Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Концем „исписује” Мирослављево јеванђеље за будуће генерације

Биљана Ећимовић Баркуза већ три године везе најзначајнији споменик српске писмености. – До сада је извезла 18 страница, а има их 362, а за завршетак биће јој потребно петнаестак година
Пре везења све је исцртано на платну, слова су и по величини и по изгледу верна оригиналним, као и странице, постигнута је и црвенкаста боја листова коју има јеванђеље исписано на пергаменту (Фо­тографије Не­бој­ша Мар­ја­но­вић)
Биљана Ећимовић Баркуза: „Моје јеванђеље ће сигурно бити велико, већ ових 18 страница када се сложе једна на другу високе су неколико центиметара. Замислила сам да корице буду дрвене, пресвучене кожом и оивичене сребрним украсима”

Нит, по нит, сло­во по сло­во, стр­пљи­во већ тре­ћу го­ди­ну Би­ља­на Ећи­мо­вић Бар­ку­за се­ди над ђер­ђе­фом и ве­зе. Ње­не ве­ште ру­ке оста­вља­ју за бу­ду­ће ге­не­ра­ци­је је­дан нео­би­чан  траг – ве­зе­но Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље, нај­зна­чај­ни­ји спо­ме­ник срп­ске пи­сме­но­сти. Док пре­да­но, гле­да­ју­ћи кроз лу­пу, кон­цем „ис­пи­су­је” стра­ни­це је­ван­ђе­ља, Би­ља­на не осе­ћа ни те­рет, ни бол.

– Се­дим и ве­зем по де­вет са­ти днев­но, али ме ни­шта не бо­ли, ни ру­ке, ни ле­ђа. Је­ди­но сам мо­ра­ла да про­ме­ним на­о­ча­ре. До са­да сам из­ве­зла 18 стра­ни­ца Ми­ро­сла­вље­вог је­ван­ђе­ља, а има их 362. За је­дан ред тре­ба ми око сат и по, та­ко да у то­ку пре­по­дне­ва за­вр­шим три ре­да. Вре­ме за из­ра­ду та­ко­зва­них за­ста­ви­ца и сло­ва ко­ји су на по­чет­ку по­гла­вља не ра­чу­нам. Имам на­ме­ру да за­вр­шим све стра­ни­це, али ће ми за то, пре­ма про­це­ни, би­ти по­треб­но 15 го­ди­на, због то­га мо­рам да по­жу­рим, јер имам 67 – при­ча уз осмех Би­ља­на. 

Ње­но Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље до де­та­ља је вер­но ори­ги­на­лу. А ка­ко и не би би­ло ка­да се она за овај по­ду­хват не­све­сно при­пре­ма­ла цео жи­вот. 

– Има­ла сам 21 го­ди­ну ка­да сам оти­шла на ле­то­ва­ње у Грч­ку, где сам се оду­ше­ви­ла њи­хо­вим де­ли­ма ис­пи­са­ним ка­ли­гра­фи­јом. По­сле тих пет­на­е­стак да­на про­бу­ди­ла ми се же­ља да то са­вла­дам па сам пу­на са­мо­по­у­зда­ња оти­шла у грч­ку ам­ба­са­ду у Бе­о­гра­ду и тра­жи­ла да учим грч­ки је­зик. У ам­ба­са­ди су би­ли љу­ба­зни па су ме упу­ти­ли у Со­лун у њи­хов сту­дент­ски град где сам три го­ди­не учи­ла грч­ки, а са­вла­да­ла и ка­ли­гра­фи­ју. А он­да сам по­же­ле­ла да упо­знам на­шу ка­ли­гра­фи­ју и за­вр­ши­ла сам тај курс – при­ча Ећи­мо­вић Бар­ку­за.

Нај­вред­ни­ји ћи­ри­лич­ни ру­ко­пис на ли­сти „Пам­ће­ње све­та”
Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље нај­ста­ри­ји је и нај­вред­ни­ји са­чу­ва­ни срп­ски ћи­ри­лич­ни ру­ко­пис. На­ста­ло је осам­де­се­тих го­ди­на 12. ве­ка по на­руџ­би­ни хум­ског кне­за Ми­ро­сла­ва, бра­та Сте­фа­на Не­ма­ње. Нај­ве­ро­ват­ни­је да је би­ло на­ме­ње­но епи­скоп­ској цр­кви Све­тог Пе­тра и Па­вла у Би­је­лом По­љу, за­ду­жби­ни кне­за Ми­ро­сла­ва. Је­ван­ђе­ље је ак­том На­род­не скуп­шти­не 1979. го­ди­не про­гла­ше­но за кул­тур­но до­бро од из­у­зет­ног зна­ча­ја. У ју­ну 2005. упи­са­но је у Уне­ско­ву ли­сту „Пам­ће­ње све­та”. Ори­ги­нал је­ван­ђе­ља чу­ва се у На­род­ном му­зе­ју у Бе­о­гра­ду. 

