Лептири у борби против фалсификата

Неколико увеличаних фотографија немачке министарке одбране било је довољно хакерима да пре неколико година лажирају њен отисак прста. И тада се срушило све у шта смо веровали. Чак ни отисак прста није заштићен од фалсификатора. Готово све на овом свету може да се дуплира, умножи, лажира...

Све, осим „Теслаграма” – изума који је у својој научној кухињи спремио наш Институт за физику. Млади истраживачи открили су да у природи, ипак, постоје јединствене ствари – љуспице са крила лептира које је немогуће копирати па се зато могу користити за заштиту новчаница, картица, уметнина, вредних модних предмета и података.

„Не пипај гусенице голим рукама” – упозорење је на једној од кутија у њиховој лабораторији. На зид је наслоњено неколико мрежа за хватање лептира. Њих, кажу, најчешће користи биолог Даница Павловић која припрема и докторат на тему оптичких особина крила ових инсеката.

– Једног дана излазимо напоље и видимо колеге које су се окупиле у углу дворишта. Помислили смо да се нешто догађа и кад смо стигли видимо Даницу како трчкара парком за лептирићима – смеју се њене колеге показујући на такозвану фарму лептира, комору у којој узгајају врсте потребне за „Теслаграм”.

Не откривају коју врсту користе. То је пословна тајна. Али, знајте, кажу, да су то лептири најлепших боја.

Они не убијају ове инсекте. Пошто је њихов животни век кратак, када угину, следи „жетва љуспица”, односно њихово сакупљање, објашњава Стеван Јовановић, машински инжењер из овог тима.

– Велики део посла урадила је сама природа. Плочица пречника десетог дела милиметра је врло сложена и не могу се наћи две исте. Кад лептир угине, ми је скинемо технологијом коју смо сами развили и нанесемо на објекат који штитимо, било да је то новчаница, или нека тканина. По наношењу заштитног слоја добијамо немодификовани објекат са „тачкицом” за коју само власник зна где је – објашњава Јовановић.

Свака картица, додаје Даница, носиће своју љуспицу која ће бити забележена у бази података. На основу поређења са том базом, биће јасно да ли је у питању оригинал или копија. Када пројекат заживи, досадашња технологија очитавања мораће да се прилагоди јер, каже Димитрије Степаненко, тренутни оптички читачи не могу да препознају информације које ова љуспица носи.
– То је врло слично отиску прста, само што је ово тродимензионална структура која не може да се копира јер има неке додатне особине. Чак постоје начини да се копира и ДНК, али за сада не постоји технологија којом би могла да се фалсификује љуспица са крила лептира – истиче физичарка Марија Митровић Данкулов.

Идеја потиче од Дејана Пантелића и његовог истраживачког тима који је још 2011. тврдио да овај изум може да се примени у сфери безбедности, каже Саша Лазовић, руководилац Иновационог центра. Тренутни пројекат научници раде у сарадњи са фирмом „Квадра график” која се бави паметним и безбедносним штампањем. Поља примене „Теслаграма” су, каже Лазовић, веома широка, а потенцијални партнери су им банке, фирме које се баве сигурносним системима, државе. Због глобалне вредности изума, понео је и име по нашем великом научнику – да нагласи везу са земљом порекла. Као важан изум „Теслаграм” су већ препознале „Canadian Bank Note”, фирма која штампа канадски долар, али и нуклеарна електрана „Кршко” које су заинтересоване за сарадњу са нашим научницима.

– Постоји и нешто што је важније од саме технологије, а то је формирање тима и капацитета за иновације. У овом тренутку, пред уласком смо у Европску унију која нуди значајне фондове намењене науци и иновацијама. Зато је важно да изградимо научне тимове, ојачамо институције, те део тих средстава привучемо у Србију и омогућимо развој домаће науке – закључује Саша Лазовић.

И Холанђанин у тиму

На пројекту „Теслаграм” ангажован је и Холанђанин Вилем Виктор ван Гервен. Он је, објашњавају чланови тима, имао важну улогу у истраживањима јер им је донео свеже знање и нешто другачији приступ раду.

– Дошао сам да дам све од себе и помогнем пројекту. Приметио сам да је вашим људима често сама дискусија важнија од оног о чему се дискутује, али и да се људи плаше да покушају да не би погрешили. Ипак, иако на западу има много више новца, и ствари можда делују боље него овде, у Србији се осећам слободније него тамо – признаје овај научник.