Модел продаје РТБ Бор знаће се у фебруару

Рударско-топионичарски басен „Бор” неће бити приватизован, него ће се тражити добар стратешки партнер који неће отпустити вишак радника, већ ће заинтересованима понудити добар социјални програм, изјавио је пре неколико дана за агенцију Бета генерални директор те компаније Благоје Спасковски.

На страну то што је по члану 8. Закона о приватизацији и стратешко партнерство један од модела приватизације, коначна одлука о томе на који начин ће борски гигант бити приватизован – још није донета. Зна се само у ком року тај посао мора да се заврши. Према договору са Међународним монетарним фондом (ММФ), до краја маја ће бити расписан тендер: за продају капитала или стратешко партнерство.

У Министарству привреде истичу да приватизациони саветник још није донео одлуку на који начин (од ова два модела) ће се РТБ приватизовати.

Оно што незванично може да се чује јесте то да ће ревизорска кућа БДО, која је ангажована на овом послу, почетком фебруара влади доставити свој предлог, са образложењем на који начин судбина РТБ „Бор” треба да се реши. Тек након тога ће надлежни донети коначну одлуку.

Ипак, да изјава Благоја Спасковског можда и није далеко од истине сведочи и то да је већина инвеститора, са којима су надлежни контактирали, пре заинтересована за стратешко партнерство, него за куповину капитала.

Министар привреде Горан Кнежевић је пре неколико дана за „Политику” изјавио да четири озбиљне компаније занима РТБ „Бор”. Међу њима је и Руска бакарна компанија једног од најбогатијих Руса – Игора Алтушкина.

„Видео сам њихово писмо о намерама и радна група која се бави РТБ ’Бор’ је с тим упозната. Они се засад информишу, а Министарство привреде им је на располагању као и осталим потенцијалним партнерима, за информације, разговор”, рекао је министар Кнежевић.

Додао је и да се нада да ће тендер бити расписан до краја марта ове године. То нам је план, а даље се надам само најбољем сценарију за РТБ „Бор”, од којег зависи развој пре свега источне Србије, истакао је.

„У овом тренутку ’Бор’ послује позитивно, али не треба да се уљуљкамо. Свесни смо да су потребна даља улагања, и то је нешто што очекујемо од стратешког партнера”, каже Кнежевић.

Оно што менаџменту ове компаније иде наруку јесте цена бакра, која тренутно расте. Тако је јуче једна тона вредела око 7.240 долара, што представља највећу цену у последње 52 недеље трговања. Различите су прогнозе о томе шта ће се у наредном периоду дешавати са ценом ове сировине. Светска банка, на пример, предвиђа да ће цена бакра континуирано наставити да расте све до 2030. године ММФ, са друге стране, прогнозира да ће до 2022. године цена бакра остати стабилна, односно да њена вредност неће знатније ни расти ни падати. Ипак, ово тржиште одликује и велика колебљивост, па тренд врло лако може да се преокрене и у супротном правцу и у потпуности помрси рачуне РТБ „Бор”, као што се догодило пре неколико година. Због тога Фискални савет сматра да влада треба да искористи повољан тренутак на тржишту и у току ове године, док нам цена иде наруку, коначно реши судбину борског гиганта.

Благоје Спасковски, директор РТБ „Бор”, рекао је пре неколико дана агенцији Бета да је велики оптимиста када је реч о будућности те компаније, која је у 2017. години остварила зараду од 73 милиона долара, не укључујући у то трошкове амортизације. „РТБ је у 2017. години приходовао 303 милиона долара, односно 38 одсто више него 2016. године. На веће приходе утицала је 18 одсто већа производња из сопствених рудника, али и за петину већа цена бакра”, образложио је Спасковски.

Објашњавајући због чега постоји тенденција да се РТБ „Бор” приватизује упркос добром пословању, он каже да би компанија била једина таква на свету ако би остала у постојећем власништву.

Спасковски је истакао да су рудне резерве РТБ-а 1,345 милијарди тона руде, али да то предузеће нема новац који би уложило у отварање нових лежишта. „Србија га такође нема, а није ни светска пракса да државе отварају руднике. Оне могу учествовати и имати неки удео, али никада и нигде нису стопостотни власници”, закључио је он.

Према објављеним резултатима, у 2017. у РТБ-у ископано је 18 милиона тона руде, произведено је 43.000 тона катодног бакра, 700 килограма злата и пет тона сребра.