Жи­вот је ка­сни­је од­вео на дру­гу стра­ну. Ду­го го­ди­на ра­ди­ла је као еко­но­ми­ста у бан­ци, а он­да је оста­ла без стал­ног по­сла. Ни­је кло­ну­ла ду­хом. Свој хо­би – ве­зе­ње, штри­ка­ње и хе­кла­ње пре­тво­ри­ла је у за­ни­ма­ње, по­че­ла је да ра­ди као ре­ста­у­ра­тор но­шњи у ан­сам­блу „Ко­ло”.

У то вре­ме упо­зна­ла је Ал­ки­са Раф­ти­са, ди­рек­то­ра на­ци­о­нал­ног ан­сам­бла Грч­ке. 

– У Ати­ни сам 2002. го­ди­не про­ве­ла ме­сец да­на, где сам ре­ста­у­ри­ра­ла њи­хо­ве грч­ке но­шње, а за­тим ми је Раф­тис пред­ло­жио да бу­дем члан екс­пе­ра­та у Уне­ску. Та­ко сам по­ста­ла Уне­сков струч­њак за ре­ста­у­ра­ци­ју – ка­же Би­ља­на.

Ве­зла је и оде­ћу за ре­ви­ју Ве­ри­це Ра­ко­че­вић ка­да је ова кре­а­тор­ка осво­ји­ла мод­ну пи­сту у Ри­му.

– По­сле ове ре­ви­је по­же­ле­ла сам да оста­вим не­ки траг, не­што што ће до­ка­за­ти да сам би­ла на овом све­ту. Од­лу­чи­ла сам да из­ве­зем Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље. Ре­кли сам се­би: се­ди и ве­зи. Плат­но и иглу у ру­ке узе­ла сам 14. ја­ну­а­ра 2015. го­ди­не и не ис­пу­штам их. Би­ло где да идем но­сим их са со­бом – при­ча Ећи­мо­вић Бар­ку­за.

Го­ди­ну да­на де­таљ­но је про­у­ча­ва­ла Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље, а по­је­ди­не де­ло­ве уве­ли­ча­ва­ла ка­ко би при­ка­за­ла сва­ки де­таљ. Пре ве­зе­ња све је ис­цр­та­но на плат­ну, сло­ва су и по ве­ли­чи­ни и по из­гле­ду вер­на ори­ги­нал­ним, и ве­ли­чи­на стра­ни­це је ори­ги­нал­на, по­стиг­ну­та је и цр­вен­ка­ста бо­ја ли­сто­ва ко­ју је­ван­ђе­ље ис­пи­са­но на пер­га­мен­ту има.

– Же­лим да га, ка­да ура­дим, по­ша­љем на Хи­лан­дар. Има­ла сам на­ме­ру да одем до Со­лу­на у пред­став­ни­штво Хи­лан­да­ра, да их оба­ве­стим шта ра­дим, па да не­ко ка­да ја то за­вр­шим до­ђе са­мо до оба­ле и пре­у­зме је­ван­ђе­ље. Због то­га сам пре две го­ди­не от­пу­то­ва­ла до Ста­вро­са, од­но­сно Ура­но­по­ли­са, по­след­њег ме­ста где жен­ска но­га пре Све­те го­ре сме да кро­чи. Ту је јед­на ма­ла лу­ка ода­кле ис­пло­вља­ва бро­дић ко­ји иде пре­ма Све­тој го­ри. Ишла сам да ви­дим где ће мо­је је­ван­ђе­ље оти­ћи. Ве­руј­те да ми је та­да ср­це за­и­гра­ло – ка­же Ећи­мо­вић Бар­ку­за. Али, њен све­ште­ник из Цр­кве Све­тог Мар­ка има дру­га­чи­ји пред­лог. 

– Он сма­тра да би тре­ба­ло да не­ко до­ђе са ма­гар­цем по је­ван­ђе­ље, да се оно ста­ви на са­мар, као што је то био слу­чај ка­да се ико­на пре­све­те Бо­го­ро­ди­це Тро­је­ру­чи­це за вре­ме тур­ских осва­ја­ња кре­та­ла ка Хи­лан­да­ру. Ка­ко год, ва­жно је да га ура­дим и да оно сво­је ме­сто на­ђе на Хи­лан­да­ру – из­ри­чи­та је Би­ља­на. 

