буџетских пара добио нешто мање од 100 милиона динара, што значи да су укупне уплате овом граду током 2017. достигле више од пола милијарде динара.

Град Београд, који је у два наврата већ добио 110 милиона динара, сада је из централне касе дотиран са додатних 185 милиона динара.

По 150 милиона динара уплаћено је Новом Пазару и Новом Саду. Ни ова велика новогодишња расподела пара из буџетске резерве није могла да прође без Јагодине, која је годинама највећи корисник новца из централне касе.

Пожаревцу је одобрено 90, а Зајечару 55 милиона динара. Овај град већ је добио 380 милиона динара.

По 50 милиона динара одобрено је Краљеву и Крушевцу, док је Лозница добила 40 милиона. Овом граду је из буџета раније у току године већ било уплаћено пет милиона динара.

Смедерево и Сремска Митровица добили су по 30 милиона динара, док је Сомбору уплаћено 25 милиона.

Значајан износ добили су Прокупље (140 милиона), Медвеђа (86 милиона) и Деспотовац (80 милиона). На рачун општина Инђија и Смедеревска Паланка уплаћено је по 60, док су Кањижа и Нови Кнежевац добили по 50 милиона.

Сребреници – 120 милиона
У Службеном гласнику од 27. децембра може да се види и да је Општина Сребреница из буџетске резерве добила 120 милиона динара, што је око милион евра. Реч је о једнократној финансијској помоћи, наводи се у образложењу.

На списку корисника има и мање развијених општина као што су Сурдулица (30 милиона), Куршумлија (30 милиона ), Лебане (25 милиона), Прибој (25 милиона), Бољевац (20 милиона), Блаце (10 милиона)...

Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета, каже да управо расподела ових средстава показује оно што већ може да се види у анализама и извештајима ове институције. Да је републички буџет уравнотежен, за разлику од локалних каса које су неизбалансиране и имају велике проблеме.

– Ако је централна благајна у суфициту, онда је у реду да република помогне локал који је у проблему. Али, оно што је приликом такве расподеле проблематично јесте што нема систематичности. Односно, у реду је да градови и општине које су већ ушле у програм фискалне консолидације, и покушавају да своје финансије доведу у ред, добију помоћ из буџета. Ниш је добар пример за то, јер је тај град смањио своје доцње за милијарду и добро је да им република помогне са 300 милиона да се извуку из проблема које имају. И Крагујевац је почео да примењује програм фискалне консолидације и покушава да нешто учини на сређивању својих финансија. Али, шта је са општинама које не раде ништа да своје буџете доведу у ред, а из године у годину добијају паре. Јагодина је тај негативан пример – упозорава Брчеревић.

Неодговорност се на тај начин награђује, а такво понашање се у економији зове морални хазард. То је кад држава подстиче негативно понашање, зато што једне исте општине из године у годину чупа из дугова, додаје Брчеревић.

– Нема критеријума по коме се буџетска резерва дели. Или, ако га Министарство финансија и има, ми га не знамо – каже Брчеревић и додаје да у стратешком документу, као што је Фискална стратегија, у коме се налази трогодишњи план креатора економске политике, локал није споменут ниједном једином речју.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan.R.Tošić
Kada će se građani probuditi ? Budžetske rezerve ne postoje.Ne postoji rezerva rezervi. Kao što ne postoji ni čarobnjak iz OZ-a i Doroti i Tot su to shvatili.Jedino se Strašilo i dalje nada.Postoji samo protočni finansijski bojler, tkz. Budžet Republike Srbije pun kamenca,tako da mnogo struje potroši a nikako da toplu vodu izbaci.Dok se ne bude završni račun o potrošnji budžeta pred poslanike davao i na njihovo izglasanje usvajao,lokalne samouprave i gradovi širom Srbije će ostati na nivou Zadruga.
Nikola Panic
ahahaha o cemu prica ovaj gospodin ovde. Nekad stvarno imam osecaj da ljudi koji zive u nasoj drzavi su stvarno glupi ili totalno nepismeni. Jedni ili drugo, opet se to vidi, nazalost...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.