Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

Ни мањег села, ни више музеја

У Коштунићима поред музеја несвакидашњих поклона, ракије, пимнице, али и верне копије Милошевог конака, однедавно постоји и збирка личних предмета двојице великана из овог краја: архитекте Божидара Петровића и сликара Божидара Продановића
Нови музеј у Коштунићима (Фото Саша Савовић)

Под Сувобором живе имућни људи. Тачно је да им осим лепоте што их окружује мало тога претиче, али тај честит и гостољубив народ богатство мери по деци коју су подигли, школама које су изучили, пријатељима које су стекли, кумствима, а нарочито по племенитим делима која су икада учинили, па тек затим збрајају и остало. Због тога су сачували и заборављену врлину да се искрено радују туђој срећи као да је њихова, и да успехе комшија из суседних села славе и величају као сопствене.

Зато никога није изненадило што је музеј посвећен двојици Божидара – једном из Полома, а другом из Прањана – недавно отворен у трећем селу, у Коштунићима. Мада, ни војвода Живојин Мишић није одатле, па ипак му је посвећен дом културе с музејом и галеријом, али не због тога што му је мати Анђелија била родом одатле, већ у славу Сувоборско-колубарске битке.

Црква Свете Петке у Коштунићима (Фото Раде Крстинић)
Анонимни задужбинар
Нови Музеј „задужбина” је извесног успешног привредника из овог краја који је себи наменио мисионарски задатак обнове српског села, али он о томе нерадо прича да не би унизио увелико затурену традицију доброчинстава. Својом племенитошћу неће стати уз раме великим српским добротворима какви су били Никола Спасић, Влајко Каленић, Лука Ћеловић Требињац, Сима Андрејевић Призренац, али ће им се примаћи бар за педаљ.

Овде постоје и Музеј несвакидашњих поклона, Музеј ракије уређен тако да личи на приказ родослова неког вредног домаћина, Музеј пимнице, затим и Милошев конак, верна копија оног у Горњој Црнући где је накратко столовала и прва српска влада и усвојен први буџет, као и богата етнолошка збирка.

Нит мањег села, нити више музеја... мада је треће по површини свог атара у Србији!

Кров „на четири воде”

Сваког намерника копка ко су двојица Божидара којима је посвећен засебан музеј и чиме су заслужили толику почаст?

– Први је Петровић, родом из села Полома с оне стране Рајца. Био је познати архитекта, професор Архитектонског факултета у Београду.

Дипломатско етно-село
Уз све благодети које нуде гостима, разговарали су својевремено и са неколицином страних дипломата које столују у Србији и понудили им на дар земљу повише централног здања Туристичко-рекреативног центра „Момчило Чековић“. Укупно, тридесетак хектара!Једини услов који су им поставили био је да на том месту изграде кућу у свом националном стилу и да је користе поштујући наше обичаје онако како је њима згодно. Најзанимљивије је да се неколико десетина њих тако рећи одмах загрејало за ту идеју.

Оставио је за собом правило поштовања традиције у пројектовању и изградњи разних објеката, од породичних кућа, до јавних здања – објашњава Драган Павловић родом с Дурмитора, сада житељ Горњег Милановца, и сам учесник стварања првог српског етно-села у Коштунићима.

– Још се памти његово залагање за кровове „на четири воде“ који су особеност такозваног моравског стила при градњи овдашњег етно-села, односно данас Туристичко-рекреативног центра „Момчило Чековић”. Уприличен као етно-насеље – а у његовом је саставу и нови музеј – центар је плод тих његових замисли. Постао је верна мустра за двестотинак сличних насеља која су у међувремену никла у Србији и Црној Гори. Врло је вероватно да је и Емир Кустурица идеју за свој „Дрвенград” на Мокрој гори добио док је боравио овде у гостима, снимајући филм „Живот је чудо”, као што смо и ми од њега „позајмили“ идеју да слободан простор и пролазе међу вајатима поплочамо старим железничким праговима – каже Павловић.

Поставка у завичајном музеју (Фото Саша Савовић)

Љубав према селу

Други, Божидар Продановић је сликар из Прањана, некада омиљени професор Факултета ликовних уметности, који је овај крај задужио љубављу према селу, трудом да га препороди и сликајући га, као и дивним легатом који је за живота даривао милановачком Музеју рудничко-таковског краја и Музеју Другог српског устанка у Такову.

У основној поставци налазе се лични предмети ове двојице великана, њихове библиотеке, оригинални научни радови и мноштво фотографија. Сачувани су и артефакти из сеоских кућа у којима су рођени и одрастали у првој половини прошлог века, непроцењиве етнолошке вредности, које су новом музеју великодушно поверили њихови потомци.

Поглед на Сувобор и споменик Дражи Михајловићу на Равној Гори (Фото Саша Савовић)

Бреме Равне горе

Коштунићани су деценијама носили на плећима тешко бреме које им је натоварено због оближње Равне горе иако је из овог села потекло неколико генерала ЈНА, али данас је то истинска „компаративна предност“. Таворили су готово у беспућу, а најближи фабрички димњак, ако се данас икако дими, удаљен је тридесет километара. Због тога им стока пасе велебиље, а земљу прихрањују једино стајским ђубривом, па се оно што произведу с правом може назвати – органска храна.

А докле су догурали, најбоље објашњавају речима:

– Некад нисмо имали ништа па су се сви из Коштунића представљали као да су из Прањана, а данас и они из Прањана казују да су из Коштунића.

Крава на „лизинг”

Забасали неки докони шетачи у двориште Михајла Папића, сељака из Коштунића, таман када је из штале истеривао теленце. Ови, разнежени тим призором, почеше да га хвале, па га упиташе које је сорте и одакле му, а он, између осталог, рече да га је узео – на лизинг. Људи се увредили, ваљда су помислили да им се подсмева, али када им је подробно објаснио о чему је реч, све је дошло на своје. Јер, тако је некако и било. Поклонила му га је још ономад извесна овдашња породична фирма... али не само њему: поделила је комшијама нешто мало стоке, не више од тридесет грла, а заузврат они јој дневно испоручују млеко и готове производе, кајмак или сир. Легло им је као поклон с неба, а уз то плаћају их поштено и више но што би добили на увек неизвесној варошкој пијаци. Има томе десетак година, а ево, траје и данас.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.