Већ је сту­пи­ла у кон­такт са чо­ве­ком из Со­лу­на ко­ји се ба­ви ко­ри­че­њем је­ван­ђе­ља. 

– Обе­ћао је да ће оно што ура­дим уко­ри­чи­ти. Не­ће то би­ти ни­ма­ло лак по­сао јер ће мо­је је­ван­ђе­ље си­гур­но би­ти ве­ли­ко, већ ових 18 стра­ни­ца ка­да се сло­же јед­на на дру­гу ви­со­ке су не­ко­ли­ко цен­ти­ме­та­ра, а тек ко­ли­ко ће би­ти ви­со­ке 362 стра­не! За­ми­сли­ла сам да ко­ри­це мог је­ван­ђе­ља бу­ду др­ве­не, пре­сву­че­не ко­жом и оиви­че­не сре­бр­ним укра­си­ма – на­по­ми­ње.

Би­ља­на све ра­ди са­ма, ни­ко јој не по­ма­же, ни фи­зич­ки ни ма­те­ри­јал­но.

– Са­ма све фи­нан­си­рам од сво­је пен­зи­је. Ко­ли­ко нов­ца имам, то­ли­ко ма­те­ри­ја­ла ку­пим. Ко­нац на­ба­вљам у Грч­кој, а све ра­дим до пер­фек­ци­је. Уко­ли­ко по­гре­шим, од­мах се вра­ћам на­зад и па­рам. Ра­дим на си­ро­вом ла­не­ном плат­ну, ве­зем са две ни­ти по­ли­е­стер кон­ца за ши­ве­ње ко­је се не­ће оште­ти­ти ка­да се пре­кло­пе стра­ни­це. Ка­да је реч о је­ван­ђе­љу, ми­сли­ла сам о све­му. Мо­жда је ово мо­је је­ван­ђе­ље ко­пи­ја, али ми­слим да је на не­ки на­чин ори­ги­нал – сма­тра Би­ља­на.

„Обла­чи” лут­ке у но­шње Бал­ка­на

Би­ља­на Ећи­мо­вић Бар­ку­за не ве­зе са­мо је­ван­ђе­ље. До са­да је из­ве­зла не­ко­ли­ко стра­ни­ца је­ван­ђе­ли­ста­ра дру­гих цр­ка­ва. Ме­ђу њи­ма је и онај на арап­ском пи­сму ко­ји при­па­да Коптској пра­во­слав­ној цр­кви.  

Ура­ди­ла је и ре­пли­ку сли­ке Вла­ди­ми­ра Во­зње­цо­ва „Вен­ча­ње ца­ра Ни­ко­ла­ја и Алек­сан­дре”. На ве­зу се ви­ди све до нај­ма­њих де­та­ља, па се уз по­моћ лу­пе мо­же про­чи­та­ти и шта је цар­ски пар јео на свад­бе­ном руч­ку. На ме­ни­ју су би­ли су боршч, ри­ба, са­ла­те...

Ећи­мо­ви­ће­ва се ба­ви из­ра­дом на­род­них но­шњи са Бал­ка­на, до са­да је „обу­кла” два­де­се­так лу­та­ка. Тре­нут­но ра­ди хр­ват­ску на­род­ну но­шњу. Би­ља­на уста­је  у по­ла шест ују­тро, а ле­же око по­но­ћи. Иде на курс за обу­ку ком­пју­те­ра, али учи и да сви­ра гај­де. 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milica
Divan clanak, o divnoj osobi. Uvek se ispunim nadom da u ovom sivilu ima ljudi poput doticne gospodje, iz kojih isijava unutrasnje svetlo.
Osman Delić
Morao sam napisati nešto, jer gledajući gospođu Ećimović ne može se a ne osjetiti posebna, nadljudska strpljivost, a upravo je ta osobina po meni glavna odlika pravog, iskrenog i nepatvoreng vjernika. Strpljiv čovjek ne reaguje burno i ne donosi brzo odluke i zbog toga želim da uspije. Nadam se da ćemo za petnaestak godina svjedočiti konačnom rezultatu. Naravno da ovom prilikom svim iskrenim, poštenim i strpljivim Srbima želim čestitati Božić.
Joca
Molicemo se za zdravlje gospodje Biljane! Ovakvi ljudi su retki, koji imaju toliko strpljenja. Ako zavrsi ovaj poduhvat siguran sam da ce uci u istoriju srpskog naroda i nece biti zaboravljena!
Gabrijela S.
Lepo je imati ovakav cilj. Puno zdravlja i zelim vam da zavrsite uspesno svoj rad.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.