Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Алкохол води у зависност од кокаина

Истраживања показују да је опасно мешати пића са дрогом, јер тада у јетри настаје супстанца звана кокаетилен која доприноси опасности од срчаног удара и престанка дисања
(Фото Пиксабеј)

За­ви­сност од ал­ко­хо­ла во­ди у дру­гу вр­сту за­ви­сно­сти – и то од ко­ка­и­на, по­ка­зу­је но­во ис­тра­жи­ва­ње ко­је је оба­вље­но у Њу­јор­ку. На­уч­ни­ци су те­сти­ра­ли ути­цај ал­ко­хо­ла на ор­га­ни­зам и ка­ко се ме­ња „од­го­вор” те­ла на за­ви­сност од те­шких дро­га. Ис­пи­ти­ва­ње је нај­пре ра­ђе­но на па­цо­ви­ма ко­ји­ма су на­уч­ни­ци да­ва­ли ал­ко­хол, а де­сет да­на ка­сни­је и ко­ка­ин. Ана­ли­зе су по­ка­за­ле да су до­ста лак­ше и бр­же по­ста­ли за­ви­сни од ко­ка­и­на упра­во ти па­цо­ви не­го они ко­ји­ма ни­су да­ва­ли ал­ко­хол. Они сма­тра­ју да се то де­ша­ва због то­га што ис­пи­ја­ње ал­ко­хол­них пи­ћа ме­ња ак­тив­ност мо­зга та­ко да се ја­вља при­јем­чи­вост за кон­зу­ми­ра­ње дру­гих штет­них суп­стан­ци. 

Ка­ко пре­но­си „Деј­ли мејл”, ис­пи­ти­ва­ње је по­ка­за­ло да са­мо око 21 од­сто кон­зу­ме­на­та ко­ка­и­на по­ста­је скло­но по­на­вља­њу зло­у­по­тре­бе дро­ге, што су ис­тра­жи­ва­чи из сту­ди­је по­ка­за­ли да су фак­то­ри око­ли­не и ге­нет­ски фак­то­ри ри­зи­ка.

Па­цо­ви ко­ји су би­ли из­ло­же­ни ал­ко­хо­лу пре узи­ма­ња ко­ка­и­на при­ти­сну­ли су од­ре­ђе­ну по­лу­гу 58 пу­та ка­ко би сиг­на­ли­зи­ра­ли да же­ле још дро­ге. А они ко­ји­ма ни­је да­ван ал­ко­хол пре ко­ка­и­на при­ти­сну­ли су по­лу­гу са­мо 18 пу­та. Ово са­зна­ње мо­же да по­мог­не у ле­че­њу за­ви­сни­ка од ко­ка­и­на. 

Ка­ко на­гла­ша­ва др Алек­сан­дар Ву­јо­ше­вић, пси­хи­ја­тар из Спе­ци­јал­не бол­ни­це за бо­ле­сти за­ви­сно­сти у Бе­о­гра­ду, ко­ри­шће­ње ал­ко­хо­ла и ко­ка­и­на се нај­че­шће де­ша­ва на два на­чи­на. На­кон узи­ма­ња ко­ка­и­на и ње­го­вог сти­му­ла­тив­ног деј­ства до­ла­зи до уз­не­ми­ре­но­сти, стра­ха, на­дра­жи­ва­ња це­лог ор­га­ни­зма, па се та­кво ста­ње по­ку­ша­ва убла­жи­ти деј­ством ал­ко­хо­ла. Дру­ги на­чин је да под деј­ством ал­ко­хо­ла „по­пу­шта­ју коч­ни­це”, па че­сто у прак­си по­сто­је слу­ча­је­ви да се то­ком пи­јан­ства про­ба и не­ка пси­хо­ак­тив­на суп­стан­ца. 

– Ал­ко­хол ве­о­ма че­сто зло­у­по­тре­бља­ва­ју и за­ви­сни­ци од коц­ка­ња. То ра­де јер пи­ће „убла­жа­ва” бри­гу, сма­њу­је на­пе­тост и чи­ни да се лак­ше „за­бо­ра­ви” на гу­би­так при­ли­ком коц­ка­ња. Ве­о­ма је ва­жно на­по­ме­ну­ти да је ме­ха­ни­зам ства­ра­ња свих вр­ста за­ви­сно­сти го­то­во иден­ти­чан и да код љу­ди ко­ји има­ју фор­ми­ра­ну јед­ну вр­сту за­ви­сно­сти знат­но лак­ше до­ла­зи и до ус­по­ста­вља­ња дру­гих за­ви­сно­сти – на­гла­ша­ва др Ву­јо­ше­вић.

Наш са­го­вор­ник на­по­ми­ње да је ал­ко­хо­ли­зам бо­лест, а не на­ви­ка, по­рок. Он је тре­ћи узрок обо­ле­ва­ња и смрт­но­сти, од­мах иза кар­ди­о­ва­ску­лар­них и ма­лиг­них обо­ље­ња. Са дру­ге стра­не, ко­ка­ин је сти­му­ланс, ал­ко­хол де­пре­сор, а из њи­хо­ве ком­би­на­ци­је у је­три на­ста­је суп­стан­ца зва­на ко­ка­е­ти­лен ко­ја по­ја­ча­ва де­ло­ва­ње ко­ка­и­на, али и до­при­но­си опа­сно­сти од инфаркта и пре­стан­ка ди­са­ња. 

