Приватизација ПКБ-а обећана ММФ-у

Судећи по обећањима датим ММФ-у приватизација Пољопривредне корпорације Београд ( ПКБ) могла би да буде завршена до средине ове године.

У меморандуму потписаном са Међународним монетарним фондом, после осме ревизије, Србија се изјаснила ће, до јуна, пронаћи партнера за продају ове стратешки важне компаније.

Држава годинама безуспешно покушава да нађе најприхватљивији модел приватизације за ПКБ. Међутим, недавне кадровске промене на челу те компаније упућују на могућност да се нешто спрема и да би овај план ускоро могао да буде реализован.

Пре неколико дана објављено је да ће директор ПКБ-а Драгиша Петровић бити именован за првог човека Агенције за лиценцирање стечајних управника. Како „Политика” незванично сазнаје, он је компанију напустио прошлог петка – последњег радног дана 2017. За вршиоца дужности постављен је финансијски директор Момчило Јоковић. Готово истовремено са вешћу да Петровић, после четири године, изненада одлази са ове позиције кренуле су и спекулације да је неименовани канадско-амерички инвестициони фонд озбиљно заинтересован да уђе у трку за ПКБ.

Овај конзорцијум, наводно, бави се сточарством и производњом воћа и заинтересован је за једну од две опције – приватизацију или стратешко партнерство. Спекулише се да су већ послали и писмо о намерама и да са представницима владе већ воде интензивне разговоре.  По тим информацијама, потенцијални купац припремио је петогодишњи план и спреман је да уложи 100 милиона евра у инвестиције.

За сада нема званичних потврда о заинтересованости конзорцијума за приватизацију ПКБ-а, а представници синдиката тврде да не знају шта и с ким држава преговара. Ранији став синдиката  јесте да је уговор о стратешком партнерству, уз задржавање државе као већинског власника, искључиво прихватљив, као и да би купац морао да се обавеже за наставак производње у истом обиму и за очување радних места.

–  Нисмо упућени у дешавања, али чињеница је да су се кадровске промене догодиле у незгодном тренутку. Званично, чека се финансијски извештај за прошлу годину како би се држава определила за модел приватизације. Забринути смо да показатељи неће бити сјајни јер нам је производња млека пала – каже за наш лист Милисав Ђорђевић, председник Самосталног синдиката ПКБ-а.

Званичан тендер за приватизацију ПКБ-а још није објављен, а осам компанија у фебруару прошле године доставило је писма о заинтересованости. Међу њима и Индустрија меса „Матијевић”, „МК група”, као и „Ал Дахра” из Уједињених арапских емирата. Интересовање су показале и компаније из Велике Британије, Сингапура и Кине али су њихове понуде носиле ознаку тајности, тако да њихова имена нису објављена.

Ако је судити по свим досадашњим корацима које је предузимала држава за ПКБ, који запошљава око 1.700 радника, вероватно ће се тражити стратешки партнер. То је наговештено још у септембру 2016. када је Скупштина града пренела око 99 одсто акција овог предузећа на републику. Али и убрзо пошто је пропао покушај приватизације (по тендеру из 2015) јер није било заинтересованих иако је почетна цена од 154 милиона евра већ била спуштена на 50 одсто од вредности имовине.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић истиче да не зна разлоге због којих је Драгиша Петровић напустио ПКБ, али да његову одлуку никако не би повезао са најављеном приватизацијом. Како каже, ПКБ се налази у тешкој позицији и тешко послује, практично није „ни на небу ни на земљи”.

– Не знам његове разлоге, претпостављам да би делом могли да буду у вези са одуговлачењем државе да реши питање ове корпорације. Тешко је бити на челу једног таквог предузећа. Није познат чак ни модел приватизације, а неизвесност у привреди је најтежа. Уз то, постоји и „тихи” притисак синдиката да држава остане већински власник у предузећу – каже Савић. Он сматра да то јесте прихватљив концепт, али не зна да ли би иједан инвеститор на то пристао и да ли би тако нешто могло да функционише у Србији.