Месеци пуни историје

Стогодишњица пробоја Солунског фронта, завршетка Првог светског рата и стварања Југославије, 70 година од усвајања Резолуције Информбироа, пола века од великих студентских демонстрација... само су неки од догађаја који ће бити обележени ове године

Прокламација регента Александра Карађорђевића којом је у Београду, 1. децембра 1918. године, проглашено стварање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, која ће нешто касније променити име у Краљевина Југославија, гласила је овако:

„Примајући то саопштење уверен сам да овим чином испуњавам своју владарску дужност, јер њиме само приводим коначно у дело оно што су најбољи синови наше крви, све три вере, сва три имена, са обе стране Дунава, Саве и Дрине почели припремати још за владе блажене успомене мога деде краља Александра и кнеза Михаила, оно што одговара жељама и погледима мога народа, те у име Њ. В. Краља Петра проглашавам уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца Хрвата и Срба у јединствено Краљевство Срба Хрвата и Словенаца”.

Пре тачно сто година, после Великог рата у којем је Србија поднела огромне жртве, после дуготрајних и на моменте тешких преговора, створена је југословенска држава, што се сматра једним од најважнијих догађаја у новијој историји нашег народа. Овај догађај обележио је читав један век, а о сврсисходности и оправданости стварања Југославије и последицама које је по наш народ оно имало, у јавности су и данас супротстављена гледишта.

Када је о реализацији идеје југословенства реч, једно је неоспорно – нова, 2018. година биће „јубиларна”, јер се управо ове године навршава век од оснивања „прве” Југославије. И не само то. Ове године, а нарочито у њеној другој половини, навршавају се и друге годишњице судбоносне за историју нашег народа. Тако се, осим века од настанка Југославије, у 2018. навршавају и стогодишњица завршетка Првог светског рата, седамдесетогодишњица усвајања Резолуције Информбироа (сукоба Тито-Стаљин), педесетогодишњица великих студентских демонстрација, одржаних 1968, тридесет година од почетка „антибирократске револуције”, која је по многима била увод у догађаје који су довели до распада Југославије, као и друге важне годишњице. Коначно, 2018. године навршиће се и четврт века од чувене хиперинфлације из 1993, која је оборила све дотадашње рекорде. Зато ће нова 2018, као ретко која година до сада, бити пуна различитих јубилеја.

Први од догађаја које ћемо имати прилике да обележимо биће пола века од великих студентских демонстрација, одржаних у Београду јуна 1968. године. Ове демонстрације биле су само једна од студентских побуна, одржаних широм Европе, којима је беби-бум генерација (они који су рођени после Другог светског рата ) исказала дубоко незадовољство стањем у тадашњем друштву. Студентски протест у Београду трајао је од 2. до 10. јуна 1968, а кулминацију је достигао 3. јуна, када је дошло до чувеног сукоба између студената и полиције код надвожњака на Новом Београду (у близини данашњег „Ју-бизнис центра”).

После овог сукоба универзитет је престао са радом, а студенти су се затворили на факултете и зграду ректората где су они, али и њихови професори, глумци, писци, научници... у својим и данас чувеним говорима изражавали незадовољство стањем у тадашњем друштву. Тражило се укидање све већих социјалних разлика, смањење бирократије и незапослености, демократизација и веће отварање друштва, бољи положај студената, реформа универзитета.... Једна од главних парола, од којих су многе и данас актуелне, била је „Доле црвена буржоазија”. Мада је протест окончан после Титовог обраћања јавности 9. јуна, после којег је мање-више све остало по старом, ове демонстрације имале су дубоке последице, тако да и данас многи с поносом истичу да су били „шездесетосмаши”.

Други јубилеј очекује нас за Видовдан, само што ће, уместо атентата и сећања на Косовски бој, 28. јуна ове године посебно бити обележена и седамдесетогодишњица усвајања „Резолуције информбироа”. Овај документ, усвојен на другом заседању Комунистичког информационог бироа, одржаном у Букурешту од 20. до 28. јуна 1948 године, чији је званичан назив „Резолуција о стању у КПЈ”, представљао је почетак отвореног сукоба између Тита и Стаљина, односно између југословенских и комуниста Совјетског Савеза и осталих земаља источног блока. Сукоб, који је трајао од 1948. до Стаљинове смрти 1953. године, за последицу је имао економску и војну блокаду Југославије од стране осталих земаља комунистичког блока, али и приближавање Југославије западним државама, пре свих САД и Великој Британији, који су у њој видели пожељног и добродошлог дисидента. Током овог сукоба око 15 одсто југословенских комуниста определило се за Стаљина, тако да је током ове кризе више од 170.000 људи приведено на „информационе разговоре”, а око 16.000 њих завршило је на Голом отоку.

Почетком јула навршиће се и 30 година од почетка тзв. антибирократске револуције, односно од протеста одржаних широм Србије и Црне Горе. Повод за ове протесте, који су почели у Новом Саду, било је незадовољство грађана ситуацијом на Косову и Метохији и уставним положајем Србије, али су, по многима, они довели и до учвршћивања власти Слободана Милошевића и били повод за његов обрачун са политичким противницима. Неке од последица ових догађаја биле су смена покрајинског руководства у Војводини, долазак на власт новог руководства у Црној Гори, али и усвајање уставних амандмана СР Србије, који су омогућили да републичка власт успостави контролу над целом територијом Србије, што уставом из 1974. године није било омогућено. О свим овим догађајима, на основу расположиве грађе, историјска наука тек треба да каже мишљење.

Коначно, крајем ове године биће обележена и стогодишњица завршетка Првог светског рата, највећег и најсуровијег војног сукоба који је свет до тада видео. Први светски рат завршен је 11. новембра 1918, када су представници немачке армије у Компјењској шуми крај Париза потписали примирје (тај догађај и данас се широм света обележава као Дан примирја), а војни пораз Централних сила почео је септембра те године, када је српска војска, заједно са својим савезницима, извршила пробој Солунског фронта, после којег је у силовитом јуришу ослободила Србију, Црну Гору и делове Аустроугарске у којима су живели Срби, Хрвати и Словенци. Тако је мала Србија дала огроман допринос завршетку овог рата (који је и почео на нашим просторима, нападом Аустроугарске на Србију, 28. јула 1914), али су њена блистава војничка победа и остварење ратних циљева (међу којима је било и стварање Југославије) плаћени огромним жртвама и великим разарањима, од којих се наша земља никад није опоравила.

Тако нас ове године очекују многе годишњице. Оне морају бити повод да одамо пошту свима који су дали животе за своје идеале и да још једном, са одговарајуће дистанце, анализирамо поједине догађаје и њихове актере, али и да из њих извучемо поуке, како нам се грешке из прошлости не би поновиле.