– Ис­тра­жи­ва­њи­ма се до­шло до са­зна­ња да је опа­сно ме­ша­ти ко­ка­ин и ал­ко­хол. Ка­да се ком­би­ну­ју ове две дро­ге те­ло их пре­тва­ра у ко­ка­е­ти­лен. Ње­го­ви ефек­ти тра­ју ду­же и ток­сич­ни­ји су не­го сва­ка од ових дро­га по­себ­но. Бит­но је на­гла­си­ти да је ме­ша­ви­на ко­ка­и­на и ал­ко­хо­ла нај­че­шћа ком­би­на­ци­ја ко­ја ре­зул­ти­ра смр­ћу. Та­ко­ђе, обе дро­ге мо­гу да ма­ски­ра­ју де­ло­ва­ње дру­ге, па је мо­гућ­ност пре­до­зи­ра­ња по­ве­ћа­на и због то­га че­сто до­во­ди до тро­ва­ња – до­да­је др Ву­јо­ше­вић.

По­сто­ји не­ко­ли­ко фа­за у на­ста­ја­њу ал­ко­хо­ли­зма. Нај­пре се по­ја­вљу­је фа­за уме­ре­ног пи­је­ња, ко­ја пред­ста­вља „дру­штве­но при­хва­тљи­во пи­је­ње”, али она још не пред­ста­вља бо­лест. „Тре­нинг фа­за” та­ко­ђе не пред­ста­вља за­ви­сност не­го пре­лаз из дру­штве­но до­зво­ље­ног пи­је­ња ка ус­по­ста­вља­њу за­ви­сно­сти. Та­да осо­ба не пре­по­зна­је да има про­блем, јер пи­је „ка­да пи­ју и дру­ги љу­ди” (уме­ре­но, али се по­вре­ме­но на­пи­ја у тим „си­ту­а­ци­ја­ма”). Ујед­но чо­век има по­тре­бу за знат­ним по­ве­ћа­њем ко­ли­чи­не ал­ко­хо­ла да би се по­сти­гао же­ље­ни ефе­кат. На­кон ове ја­вља се пред­ток­си­ко­ман­ска фа­за, ко­ја пред­ста­вља по­чет­ну фа­зу ал­ко­хо­ли­зма. Ја­вља се по­тре­ба за знат­ним по­ве­ћа­њем ко­ли­чи­не ал­ко­хо­ла да би се по­сти­гао же­ље­ни ефе­кат и уз то по­сто­ји пси­хич­ка за­ви­сност. Та­да се бе­ле­жи ја­ка емо­ци­о­нал­на и мен­тал­на по­тре­ба, жуд­ња и же­ља, да се ал­ко­хол по­пи­је ка­ко би се по­сти­гло за­до­вољ­ство или из­бе­гла не­ла­год­ност. Знак пси­хич­ке за­ви­сно­сти је и ри­ту­ал­но укљу­чи­ва­ње ал­ко­хо­ла у раз­не ак­тив­но­сти, при че­му се осо­ба осе­ћа не­ком­плет­ном ако у том тре­нут­ку не пи­је ал­ко­хол. Да је осо­ба по­ста­ла за­ви­сна го­во­ри ток­си­ко­ман­ска фа­за, у ко­јој чо­век гу­би кон­тро­лу, не мо­же да пре­ста­не да пи­је, па чак и на­кон ле­че­ња и ап­сти­нен­ци­је (не­пи­је­ња), с об­зи­ром на трај­ност ове про­ме­не. Уко­ли­ко по­пи­је пр­ву ча­шу пи­ћа – не­ће мо­ћи на њој да се за­у­ста­ви. 

Наш са­го­вор­ник упо­зо­ра­ва да се ов­де ја­вља и ал­ко­хол­на ам­не­зи­ја или пре­кид фил­ма што је знак по­сто­ја­ња оште­ће­ња мо­зга услед кон­зу­ми­ра­ња ал­ко­хо­ла и пред­ста­вља гу­би­так се­ћа­ња за до­га­ђа­је у пи­ја­ном ста­њу. Уко­ли­ко се до­го­ди да осо­ба не по­пи­је ал­ко­хол, ја­вља­ју се зна­ци ап­сти­нен­ци­јал­не кри­зе ко­ји ука­зу­ју на фи­зич­ку за­ви­сност осо­бе од ал­ко­хо­ла. То зна­чи да се ор­га­ни­зам при­ви­као на ал­ко­хол и без ње­га не мо­же да функ­ци­о­ни­ше нор­мал­но. Ка­да осо­ба по­пи­је ал­ко­хол, симп­то­ми ап­сти­нен­ци­јал­не кри­зе се по­вла­че. У ка­сни­јим фа­за­ма бо­ле­сти ја­вља се пад то­ле­ран­ци­је, то јест осо­ба ви­ше не мо­же да по­пи­је ве­ће ко­ли­чи­не ал­ко­хо­ла као ра­ни­је и на­пи­је се од јед­не ча­ше пи­ћа. Про­сеч­но вре­ме по­треб­но за раз­ви­ја­ње ал­ко­хо­ли­зма из­но­си око се­дам го­ди­на. 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirjana
Apsolutno tačno sve što je napisano
padre
Ovako glupe konstatacije već dugo nisam čuo!
Jovan Milanovic
Pa jes, pijanci sa nasih prostora nisu mogli bez kokaina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.